Јеремија 38
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Diodati Bibbia 1885
1А Сефатија, син Матанов и Годолија син Пасхоров и Јухал син Селемијин и Пасхор син Малхијин, чуше речи које говори Јеремија свему народу рекавши:
1MA Sefatia, figliuolo di Mattan, e Ghedalia, figliuolo di Pashur, e Iucal, figliuolo di Selemia, e Pashur, figliuolo di Malchia, udirono le parole che Geremia pronunziava a tutto il popolo, dicendo:
2Овако вели Господ: Ко остане у том граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко отиде ка Халдејцима, остаће жив, и душа ће му његова бити место плена, и биће жив.
2Così ha detto il Signore: Quelli che dimoreranno in questa città morranno di spada, di fame, e di pestilenza; ma chi se ne uscirà a' Caldei viverà; e l'anima sua gli sarà per ispoglia, ed egli viverà.
3Овако вели Господ: Доиста ће тај град бити предан у руке војсци цара вавилонског, и узеће га.
3Così ha detto il Signore: Questa città sarà per certo data in man dell'esercito del re di Babilonia, ed esso la prenderà.
4И рекоше кнезови цару: Да се погуби тај човек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом граду, и руке свему народу говорећи им такве речи, јер тај човек не тражи добра овом народу него зло.
4E i principi dissero al re: Deh! facciasi morir quest'uomo; perciocchè egli rende rimesse le mani della gente di guerra, che è restata in questa città, e le mani di tutto il popolo; tenendo loro cotali ragionamenti; conciossiachè quest'uomo non procacci punto la prosperità di questo popolo, anzi il male.
5А цар Седекија рече: Ето, у вашим је рукама; јер цар не може ништа насупрот вама.
5E il re Sedechia disse: Eccolo in mano vostra; perciocchè il re non può nulla contro a voi.
6Тада узеше Јеремију, и бацише га у јаму Малхије сина Амелеховог, која беше у трему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не беше воде, него глиб, и Јеремија се ували у глиб.
6Essi adunque presero Geremia, e lo gettarono nella fossa di Malchia, figliuolo di Hammelec, ch' era nella corte della prigione; e ve lo calarono con delle funi. Or nella fossa non vi era acqua, ma del pantano; e Geremia affondò nel pantano.
7Али кад чу Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који беше у двору царевом, да су метнули Јеремију у ону јаму, а цар сеђаше на вратима Венијаминовим,
7Ma Ebed-melec Etiopo, eunuco, il quale era nella casa del re, avendo udito che avevano messo Geremia nella fossa (ora, il re sedeva allora nella porta di Beniamino),
8изиђе Авдемелех из двора царевог и рече цару говорећи:
8se ne uscì della casa del re, e parlò al re, dicendo:
9Царе господару мој, зло учинише ти људи у свему што учинише Јеремији пророку бацивши га у јаму, јер би и онде где је био од глади умро, јер нема више хлеба у граду.
9O re, mio signore, male hanno fatto quegli uomini in tutto ciò che hanno fatto al profeta Geremia, avendolo gettato nella fossa; or assai sarebbe egli morto di fame là dove era; conciossiachè non vi sia più pane alcuno nella città.
10Зато цар заповеди Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро.
10E il re comandò ad Ebed-melec Etiopo, dicendo: Prendi teco di qui trent'uomini, e tira il profeta Geremia fuor della fossa, avanti ch'egli muoia.
11Тада узе Авдемелех људе, и дође у дом царев под ризницу, и узе оданде изношених хаљина и старих рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужима.
11Ed Ebed-melec prese quegli uomini seco, ed entrò nella casa del re, di sotto alla tesoreria, e ne tolse de' vecchi stracci, e de' vecchi panni logori, e li calò a Geremia con delle funi nella fossa.
12И рече Авдемелех Етиопљанин Јеремији: Подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И учини Јеремија тако.
12Ed Ebed-melec Etiopo disse a Geremia: Deh! mettiti questi vecchi stracci, e panni logori, sotto le ascelle di sotto alle funi. E Geremia fece così.
13И извукоше Јеремију на ужима и извадише га из јаме; и оста Јеремија у трему од тамнице.
13Ed essi trassero Geremia con quelle funi, e lo fecero salir fuor della fossa. E Geremia dimorò nella corte della prigione.
14Потом цар Седекија посла по Јеремију пророка, те га доведоше преда њ у трећи улазак који беше у дому Господњем; и рече цар Јеремији: Запитаћу те нешто, немој ми затајити.
14Poi il re Sedechia mando a far venire a sè il profeta Geremia all'entrata principale della Casa del Signore. E il re disse a Geremia: Io ti domando una cosa, non celarmi nulla.
15А Јеремија рече Седекији: Да ти кажем, нећеш ли ме погубити? А да те саветујем, нећеш ме послушати.
15E Geremia disse a Sedechia: Quando io te l'avrò dichiarata, non mi farai tu pur morire? se altresì io ti do alcun consiglio, tu non mi ascolterai.
16Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: Тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу, нећу те погубити нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју.
16E il re Sedechia giurò in segreto a Geremia, dicendo: Come il Signore, che ci ha fatta quest'anima, vive, io non ti farò morire, e non ti darò in man di questi uomini, che cercano l'anima tua.
17Тада Јеремија рече Седекији: Овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: Ако отидеш ка кнезовима цара вавилонског, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.
17Allora Geremia disse a Sedechia: Così ha detto il Signore, l'Iddio degli eserciti, l'Iddio d'Israele: Se pur tu esci fuori a' capitani del re di Babilonia, l'anima tua viverà, e questa città non sarà arsa col fuoco; e viverai, tu, e la casa tua.
18Ако ли не отидеш ка кнезовима цара вавилонског, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш побећи из руку њихових.
18Ma, se tu non esci a' capitani del re di Babilonia, questa città sarà data in man de' Caldei, che l'arderanno col fuoco, e tu non iscamperai dalle lor mani.
19А цар Седекија рече Јеремији: Ја се бојим Јудејаца који су пребегли ка Халдејцима, да ме не предају у њихове руке, те ће ми се наругати.
19E il re Sedechia disse a Geremia: Io sono in gran perplessità per que' Giudei, che si son rivolti a parte de' Caldei, che io non sia dato in man loro, e che non mi scherniscano.
20А Јеремија рече: Неће те предати; послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа.
20E Geremia disse: Tu non vi sarai dato. Deh! ascolta la voce del Signore, in ciò che io ti dico; ed egli ti sarà bene, e l'anima tua viverà.
21Ако ли нећеш да изиђеш, ово је шта ми показа Господ:
21Ma, se tu ricusi d'uscire, quest' è quello, che il Signore mi ha fatto vedere:
22Гле, све жене које су остале у дому цара Јудиног, одвешће се ка кнезовима цара вавилонског, и оне ће рећи: Наговорише те и преварише те пријатељи твоји; ноге ти се увалише у глиб, а они се повукоше натраг.
22Ecco, tutte le donne ch'eran rimaste nella casa del re di Giuda, erano tratte fuori a' capitani del re di Babilonia; ed esse dicevano: I tuoi confidenti ti han persuaso e vinto; i tuoi piedi sono stati fitti nel fango, ed essi si son tratti addietro.
23Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њихових; него ћеш допасти у руке цару вавилонском, и овај ће град изгорети огњем.
23Così saranno menate tutte le tue mogli, e i tuoi figliuoli, a' Caldei; e tu stesso non iscamperai dalle lor mani; anzi sarai preso, e dato in mano del re di Babilonia; e farai, che questa casa sarà arsa col fuoco.
24Тада рече Седекија Јеремији: Нико да не дозна за те речи, да не погинеш.
24E Sedechia disse a Geremia: Niuno sappia di queste parole, e tu non morrai.
25Ако ли кнезови, чувши да сам говорио с тобом, дођу к теби и кажу ти: Кажи нам шта си говорио цару, немој тајити од нас, па те нећемо погубити, и шта је цар теби говорио?
25E se pure i principi, avendo udito che io ho parlato teco, vengono a te, e ti dicono: Deh! dichiaraci quel che tu hai detto al re, non celarcelo, e noi non ti faremo morire; e che ti ha detto il re?
26Реци им: Ја припадох к цару молећи се да ме не пошаље натраг у дом Јонатанов да умрем онде.
26Di' loro: Io ho supplicato umilmente al re, che non mi facesse ritornar nella casa di Gionatan, per morir quivi.
27И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше га; а он им одговори сасвим како му заповеди цар. И оканише га се, јер не дознаше ништа од тога.
27Tutti i principi adunque vennero a Geremia, e lo domandarono; ed egli rispose loro secondo tutte le parole che il re gli aveva comandate. Ed essi lo lasciarono in pace; perciocchè la cosa non fu divolgata.
28А Јеремија оста у трему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он беше онде кад узеше Јерусалим.
28E Geremia dimorò nella corte della prigione, infino al giorno che Gerusalemme fu presa; ed egli vi era allora che Gerusalemme fu presa.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.