哥林多後書 4
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1我們既然蒙憐憫，受了這職分，就不喪膽，
1Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
2乃將那些暗昧可恥的事棄絕了；不行詭詐，不謬講上帝的道理，只將真理表明出來，好在上帝面前把自己薦與各人的良心。
2него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
3如果我們的福音蒙蔽，就是蒙蔽在滅亡的人身上。
3Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
4此等不信之人被這世界的神弄瞎了心眼，不叫基督榮耀福音的光照着他們。基督本是上帝的像。
4у којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.
5我們原不是傳自己，乃是傳基督耶穌為主，並且自己因耶穌作你們的僕人。
5Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
6那吩咐光從黑暗裏照出來的上帝，已經照在我們心裏，叫我們得知上帝榮耀的光顯在耶穌基督的面上。
6Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7我們有這寶貝放在瓦器裏，要顯明這莫大的能力是出於上帝，不是出於我們。
7Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
8我們四面受敵，卻不被困住；心裏作難，卻不致失望；
8У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
9遭逼迫，卻不被丟棄；打倒了，卻不致死亡。
9прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
10身上常帶着耶穌的死，使耶穌的生也顯明在我們身上。
10И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
11因為我們這活着的人是常為耶穌被交於死地，使耶穌的生在我們這必死的身上顯明出來。
11Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
12這樣看來，死是在我們身上發動，生卻在你們身上發動。
12Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
13但我們既有信心，正如 經上 記着說：「我因信，所以如此說話。」我們也信，所以也說話。
13Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
14自己知道那叫主耶穌復活的，也必叫我們與耶穌一同復活，並且叫我們與你們一同站在他面前。
14Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15凡事都是為你們，好叫恩惠因人多越發加增，感謝格外顯多，以致榮耀歸與上帝。
15Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16所以，我們不喪膽。外體雖然毀壞，內心卻一天新似一天。
16Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
17我們這至暫至輕的苦楚，要為我們成就極重無比、永遠的榮耀。
17Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.
18原來我們不是顧念所見的，乃是顧念所不見的；因為所見的是暫時的，所不見的是永遠的。
18Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.