列王記第二
Chapter 19
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ヒゼキヤ王はそれを聞いたとき、自分の服を引き裂き、粗布を体にまとって、主の家に入った。
1А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи.
2彼は家を管理するエリアキム、書記官シェブナ、および祭司の長老たちに粗布をまとわせて、アモツの息子である預言者イザヤのもとに遣わした。
2И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку, сину Амосовом.
3彼らはイザヤに言った。「ヒゼキヤはこう申しております。『今日は苦難と懲らしめと辱めの日です。子どもが産道まで来ているのに、産み出す力がありません。
3И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.
4あなたの神、主が、生ける神をそしるためにその主君であるアッシリアの王が遣わしたラブシャケのすべての言葉を聞き、あなたの神、主が聞かれたその言葉を責めてくださるかもしれない。それゆえ、生き残っている者たちのために祈ってほしい。』」
4Да ако је чуо Господ Бог твој све што рече Равсак, ког посла цар асирски, господар његов да ружи Бога Живога и да Га вређа речима, које је чуо Господ Бог твој; помоли се за остатак који се налази.
5こうして、ヒゼキヤ王のしもべたちはイザヤのところに来た。
5И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.
6イザヤは彼らに言った。「あなたがたの主君にこう言いなさい。『主はこう言われる。「アッシリアの王のしもべたちがわたしを冒涜した、あなたが聞いた言葉を恐れてはならない。
6И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског.
7わたしは彼のうちに一つの思いを起こす。彼はある知らせを聞いて自分の国へ帰る。わたしは彼を、その国で剣に倒れさせる。」』」
7Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.
8ラブシャケが帰って行くと、アッシリアの王がリブナと戦っているのを見つけた。彼がラキシュから去ったと聞いたからである。
8И тако, вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса.
9セナケリブは、「エチオピアの王ティルハカがあなたと戦うために出て来た」との知らせを聞き、再び使者をヒゼキヤに遣わして言った。
9А он чу за Тираку, цара хуског где казаше: Ево иде да се бије с тобом. Зато опет посла посланике к Језекији говорећи:
10「あなたがたはユダの王ヒゼキヤにこう言え。『あなたが頼みとしているあなたの神が、「エルサレムはアッシリアの王の手に引き渡されることはない」と言ってあなたを欺かせてはならない。
10Овако реците Језекији, цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у ког се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском.
11あなたは、アッシリアの王たちが諸国を完全に滅ぼしたことを聞いているはずだ。それでも自分だけは救われると思うのか。
11Ето чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити?
12わたしの先祖が滅ぼした諸国の神々は、彼らを救い出しただろうか。ゴザン、ハラン、レツェフ、そしてテラサルにいたエデンの子らを。
12Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове, који беху у Теласару?
13ハマテの王、アルパドの王、セファルワイムの町の王、ヘナの王、イワの王はどこにいるか。』」
13Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?
14ヒゼキヤは使者たちの手から手紙を受け取り、それを読んだ。それからヒゼキヤは主の家へ上って行き、それを主の前に広げた。
14А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.
15ヒゼキヤは主の御前で祈って言った。「ケルビムの上に座しておられるイスラエルの神、主よ。あなたこそ、ただあなただけが、地上のすべての王国の神です。あなたが天と地を造られました。
15И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам, Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу,
16主よ、耳を傾けて聞いてください。主よ、目を開いて見てください。生ける神をそしるために彼が送ったセナケリブの言葉を聞いてください。
16пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живога.
17主よ、確かにアッシリアの王たちは諸国とその地を荒れ廃れさせ、
17Истина је, Господе, опустошили су цареви асирски оне народе и земље њихове;
18彼らの神々を火に投げ込みました。それらは神々ではなく、人の手のわざ、木や石にすぎなかったからです。それゆえ、彼らはそれらを滅ぼしたのです。
18и побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечијих, дрво и камен; зато их потрше.
19今、われわれの神、主よ、どうか彼の手から救ってください。そうすれば、地上のすべての王国は、主よ、あなただけが神であると知るでしょう。」
19И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познаду сва царства на земљи да си Ти, Господе, сам Бог.
20アモツの息子イザヤはヒゼキヤに人を遣わして言った。「イスラエルの神、主はこう言われる。『あなたがアッシリアの王セナケリブについてわたしに祈ったことを、わたしは聞いた。』
20Тада посла Исаија син Амосов к Језекији, и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима, цара асирског.
21これが、主が彼について語られた言葉である。 『処女であるシオンの娘は、あなたをさげすみ、あなたをあざ笑った。 エルサレムの娘は、あなたの後ろで頭を振った。
21Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска.
22あなたはだれをそしり、冒涜したのか。 あなたはだれに向かって声を上げ、目を高く上げたのか。 イスラエルの聖なる方に向かってではないか。
22Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао у вис очи своје? На Свеца Израиљевог.
23あなたは自分の使者たちによって主をそしり、そして言った。 「数多くの戦車を率いて、わたしは山々の頂、レバノンの奥深くまで上った。 わたしはその高い杉の木と、選び抜かれた糸杉の木を切り倒し、 その果ての高み、その豊かな森に入る。
23Преко посланика својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изиђох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове и лепе јеле његове, и ући ћу у крајњи стан његов, у шуму његова Кармила.
24わたしは井戸を掘り、異国の水を飲んだ。 わたしの足の裏でエジプトのすべての川を干上がらせる。」
24Ја сам копао и пио воду туђу, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.
25わたしが昔からこれを計画し、 いにしえの日から定めていたことを、あなたは聞かなかったのか。 今、わたしはそれを実現させ、 あなたが防備の町々を廃墟の山とするようにした。
25Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.
26それゆえ、そこの住民は力が弱く、 恐れおののき、恥じ入った。 彼らは野の草や青々とした草のようになり、 屋上の草、育つ前に枯れる穀物のようになった。
26Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри.
27しかし、わたしはあなたが座る時も、 出る時も、入る時も、 わたしに向かって激しく怒ることも知っている。
27Знам седење твоје, и полажење твоје и долажење твоје знам, и како бесниш на ме.
28あなたがわたしに向かって激しく怒り、あなたの傲慢さがわたしの耳に届いたため、 わたしはあなたの鼻にわたしの鉤をかけ、あなたの唇にわたしのくつわをはめ、 あなたが来た道からあなたを引き返させる。』
28Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију; зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.
29『これがあなたへのしるしとなる。 今年は自然に生えたものを食べ、 二年目にはそこから伸びたものを食べる。 そして三年目には種を蒔いて刈り入れ、ぶどう畑を作ってその実を食べよ。
29А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, и друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род с њих.
30ユダの家の生き残った者たちは、再び下に根を張り、上に実を結ぶ。
30Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.
31残りの者がエルサレムから出て行き、逃れた者がシオンの山から出て行くからである。 万軍の主の熱心がこれを行う。』
31Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.
32それゆえ、アッシリアの王について主はこう言われる。 『彼がこの町に入ることはなく、 ここに矢を射ることもなく、 盾をもってその前に来ることもなく、 これに対して土塁を築くこともない。
32Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи ка њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега.
33彼は自分が来た道を帰り、 この町に入ることはない』と主は言われる。
33Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.
34『わたしはこの町を守ってこれを救う。 わたし自身のため、またわたしのしもべダビデのために。』」
34Јер ћу бранити тај град, и сачуваћу га себе ради и ради Давида, слуге свог.
35その夜、主の使いが出て行き、アッシリアの陣営で十八万五千人を打った。朝早く起きてみると、皆、死体となっていた。
35И исту ноћ анђео Господњи изађе и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.
36そこでアッシリアの王セナケリブは立ち去り、帰って行ってニネベに住んだ。
36Те се подиже Сенахирим, цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.
37彼がその神ニスロクの家で拝んでいたとき、彼の子であるアドラメレクとシャレツェルが剣で彼を打ち、アララテの地へ逃げた。そして彼の息子エサル・ハドンが代わって王となった。
37И кад се клањаше у дому Нисрока, бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.