哥林多后书 4
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1我们既然蒙怜悯，受了这职分，就不丧胆，
1Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
2乃将那些暗昧可耻的事弃绝了；不行诡诈，不谬讲 神的道理，只将真理表明出来，好在 神面前把自己荐与各人的良心。
2него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
3如果我们的福音蒙蔽，就是蒙蔽在灭亡的人身上。
3Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
4此等不信之人被这世界的神弄瞎了心眼，不叫基督荣耀福音的光照着他们。基督本是 神的像。
4у којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.
5我们原不是传自己，乃是传基督耶稣为主，并且自己因耶稣作你们的仆人。
5Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
6那吩咐光从黑暗里照出来的 神，已经照在我们心里，叫我们得知 神荣耀的光显在耶稣基督的面上。
6Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7我们有这宝贝放在瓦器里，要显明这莫大的能力是出于 神，不是出于我们。
7Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
8我们四面受敌，却不被困住；心里作难，却不至失望；
8У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
9遭逼迫，却不被丢弃；打倒了，却不至死亡。
9прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
10身上常带着耶稣的死，使耶稣的生也显明在我们身上。
10И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
11因为我们这活着的人是常为耶稣被交于死地，使耶稣的生在我们这必死的身上显明出来。
11Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
12这样看来，死是在我们身上发动，生却在你们身上发动。
12Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
13但我们既有信心，正如 经上 记着说：「我因信，所以如此说话。」我们也信，所以也说话。
13Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
14自己知道那叫主耶稣复活的，也必叫我们与耶稣一同复活，并且叫我们与你们一同站在他面前。
14Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15凡事都是为你们，好叫恩惠因人多越发加增，感谢格外显多，以致荣耀归与 神。
15Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16所以，我们不丧胆。外体虽然毁坏，内心却一天新似一天。
16Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
17我们这至暂至轻的苦楚，要为我们成就极重无比、永远的荣耀。
17Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.
18原来我们不是顾念所见的，乃是顾念所不见的；因为所见的是暂时的，所不见的是永远的。
18Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.