耶利米书 15
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1耶和华对我说：「虽有 摩西 和 撒母耳 站在我面前 代求 ，我的心也不顾惜这百姓。你将他们从我眼前赶出，叫他们去吧！
1И рече ми Господ: Да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к том народу; отерај их испред мене, и нека одлазе.
2他们问你说：『我们往哪里去呢？』你便告诉他们，耶和华如此说： 定为死亡的，必致死亡； 定为刀杀的，必交刀杀； 定为饥荒的，必遭饥荒； 定为掳掠的，必被掳掠。」
2И ако ти кажу: Куда ћемо ићи? Тада им реци: Овако вели Господ: ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко за глад, на глад; ко за ропство, у ропство.
3耶和华说：「我命定四样害他们，就是刀剑杀戮、狗类撕裂、空中的飞鸟，和地上的野兽吞吃毁灭；
3И пустићу на њих четворо, говори Господ: Мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звери земаљске, да их једу и истребе.
4又必使他们在天下万国中抛来抛去，都因 犹大 王 希西家 的儿子 玛拿西 在 耶路撒冷 所行的事。」
4И даћу их да се потуцају по свим царствима земаљским ради Манасије сина Језекијиног цара Јудиног за оно што је учинио у Јерусалиму.
5耶路撒冷 啊，谁可怜你呢？ 谁为你悲伤呢？ 谁转身问你的安呢？
5Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме? Ко ли би те пожалио? Ко ли би дошао да запита како ти је?
6耶和华说：你弃绝了我， 转身退后； 因此我伸手攻击你，毁坏你。 我后悔甚不耐烦。
6Ти си ме оставио, говори Господ, отишао си натраг; зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те; досади ми жалити.
7我在境内各城门口， 用簸箕簸了我的百姓， 使他们丧掉儿女。 我毁灭他们， 他们仍不转离所行的道。
7Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским, учинићу их сиротима, потрћу народ свој, јер се не враћају с путева својих.
8他们的寡妇在我面前比海沙更多； 我使灭命的午间来， 攻击少年人的母亲， 使痛苦惊吓忽然临到她身上。
8Више ће ми бити удовица његових него песка морског, довешћу им на мајке момачке затираче у подне, и пустићу изненада на њих сметњу и страхоту.
9生过七子的妇人力衰气绝； 尚在白昼，日头忽落； 她抱愧蒙羞。 其余的人， 我必在他们敌人跟前，交与刀剑。 这是耶和华说的。
9Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховим, говори Господ.
10我的母亲哪，我有祸了！因你生我作为遍地相争相竞的人。我素来没有借贷与人，人也没有借贷与我，人人 却 都咒骂我。
10Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу.
11耶和华说：「我必要坚固你，使你得好处。灾祸苦难临到的时候，我必要使仇敌央求你。（
11Господ рече: Доиста, остатку ће твом бити добро, и бранићу те од непријатеља, кад будеш у невољи и у тескоби.
12人岂能将铜与铁，就是北方的铁折断呢？）
12Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе северно и бронзу?
13「我必因你在四境之内所犯的一切罪，把你的货物财宝当掠物，白白地交给 仇敌 。
13Имање твоје и благо твоје даћу да се разграби без цене по свим међама твојим, и то за све грехе твоје.
14我也必使仇敌带 这掠物 到你所不认识的地去，因我怒中起的火要将你们焚烧。」
14И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гнева мог, и гореће над вама.
15耶和华啊，你是知道的； 求你记念我，眷顾我， 向逼迫我的人为我报仇； 不要向他们忍怒取我 的命 ， 要知道我为你的缘故受了凌辱。
15Ти знаш, Господе, опомени ме се и походи ме и освети ме од оних који ме гоне; немој ме зграбити докле се устежеш од гнева; знај да подносим руг тебе ради.
16耶和华—万军之 神啊， 我得着你的言语就 当食物 吃了； 你的言语是我心中的欢喜快乐， 因我是称为你名下的人。
16Кад се нађоше речи Твоје, поједох их, и реч Твоја би ми радост и весеље срцу мом, јер је име Твоје призвано на ме, Господе Боже над војскама.
17我没有坐在宴乐人的会中， 也没有欢乐； 我因你的感动独自静坐， 因你使我满心愤恨。
17Не седим у већу подсмевачком нити се с њима веселим; седим сам ради руке Твоје, јер си ме напунио срдње.
18我的痛苦为何长久不止呢？ 我的伤痕为何无法医治、不能痊愈呢？ 难道你待我有诡诈，像流干的河道吗？
18Зашто бол мој једнако траје? И зашто је рана моја смртна, те неће да се исцели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана?
19耶和华如此说：你若归回， 我就将你再带来， 使你站在我面前； 你若将宝贵的和下贱的分别出来， 你就可以当作我的口。 他们必归向你， 你却不可归向他们。
19Зато овако вели Господ: Ако се обратиш, ја ћу те опет поставити да стојиш преда мном, ако одвојиш што је драгоцено од рђавог, бићеш као уста моја; они нека се обрате к теби, а ти се не обраћај к њима.
20我必使你向这百姓成为坚固的铜墙； 他们必攻击你，却不能胜你； 因我与你同在，要拯救你，搭救你。 这是耶和华说的。
20И учинићу да будеш том народу као јак зид бронзани, и удараће на те, али те неће надвладати; јер сам ја с тобом да те чувам и избављам, говори Господ.
21我必搭救你脱离恶人的手， 救赎你脱离强暴人的手。
21И избавићу те из руку злих људи, и искупићу те из руку насилничких.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.