Екзодул 10
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Домнул а зис луй Мойсе: „Ду-те ла Фараон, кэч й-ам ымпетрит инима луй ши а служиторилор луй, ка сэ фак семнеле Меле ын мижлокул лор
1А Господ рече Мојсију: Иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његових, да учиним ове знаке своје међу њима,
2ши ка сэ историсешть фиулуй тэу ши фиулуй фиулуй тэу кум М-ам пуртат ку еӂиптений ши че семне ам фэкут ын мижлокул лор. Ши вець куноаште кэ Еу сунт Домнул.”
2и да приповедаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ.
3Мойсе ши Аарон с-ау дус ла Фараон ши й-ау зис: „Аша ворбеште Домнул Думнезеул евреилор: ‘Пынэ кынд ай де гынд сэ ну врей сэ те смерешть ынаинтя Мя? Ласэ пе попорул Меу сэ плече, ка сэ-Мь служяскэ.
3И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи.
4Дакэ ну врей сэ лашь пе попорул Меу сэ плече, ятэ, вой тримите мыне ниште лэкусте пе тоатэ ынтиндеря цэрий тале.
4Јер ако нећеш пустити народ мој, ево сутра ћу нанети скакавце на земљу твоју;
5Еле вор акопери фаца пэмынтулуй, де ну се ва май путя ведя пэмынтул; вор мынка че а май рэмас невэтэмат, вор мынка че в-а лэсат пятра, вор мынка тоць копачий каре креск пе кымпииле воастре,
5и покриће сву земљу да се неће видети земља, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза града, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу.
6ыць вор умпле каселе тале, каселе тутурор служиторилор тэй ши каселе тутурор еӂиптенилор. Пэринций тэй ши пэринций пэринцилор тэй н-ау вэзут аша чева де кынд сунт ей пе пэмынт пынэ ын зиуа де азь.’” Мойсе а плекат ши а ешит де ла Фараон.
6И напуниће их се куће твоје и куће свих слуга твојих и куће свих Мисираца, шта нису видели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренувши се отиде од Фараона.
7Служиторий луй Фараон й-ау зис: „Пынэ кынд аре сэ фие омул ачеста о пакосте пентру ной? Ласэ пе оамений ачештя сэ плече ши сэ служяскэ Домнулуй Думнезеулуй лор. Тот ну везь кэ пере Еӂиптул?”
7А слуге рекоше Фараону: Докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Богу свом. Зар још не видиш где пропаде Мисир?
8Ау ынторс ла Фараон пе Мойсе ши Аарон. „Дучеци-вэ”, ле-а зис ел, „ши служиць Домнулуй Думнезеулуй востру. Каре ши чине сунт чей че вор мерӂе?”
8И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: Идите, послужите Господу Богу свом. А који су што ће ићи?
9Мойсе а рэспунс: „Вом мерӂе ку копиий ши ку бэтрыний ноштри, ку фиий ши фийчеле ноастре, ку оиле ши боий ноштри, кэч авем сэ цинем о сэрбэтоаре ын чинстя Домнулуй.”
9А Мојсије рече: С децом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи.
10Фараон ле-а зис: „Аша сэ фие Домнул ку вой, кум вэ вой лэса еу сэ плекаць, пе вой ши пе копиий воштри! Луаць сяма, кэч есте рэу че авець де гынд сэ фачець!
10А он им рече: Тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с децом вашом! Видите да зло мислите.
11Ну, ну, чи дучеци-вэ вой, бэрбаций, ши служиць Домнулуй, кэч аша аць черут.” Ши й-ау изгонит динаинтя луй Фараон.
11Неће бити тако; него ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отера их од себе Фараон.
12Домнул а зис луй Мойсе: „Ынтинде-ць мына песте цара Еӂиптулуй, ка сэ винэ лэкустеле песте цара Еӂиптулуй ши сэ мэнынче тоатэ ярба пэмынтулуй, тот че а лэсат пятра.”
12Тада рече Господ Мојсију: Пружи руку своју на земљу мисирску, да дођу скакавци на земљу мисирску и поједу све биље по земљи, шта год оста иза града.
13Мойсе шь-а ынтинс тоягул песте цара Еӂиптулуй, ши Домнул а фэкут сэ суфле ун вынт динспре рэсэрит песте царэ тоатэ зиуа ши тоатэ ноаптя ачея. Диминяца, вынтул динспре рэсэрит адусесе лэкустеле.
13И пружи Мојсије штап свој на земљу мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цели дан и целу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце.
14Лэкустеле ау венит песте цара Еӂиптулуй ши с-ау ашезат пе тоатэ ынтиндеря Еӂиптулуй; ерау ын нумэр атыт де маре кум ну май фусесе ши ну ва май фи ун астфел де рой де лэкусте.
14И дођоше скакавци на сву земљу мисирску, и попадаше по свим крајевима мисирским силни веома, каквих пре никада није било нити ће кад бити онаквих.
15Ау акоперит тоатэ фаца пэмынтулуй, де ну се май ведя пэмынтул; ау мынкат тоатэ ярба де пе пэмынт ши тот родул помилор, тот че лэсасе пятра, ши н-а рэмас нимик верде ын копачь, нич ын ярба де пе кымп, ын тоатэ цара Еӂиптулуй.
15И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољског у свој земљи мисирској.
16Фараон а кемат ындатэ пе Мойсе ши пе Аарон ши а зис: „Ам пэкэтуит ымпотрива Домнулуй Думнезеулуй востру ши ымпотрива воастрэ.
16Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: Згреших Господу Богу вашем и вама.
17Дар яртэ-мь пэкатул нумай де дата ачаста ши ругаць пе Домнул Думнезеул востру сэ депэртезе де ла мине ши урӂия ачаста де моарте!”
17Али ми још сада само опрости грех мој, и молите се Господу Богу свом да уклони од мене само ову смрт.
18Мойсе а ешит де ла Фараон ши с-а ругат Домнулуй.
18И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.
19Домнул а фэкут сэ суфле ун вынт фоарте путерник динспре апус, каре а луат лэкустеле ши ле-а арункат ын Маря Рошие; н-а рэмас о лэкустэ пе тоатэ ынтиндеря Еӂиптулуй.
19И окрену Господ ветар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено море, и не оста ниједан скакавац у целој земљи мисирској.
20Домнул а ымпетрит инима луй Фараон, ши Фараон н-а лэсат пе копиий луй Исраел сэ плече.
20Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве.
21Домнул а зис луй Мойсе: „Ынтинде-ць мына спре чер, ши ва фи ынтунерик песте цара Еӂиптулуй, аша де ынтунерик де сэ се поатэ пипэй.”
21И рече Господ Мојсију: Пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи мисирској таква да ће је пипати.
22Мойсе шь-а ынтинс мына спре чер ши а фост ынтунерик безнэ ын тоатэ цара Еӂиптулуй тимп де трей зиле.
22И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста густа тама по свој земљи мисирској за три дана.
23Нич ну се ведяу уний пе алций ши нимень ну с-а скулат дин локул луй тимп де трей зиле. Дар ын локуриле унде локуяу тоць копиий луй Исраел ера луминэ.
23Не виђаху један другог, и нико се не маче с места где беше за три дана; али се код свих синова Израиљевих видело по становима њиховим.
24Фараон а кемат пе Мойсе ши а зис: „Дучеци-вэ ши служиць Домнулуй! Сэ ну рэмынэ ын царэ декыт оиле ши боий воштри; копиий воштри вор путя мерӂе ши ей ымпреунэ ку вой.”
24Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: Идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а деца ваша нека иду с вама.
25Мойсе а рэспунс: „Кяр сэ не дай ту ынсуць жертфеле ши ардериле-де-тот пе каре ле вом адуче Домнулуй Думнезеулуй ностру,
25А Мојсије рече: Треба да нам даш и шта ћемо принети и сажећи на жртву Господу Богу свом;
26ши турмеле ноастре тот требуе сэ мяргэ ку ной ши сэ ну рэмынэ о унгие дин еле, кэч дин еле вом луа ка сэ служим Домнулуй Думнезеулуй ностру, яр пынэ вом ажунӂе аколо, ну штим че вом алеӂе ка сэ адучем Домнулуй.”
26зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу свом, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо.
27Домнул а ымпетрит инима луй Фараон, ши Фараон н-а врут сэ-й ласе сэ плече.
27Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хте их пустити.
28Фараон а зис луй Мойсе: „Ешь де ла мине! Сэ ну кумва сэ те май арэць ынаинтя мя, кэч ын зиуа ын каре те вей арэта ынаинтя мя, вей мури.”
28И рече му Фараон: Иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, погинућеш.
29„Да!” а рэспунс Мойсе, „ну мэ вой май арэта ынаинтя та.”
29А Мојсије рече: Право си казао; нећу ти више доћи на очи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.