哥林多後書 7
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1親愛的 弟兄 啊，我們既有這等應許，就當潔淨自己，除去身體、靈魂一切的污穢，敬畏上帝，得以成聖。
1Имајући, дакле, оваква обећања, о љубазни! Да очистимо себе од сваке поганштине тела и духа, и да творимо светињу у страху Божијем.
2你們要心地寬大收納我們。我們未曾虧負誰，未曾敗壞誰，未曾佔誰的便宜。
2Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.
3我說這話，不是要定你們的罪。我已經說過，你們常在我們心裏，情願與你們同生同死。
3Не говорим на осуђење, јер пре рекох да сте у срцима нашим, да бих с вама и умро и живео.
4我大大地放膽，向你們說話；我因你們多多誇口，滿得安慰；我們在一切患難中分外地快樂。
4Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утехе, изобилан сам радошћу поред свих брига наших.
5我們從前就是到了 馬其頓 的時候，身體也不得安寧，周圍遭患難，外有爭戰，內有懼怕。
5Јер кад дођосмо у Македонију, никакав мир немаше тело наше, него у свему беше у невољи: споља борбе, изнутра страх.
6但那安慰喪氣之人的上帝藉着 提多 來安慰了我們；
6Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим.
7不但藉着他來，也藉着他從你們所得的安慰，安慰了我們；因他把你們的想念、哀慟，和向我的熱心，都告訴了我，叫我更加歡喜。
7А не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.
8我先前寫信叫你們憂愁，我後來雖然懊悔，如今卻不懊悔；因我知道，那信叫你們憂愁不過是暫時的。
8Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бејах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.
9如今我歡喜，不是因你們憂愁，是因你們從憂愁中生出懊悔來。你們依着上帝的意思憂愁，凡事就不至於因我們受虧損了。
9Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.
10因為依着上帝的意思憂愁，就生出沒有後悔的懊悔來，以致得救；但世俗的憂愁是叫人死。
10Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.
11你看，你們依着上帝的意思憂愁，從此就生出何等的殷勤、自訴、自恨、恐懼、想念、熱心、責罰。在這一切事上，你們都表明自己是潔淨的。
11Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? Какво правдање, какву неповољност, какав страх, какву жељу, какву ревност, какву освету? У свему показасте се да сте чисти у делу.
12我雖然從前寫信給你們，卻不是為那虧負人的，也不是為那受人虧負的，乃要在上帝面前把你們顧念我們的熱心表明出來。
12Јер ако вам и писах, не овог ради који је скривио, нити оног ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.
13故此，我們得了安慰。 並且在安慰之中，因你們眾人使 提多 心裏暢快歡喜，我們就更加歡喜了。
13Зато се утешисмо утехом вашом. А још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.
14我若對 提多 誇獎了你們甚麼，也覺得沒有慚愧；因我對 提多 誇獎你們的話成了真的，正如我對你們所說的話也都是真的。
14Јер што сам му се за вас похвалио, нисам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.
15並且 提多 想起你們眾人的順服，是怎樣恐懼戰兢地接待他，他愛你們的心腸就越發熱了。
15И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свих вас, како сте га са страхом и дрхтањем примили.
16我如今歡喜，能在凡事上為你們放心。
16Радујем се, дакле, што се у свему смем ослонити на вас.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.