Екзодул 21
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1„Ятэ леӂиле пе каре ле вей пуне ынаинтя лор.
1А ово су закони које ћеш им поставити:
2Дакэ вей кумпэра ун роб евреу, сэ служяскэ шасе ань ка роб, дар ын ал шаптеля, сэ ясэ слобод, фэрэ сэ плэтяскэ нимик ка деспэгубире.
2Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.
3Дакэ а интрат сингур, сэ ясэ сингур; дакэ ера ынсурат, сэ ясэ ши невастэ-са ымпреунэ ку ел.
3Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.
4Дакэ стэпынул луй й-а дат о невастэ ши а авут фий ши фийче ку еа, неваста ши копиий сэ фие ай стэпынулуй луй, яр ел сэ ясэ сингур.
4Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам.
5Дакэ робул ва зиче: ‘Еу юбеск пе стэпынул меу, пе невастэ-мя ши копиий мей ши ну вряу сэ ес слобод’,
5Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан,
6атунч стэпынул луй сэ-л дукэ ынаинтя луй Думнезеу, сэ-л апропие де ушэ сау де стылпул уший ши стэпынул луй сэ-й гэуряскэ урекя ку о сулэ, ши робул сэ рэмынэ пентру тотдяуна ын служба луй.
6онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека.
7Дакэ ун ом ышь ва винде фата ка роабэ, еа сэ ну ясэ кум ес робий.
7Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.
8Дакэ ну ва плэчя стэпынулуй ей, каре о луасе де невастэ, ел сэ-й ынлесняскэ рэскумпэраря, дар ну ва авя дрептул с-о вындэ унор стрэинь, дакэ ну-шь ва цине кувынтул.
8Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу.
9Дакэ о дэ де невастэ фиулуй сэу, сэ се поарте ку еа дупэ дрептул фийчелор.
9Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери.
10Дакэ-й ва луа о алтэ невастэ, ну ва скэдя нимик пентру чя динтый дин хранэ, дин ымбрэкэминте ши дин дрептул ей де социе.
10Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице.
11Дакэ ну-й фаче ачесте трей лукрурь, еа ва путя еши фэрэ ничо деспэгубире, фэрэ сэ дя бань.
11Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.
12Чине ва лови пе алтул ку о ловитурэ де моарте сэ фие педепсит ку моартя.
12Ко удари човека, те умре, да се погуби.
13Дакэ ну й-а ынтинс лацурь ши дакэ Думнезеу л-а фэкут сэ-й кадэ ын мынэ, ыць вой хотэры ун лок унде ва путя сэ фугэ.
13Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.
14Дар, дакэ лукрязэ чинева ку рэутате ымпотрива апроапелуй сэу, фолосинду-се де викление ка сэ-л омоаре, кяр ши де ла алтарул Меу сэ-л смулӂь, ка сэ фие оморыт.
14Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби.
15Чине ва лови пе татэл сэу сау пе мама са сэ фие педепсит ку моартя.
15Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби.
16Чине ва фура ун ом ши-л ва винде сау ыл ва цине ын мыниле луй сэ фие педепсит ку моартя.
16Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби.
17Чине ва блестема пе татэл сэу сау пе мама са сэ фие педепсит ку моартя.
17Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.
18Дакэ се вор черта дой оамень, ши унул дин ей ва лови пе челэлалт ку о пятрэ сау ку пумнул, фэрэ сэ-й причинуяскэ моартя, дар силинду-л сэ стя ын пат,
18Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,
19чел че л-а ловит сэ ну фие педепсит дакэ челэлалт се ва скула ши се ва плимба афарэ, сприжинит пе ун тояг. Нумай сэ-л деспэгубяскэ пентру ынчетаря лукрулуй луй ши сэ-л ынгрижяскэ пынэ ла виндекаре.
19ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.
20Дакэ ун ом ва лови ку бэцул пе робул сэу, фие бэрбат, фие фемее, ши робул моаре суб мына луй, стэпынул сэ фие педепсит.
20Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;
21Дар, дакэ май трэеште о зи сау доуэ, стэпынул сэ ну фие педепсит; кэч есте арӂинтул луй.
21али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.
22Дакэ се чартэ дой оамень ши ловеск пе о фемее ынсэрчинатэ ши о фак доар сэ наскэ ынаинте де време, фэрэ алтэ ненорочире, сэ фие педепсиць ку о глоабэ пусэ де бэрбатул фемеий ши пе каре о вор плэти дупэ хотэрыря жудекэторилор.
22Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;
23Дар, дакэ се ынтымплэ о ненорочире, вей да вяцэ пентру вяцэ,
23ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,
24окь пентру окь, динте пентру динте, мынэ пентру мынэ, пичор пентру пичор,
24око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,
25арсурэ пентру арсурэ, ранэ пентру ранэ, вынэтае пентру вынэтае.
25ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.
26Дакэ ун ом ловеште окюл робулуй сэу, фие бэрбат, фие фемее, ши-л фаче сэ-шь пярдэ окюл, сэ-й дя друмул ка деспэгубире пентру окюл луй.
26Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово.
27Ши дакэ фаче сэ кадэ ун динте робулуй сэу, фие бэрбат, фие фемее, ка деспэгубире пентру динтеле луй, сэ-й дя друмул.
27И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов.
28Дакэ ун боу ва ымпунӂе ши ва оморы пе ун бэрбат сау пе о фемее, боул сэ фие учис ку петре, карня сэ ну и се мэнынче, яр стэпынул боулуй сэ ну фие педепсит.
28Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.
29Дар, дакэ боул авя обичей май ынаинте сэ ымпунгэ ши стэпынул фусесе ынштиинцат де лукрул ачеста ши ну л-а ынкис, боул сэ фие учис ку петре, дакэ ва учиде ун бэрбат сау о фемее, ши стэпынул луй сэ фие педепсит ку моартя.
29Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.
30Дакэ и се пуне стэпынулуй ун прец пентру рэскумпэраря веций луй, ва плэти тот че и се ва чере.
30Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.
31Кынд боул ва ымпунӂе пе ун бэят сау пе о фатэ, и се ва фаче дупэ леӂя ачаста,
31Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.
32дар, дакэ боул ымпунӂе пе ун роб, фие бэрбат, фие фемее, сэ се дя трей сикли де арӂинт стэпынулуй робулуй, ши боул сэ фие учис ку петре.
32Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.
33Дакэ ун ом дескоперэ о гроапэ сау дакэ ун ом сапэ о гроапэ ши н-о акоперэ ши каде ын еа ун боу сау ун мэгар,
33Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,
34стэпынул гропий сэ плэтяскэ стэпынулуй лор прецул витей ын арӂинт, яр вита моартэ сэ фие а луй.
34да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово.
35Дакэ боул унуй ом ымпунӂе боул унуй алт ом ши боул ачеста моаре, вор винде боул чел виу ши прецул луй ыл вор ымпэрци; вор ымпэрци ши боул морт.
35Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе.
36Дар, дакэ се штия кэ боул авя обичей май ынаинте сэ ымпунгэ, ши стэпынул луй ну л-а ынкис, стэпынул ачеста сэ дя боу пентру боу, яр боул чел морт сэ-л я ел.
36Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.