耶利米书 14
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1耶和华论到干旱 之灾 的话临到 耶利米 ：
1Реч Господња која дође Јеремији о суши.
2犹大 悲哀，城门衰败。 众人披上黑衣坐在地上； 耶路撒冷 的哀声上达。
2Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се.
3他们的贵胄打发家僮打水； 他们来到水池， 见没有水，就拿着空器皿， 蒙羞惭愧，抱头而回。
3Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празним судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју.
4耕地的也蒙羞抱头； 因为无雨降在地上， 地都干裂。
4Земља је испуцала, јер не беше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју.
5田野的母鹿生下小鹿，就撇弃， 因为无草。
5И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве.
6野驴站在净光的高处，喘气好像野狗； 因为无草，眼目失明。
6И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се ветар као змајеви, очи им ишчилеше, јер нема траве.
7耶和华啊，我们的罪孽虽然作见证告我们， 还求你为你名的缘故行事。 我们本是多次背道，得罪了你。
7Кад безакоња наша сведоче на нас, Господе, учини ради имена свог; јер је много одмета наших, Теби сагрешисмо.
8以色列 所盼望、在患难时作他救主的啊， 你为何在这地像寄居的， 又像行路的只住一宵呢？
8Надо Израиљева! Спаситељу његов у невољи! Зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се сврати да преноћи?
9你为何像受惊的人， 像不能救人的勇士呢？ 耶和华啊，你仍在我们中间； 我们也称为你名下的人， 求你不要离开我们。
9Зашто си као уморан човек, као јунак, који не може избавити? Та, Ти си усред нас, Господе, и име је Твоје призвано на нас; немој нас оставити.
10耶和华对这百姓如此说： 这百姓喜爱妄行， 不禁止脚步， 所以耶和华不悦纳他们。 现今要记念他们的罪孽， 追讨他们的罪恶。
10Овако говори Господ за народ овај: Мило им је да се скитају, не устављају ноге своје, зато нису мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове.
11耶和华又对我说：「不要为这百姓祈祷求好处。
11Потом рече ми Господ: Не моли се за тај народ да би му било добро.
12他们禁食的时候，我不听他们的呼求；他们献燔祭和素祭，我也不悦纳；我却要用刀剑、饥荒、瘟疫灭绝他们。」
12Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.
13我就说：「唉！主耶和华啊，那些先知常对他们说：『你们必不看见刀剑，也不遭遇饥荒；耶和华要在这地方赐你们长久的平安。』」
13Тада рекох: Ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: Нећете видети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом месту.
14耶和华对我说：「那些先知托我的名说假预言，我并没有打发他们，没有吩咐他们，也没有对他们说话；他们向你们预言的，乃是虚假的异象和占卜，并虚无的事，以及本心的诡诈。
14А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују.
15所以耶和华如此说：论到托我名说预言的那些先知，我并没有打发他们；他们还说这地不能有刀剑饥荒，其实那些先知必被刀剑饥荒灭绝。
15Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име, а ја их нисам послао, и говоре: Неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.
16听他们说预言的百姓必因饥荒刀剑抛在 耶路撒冷 的街道上，无人葬埋。他们连妻子带儿女，都是如此。我必将他们的恶倒在他们身上。」
16А народ овај, коме они пророкују, биће поваљан по улицама јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.
17你要将这话对他们说： 愿我眼泪汪汪， 昼夜不息， 因为我百姓受了裂口破坏的大伤。
17Реци им дакле ову реч: Нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер девојка, кћи мог народа сатре се веома, од ударца прељутог.
18我若出往田间， 就见有被刀杀的； 我若进入城内， 就见有因饥荒患病的； 连先知带祭司在国中往来， 也是毫无知识。
18Ако изиђем у поље, ето побијених мачем; ако уђем у град, ето изнемоглих од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу коју не знају.
19你全然弃掉 犹大 吗？ 你心厌恶 锡安 吗？ 为何击打我们，以致无法医治呢？ 我们指望平安，却得不着好处； 指望痊愈，不料，受了惊惶。
19Еда ли си сасвим одбацио Јуду? Еда ли је омрзао души Твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лека? Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.
20耶和华啊，我们承认自己的罪恶， 和我们列祖的罪孽， 因我们得罪了你。
20Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згрешили смо Ти.
21求你为你名的缘故， 不厌恶我们， 不辱没你荣耀的宝座。 求你追念， 不要背了与我们所立的约。
21Немој нас одбацити ради имена свог; немој наружити престола славе своје, опомени се завета свог с нама, немој га укинути.
22外邦人虚无 的神 中有能降雨的吗？ 天能自降甘霖吗？ 耶和华—我们的 神啊， 能如此的不是你吗？ 所以，我们仍要等候你， 因为这一切都是你所造的。
22Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? Или небеса, дају ли ситан дажд? Ниси ли Ти то, Господе Боже наш? Зато Тебе чекамо, јер Ти чиниш све то.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.