Nehemaia 9
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea ko eni ʻi hono uofulu mā fā ʻoe ʻaho ʻoe māhina ni naʻe kātoa fakataha ʻae fānau ʻa ʻIsileli ʻi he ʻaukai, mo e ngaahi kofu tauangaʻa naʻe pani ʻaki ʻae efu.
1Потом двадесет четвртог дана тог месеца скупише се синови Израиљеви постећи и у кострети и посувши се земљом.
2Pea naʻe fakamavae ʻakinautolu ʻe he hako ʻo ʻIsileli mei he kakai muli kotoa pē, ʻonau tuʻu ʻo vete ʻenau ngaahi angahala, mo e hia ʻa ʻenau ngaahi tamai.
2И одвоји се семе Израиљево од свих туђинаца, и стадоше те исповедаху грехе своје и безакоња отаца својих.
3Pea naʻa nau tuʻu hake ʻi honau potu, pea lau ʻi he tohi ʻoe fono ʻa Sihova ko honau ʻOtua, ʻi hono vahe fā ʻe taha ʻoe ʻaho; pea ʻi hono vahe ʻe taha naʻa nau vete, pea hū kia Sihova ko honau ʻOtua.
3И стајаху на свом месту, те им се читаше закон Господа Бога њиховог четврт дана, а други четврт исповедаху се и поклањаху се Господу Богу свом.
4¶ Pea naʻe tuʻu hake ki he tuʻunga ʻae kau Livai, ko Sesua, mo Pani, mo Katimieli, mo Sepania, mo Puni, mo Selepea, mo Pani, mo Kinani, ʻonau tangi ʻaki ʻae leʻo lahi kia Sihova ko honau ʻOtua.
4А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на место подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу свом.
5Pea pehē ai ʻe he kau Livai, ko Sesua, mo Katimieli, mo Pani, mo Hasapenia, mo Selepea, mo Hotisa, mo Sepania, mo Pitaia, “Tuʻu ki ʻolunga pea fakafetaʻi kia Sihova ko homou ʻOtua ke taʻengata, pea taʻengata: pea fakafetaʻi ki ho huafa ʻoku nāunauʻia, ʻaia kuo fakahikihiki he māʻolunga lahi ʻi he ngaahi fakafetaʻi kotoa pē mo e fakaongo lelei.
5И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: Устаните, благосиљајте Господа Бога свог од века до века; и да се благосиља име Твоје славно и узвишено сврх сваког благослова и хвале.
6Ko koe, ʻio, ko koe pe, ko Sihova tokotaha pe: naʻa ke fakatupu ʻae langi, ko e langi ʻoe ngaahi langi, mo honau ngaahi tokolahi kotoa pē, ʻae fonua mo e ngaahi meʻa kotoa pē ʻoku ʻi ai, ko e ngaahi tahi, mo ia kotoa pē ʻoku ʻi ai, pea ʻoku ke fakatolonga ʻakinautolu kotoa pē; pea ʻoku hū kiate koe ʻae ngaahi tokolahi ʻoe langi.
6Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све то, и војска небеска Теби се клања.
7Ko koe ko Sihova ko e ʻOtua, naʻa ke fili ʻa ʻEpalame, mo ke ʻomi ia kituaʻā mei Ua ʻoe kakai Kalitia, pea naʻa ke fakahingoa ia ko ʻEpalahame;
7Ти си Господ Бог, који си изабрао Аврама и извео из Ура халдејског и надео му име Авраам;
8Pea naʻa ke ʻilo hono loto naʻe angatonu ʻi ho ʻao, mo ke fai ʻae fuakava mo ia ke foaki ʻae fonua ʻoe kakai Kēnani, mo e kakai Heti, mo e kakai ʻAmoli, mo e kakai Pelesi, mo e kakai Sepusi, mo e kakai Keakasa, ʻoku ou pehē ke foaki ia ki hono hako, pea kuo ke fakahoko ʻa hoʻo ngaahi folofola: he ʻoku ke māʻoniʻoni:
8и нашао си срце његово верно пред собом, и учинио си с њим завет да ћеш дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску и јевусејску и гергесејску, да ћеш дати семену његовом, и испунио си речи своје јер си праведан.
9Naʻa ke mamata ki he ngaahi mamahi ʻo ʻemau ngaahi tamai ʻi ʻIsipite, mo ke ongoʻi ʻenau tangi ʻi he Tahi Kulokula;
9Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову видео си на мору црвеном;
10Pea naʻa ke fakahā ʻae ngaahi fakaʻilonga mo e ngaahi mana kia Felo, pea ki heʻene kau tamaioʻeiki kotoa pē, pea ki he kakai kotoa pē ʻo hono fonua: he naʻa ke ʻiloʻi ʻenau fai fakafiefielahi kiate kinautolu. Ko ia naʻa ke maʻu ai ʻae huafa moʻou, ʻo hangē ko ia he ʻaho ni.
10и учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свим слугама његовим и на свем народу земље његове, јер си знао да су обесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас.
11Pea naʻa ke vaeua ʻae tahi ʻi honau ʻao, ko ia naʻa nau ʻalu ai ʻi he kelekele mōmoa ʻi he loto tahi: pea naʻa ke lī honau kau fakatanga ki he loloto, ʻo hangē ha maka ki he ngaahi tahi mālohi.
11И море си раздвојио пред њима, те пређоше посред мора сувим, и бацио си у дубине оне који их гоњаху као камен у воду.
12Pea naʻa ke taki ʻakinautolu ʻi he ʻaho ʻaki ʻae pou ʻao; pea ʻi he poʻuli ʻaki ʻae pou afi ke tuku ha maama kiate kinautolu ʻi he hala ʻoku totonu ke nau ʻalu ai.
12И у ступу од облака водио си их дању, а ноћу у ступу огњеном светлећи им путем којим ће ићи.
13Pea naʻa ke ʻalu hifo foki ki he moʻunga ko Sainai, mo ke folofola kiate kinautolu mei he langi, mo ke foaki kiate kinautolu, ʻae ngaahi fakamaau totonu, mo e ngaahi fono moʻoni, ʻae ngaahi tuʻutuʻuni lelei mo e ngaahi fekau:
13И сишао си на гору синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповести добре.
14Mo ke fakaʻilo kiate kinautolu ho ʻaho tapu māʻoniʻoni, mo ke fekau kiate kinautolu ʻae ngaahi fekau, mo e tuʻutuʻuni, mo e ngaahi fono, ʻi he nima ʻo Mōsese ko hoʻo tamaioʻeiki;
14И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповести и уредбе и закон преко Мојсија, слуге свог.
15Mo ke foaki kiate kinautolu ʻae mā mei he langi ʻi heʻenau fiekai, mo ke fakatupu ʻae vai mei he maka ʻi heʻenau fieinu, mo ke fakaʻilo kiate kinautolu ke nau ʻalu ʻo hoko ʻo maʻu ʻae fonua ʻaia naʻa ke fuakava ke foaki kiate kinautolu.
15И хлеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наследе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати.
16Ka naʻe fai fakafiefielahi ʻekinautolu, mo ʻemau ngaahi tamai, ʻo fakafefeka honau kia, pea naʻe ʻikai tokanga ki hoʻo ngaahi fekau,
16Али они и оци наши узобестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповести Твоје.
17Pea naʻa nau talangataʻa, pea naʻe ʻikai tokanga ki hoʻo ngaahi mana ʻaia naʻa ke fai ʻi honau haʻohaʻonga; ka naʻa nau fakafefeka honau kia, pea ʻi heʻenau angatuʻu naʻa nau tuʻutuʻuni hanau ʻeiki ke nau foki ki heʻenau nofo pōpula; ka ko e ʻOtua koe ʻoku ke tali teu ke fakamolemole, ʻoku ke angalelei mo angaʻofa, ʻoku tuai ho houhau, pea ʻoku ke angalelei lahi pea naʻe ʻikai te ke liʻaki ʻakinautolu.
17Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса Твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али Ти, Боже, који опрашташ који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, ниси их оставио.
18ʻIo, hili ʻenau ngaohi maʻanautolu ʻae ʻuhiki pulu koula naʻe haka, ʻonau pehē, Ko ho ʻOtua eni ʻaia naʻe ʻomi koe mei ʻIsipite, ʻonau fai ʻae ngaahi ʻahiʻahi kovi lahi:
18И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: Ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома,
19Ka ko koe ʻi hoʻo ngaahi angaʻofa lahi naʻe ʻikai te ke liʻaki ʻakinautolu ʻi he toafa: naʻe ʻikai hiki meiate kinautolu ʻae pou ʻoe ʻao ʻi he ʻaho, ke tataki ʻakinautolu ʻi he hala: pe ko e pou afi ʻi he pō, ke fakahā ʻae maama kiate kinautolu, mo e hala ʻaia ʻoku totonu ke nau ʻalu ai.
19ни онда их ради велике милости своје ниси оставио у пустињи; ступ од облака није одступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу светлећи им путем којим ће ићи.
20Pea naʻa ke foaki foki ʻa ho laumālie lelei ke akonakiʻi ʻakinautolu, pea naʻe ʻikai te ke taʻofi hoʻo mana mei honau ngutu, pea naʻa ke foaki ʻae vai kiate kinautolu ʻi heʻenau fieinu.
20И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје ниси устегао од уста њихових, и воде си им дао у жеђи њиховој.
21ʻIo, naʻa ke tokoni ʻakinautolu ʻi he toafa, ʻi he taʻu ʻe fāngofulu, ko ia naʻe ʻikai te nau masiva ʻi ha meʻa ʻe taha; naʻe ʻikai fakaʻaʻau ʻo motuʻa honau ngaahi kofu, pea naʻe ʻikai fufula honau vaʻe.
21И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одело им не оветша и ноге им не отекоше.
22Pea naʻa ke foaki foki kiate kinautolu ʻae ngaahi puleʻanga, mo e kakai, mo ke vaheʻi ʻakinautolu ki he ngaahi vāhenga fonua : ko ia naʻa nau maʻu ai ʻae fonua ʻo Sihoni, mo e fonua ʻoe tuʻi ʻo Hesiponi, mo e fonua ʻo Oki ko e tuʻi ʻo Pesani.
22И дао си им царства и народе, и поделио си их по крајевима, јер наследише земљу Сионову, земљу цара есевонског, и земљу цара васанског;
23Pea naʻa ke fakatokolahi ʻenau fānau ʻo hangē ko e ngaahi fetuʻu ʻoe langi, pea naʻa ke ʻomi ʻakinautolu ki he fonua, ʻaia naʻa ke fakaʻilo ki heʻenau ngaahi tamai, ʻaia ke nau ʻalu ki ai ʻo maʻu.
23и умножио си синове њихове као звезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховим да ће ући у њу и наследити је.
24Ko ia naʻe ʻalu ki ai ʻae fānau ʻo nau maʻu ʻae fonua, pea naʻa ke fakavaivai ʻae kakai ʻoe fonua, ko e kakai Kēnani, ʻi honau ʻao, mo ke foaki ʻakinautolu ki honau nima, mo honau ngaahi tuʻi, mo e kakai ʻoe fonua, koeʻuhi ke nau fai ʻenau faʻiteliha ki ai.
24И уђоше синови њихови и наследише земљу, и покорио си им Хананеје, становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих шта им је воља.
25Pea naʻa nau kapasi ʻae ngaahi kolo mālohi, mo e fonua mahu, ʻonau maʻu ʻae ngaahi fale naʻe fonu ʻi he ngaahi meʻa kotoa pē, mo e ngaahi vaikeli, mo e ngaahi ngoue vaine, mo e ngoue ʻolive, mo e ngaahi ʻakau fua lahi ʻaupito: ko ia naʻa nau kai, pea mākona, pea hoko ʻo sino, ʻonau fakafiemālieʻi ʻakinautolu ʻi hoʻo angalelei lahi.
25И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде, маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој Твојој доброти.
26Ka ko e moʻoni naʻa nau fai talangataʻa, pea angatuʻu kiate koe, pea liʻaki hoʻo fono ki honau tuʻa, ʻonau tāmateʻi hoʻo kau palōfita naʻe valoki ʻakinautolu ke nau tafoki kiate koe, mo nau fai ʻae ngaahi ʻahiʻahi kovi lahi.
26Али Те разгневише и одметнуше се од Тебе: бацише закон Твој за леђа и пророке Твоје побише, који им сведочаху да би их обратили ка Теби и хулише веома.
27Ko ia naʻa ke tukuange ai ʻakinautolu ki he nima ʻo honau ngaahi fili, ʻaia naʻa nau fakamamahiʻi ʻakinautolu: pea ʻi he kuonga ʻo ʻenau mamahi, ʻi heʻenau tangi kiate koe, naʻa ke ongoʻi ʻakinautolu mei langi; pea naʻa ke foaki kiate kinautolu, ʻo taau mo hoʻo ngaahi angaʻofa, ʻae ngaahi fakamoʻui, ʻaia naʻa nau moʻui ai mei he nima ʻo honau ngaahi fili.
27Зато си их давао у руке непријатељима њиховим који их мучаше. А кад у невољи својој викаше к Теби Ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаху из руку непријатеља њихових.
28Kae hili ʻenau maʻu ʻae fiemālie, naʻa nau toe fai kovi ʻi ho ʻao: ko ia naʻa ke tuku ai ʻakinautolu ki he nima ʻo honau ngaahi fili, pea naʻa nau hoko ai ʻo pule kiate kinautolu: ka ʻi heʻenau tafoki, ʻo tangi kiate koe, naʻa ke ongoʻi ʻakinautolu mei langi; pea naʻe liunga lahi hoʻo fakamoʻui ʻakinautolu ʻo taau mo hoʻo ngaahi angaʻofa;
28Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред Тобом, зато си их остављао у рукама непријатеља њихових да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к Теби, Ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута.
29Pea naʻa ke takitalaʻi ʻakinautolu, koeʻuhi ke ke toe ʻomi ʻakinautolu ki hoʻo fono: ka naʻa nau fai fakafiefielahi, pea ʻikai tokanga ki hoʻo ngaahi fekau, ka naʻa nau fai angahala ki hoʻo ngaahi fakamaau, (ʻaia kapau ʻe fai ia ʻe ha tangata, ʻe moʻui ai ia:) ʻonau kalofaki honau uma, pea fakakekeva honau kia, pea naʻe ʻikai tokanga.
29И опомињао си их да би их обратио к закону свом, али они беху обесни и не слушаше заповести Твоје и грешише о Твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше.
30Ka naʻa ke kātakiʻi ʻakinautolu ʻi he ngaahi taʻu lahi, pea naʻa ke fakaʻilo kiate kinautolu ʻenau kovi, ʻi ho laumālie ʻi hoʻo kau palōfita: ka naʻe ʻikai te nau tokanga: ko ia naʻa ke fakatukutukuʻi ʻakinautolu ki he nima ʻoe kakai ʻoe ngaahi fonua.
30И трпео си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским.
31Ka koeʻuhi ko hoʻo angaʻofa lahi naʻe ʻikai te ke fakaʻauha ʻaupito ʻakinautolu, pe liʻaki ʻakinautolu; he ko e ʻOtua angalelei mo angaʻofa koe.
31Али ради милости своје велике ниси дао да сасвим пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив.
32Pea ko eni, ʻE homau ʻOtua, ko e ʻOtua lahi, mo mālohi, mo fakamanavahē, ʻa koe ʻoku ke tauhi ʻae fuakava mo e angaʻofa, ʻoua naʻa hangē ia ko ha meʻa siʻi kiate koe, ʻae ngaahi mamahi kotoa pē ʻaia kuo hoko kiate kimautolu, pea ki homau ngaahi tuʻi, ki homau houʻeiki, pea ki homau kau taulaʻeiki, pea ki homau kau palōfita, pea ki heʻemau ngaahi tamai, pea ki he kakai kotoa pē, talu ʻae kuonga ʻoe ngaahi tuʻi ʻo ʻAsilia ʻo aʻu ki he ʻaho ni.
32Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завет и милост, немој да је мало пред Тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ Твој од времена царева асирских до данас.
33Ka ko e moʻoni ʻoku ke tonuhia koe ʻi he meʻa kotoa pē kuo fakahoko kiate kimautolu: he kuo ke fai totonu koe, ka naʻe fai angakovi ʻakimautolu:
33Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си Ти право учинио, а ми смо безбожно радили.
34Pea naʻe ʻikai tauhi hoʻo fono ʻe homau ngaahi tuʻi, mo homau ngaahi houʻeiki, mo homau kau taulaʻeiki, pe ko ʻemau ngaahi tamai, pe tokanga ki hoʻo ngaahi fekau, mo hoʻo ngaahi tuʻutuʻuni, ʻaia naʻa ke valoki ʻaki kiate kinautolu.
34И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршаваше закон Твој нити марише за заповести Твоје и сведочанства Твоја, којима си им сведочио.
35He naʻe ʻikai te nau tauhi koe ʻi honau puleʻanga, pea ʻi he ngaahi angalelei ʻaia naʻa ke foaki kiate kinautolu, pea ʻi he fonua lahi mo mahu ʻaia naʻa ke foaki kiate kinautolu, pea naʻe ʻikai te nau tafoki mei heʻenau ngaahi ngāue angakovi.
35Јер у царству свом и у великом добру Твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише Теби нити се повратише од злих дела својих.
36Vakai, ko e kau tamaioʻeiki ʻakimautolu he ʻaho ni, pea ko e fonua ʻaia naʻa ke foaki ki heʻemau ngaahi tamai ke nau kai hono fua ʻo ia mo hono lelei, vakai ko e kau tamaioʻeiki ʻakimautolu ʻi ai:
36Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њен и добра њена, ево ми смо робови у њој.
37Pea ʻoku tupu mei ai ʻae meʻa lahi maʻae ngaahi tuʻi ʻaia kuo ke fakanofo ke pule kiate kimautolu ko e meʻa ʻi heʻemau ngaahi angahala: pea ʻoku nau pule ki homau sino foki, pea ki heʻemau fanga manu, ʻonau faʻiteliha, pea ko kimautolu ʻoku mau moʻua ʻi he mamahi lahi.”
37И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за грехе наше, и који господаре над нашим телима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тескоби.
38Pea koeʻuhi ko e meʻa ni kotoa pē ʻoku mau fai ʻae fuakava ke maʻu, mo tohi ia: pea ko homau ngaahi houʻeiki, mo e kau Livai, mo e kau taulaʻeiki, te nau ʻai ʻa hono fakaʻilonga maʻu.
38А ради свега тога чинимо тврд завет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.