出埃及记 5
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1后来 摩西 、 亚伦 去对法老说：「耶和华— 以色列 的 神这样说：『容我的百姓去，在旷野向我守节。』」
1А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
2法老说：「耶和华是谁，使我听他的话，容 以色列 人去呢？我不认识耶和华，也不容 以色列 人去！」
2Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
3他们说：「 希伯来 人的 神遇见了我们。求你容我们往旷野去，走三天的路程，祭祀耶和华—我们的 神，免得他用瘟疫、刀兵攻击我们。」
3А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.
4埃及 王对他们说：「 摩西 、 亚伦 ！你们为什么叫百姓旷工呢？你们去担你们的担子吧！」
4А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.
5又说：「看哪，这地的 以色列 人如今众多，你们竟叫他们歇下担子！」
5Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
6当天，法老吩咐督工的和官长说：
6И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:
7「你们不可照常把草给百姓做砖，叫他们自己去捡草。
7Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.
8他们素常做砖的数目，你们仍旧向他们要，一点不可减少；因为他们是懒惰的，所以呼求说：『容我们去祭祀我们的 神。』
8А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.
9你们要把更重的工夫加在这些人身上，叫他们劳碌，不听虚谎的言语。」
9Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.
10督工的和官长出来对百姓说：「法老这样说：『我不给你们草。
10И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.
11你们自己在哪里能找草，就往那里去找吧！但你们的工一点不可减少。』」
11Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
12于是百姓散在 埃及 遍地，捡碎秸当作草。
12И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.
13督工的催着说：「你们一天当完一天的工，与先前有草一样。」
13А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.
14法老督工的，责打他所派 以色列 人的官长，说：「你们昨天今天为什么没有照向来的数目做砖、完你们的工作呢？」
14И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?
15以色列 人的官长就来哀求法老说：「为什么这样待你的仆人？
15И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?
16督工的不把草给仆人，并且对我们说：『做砖吧！』看哪，你仆人挨了打，其实是你百姓的错。」
16Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
17但法老说：「你们是懒惰的！你们是懒惰的！所以说：『容我们去祭祀耶和华。』
17А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.
18现在你们去做工吧！草是不给你们的，砖却要如数交纳。」
18Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
19以色列 人的官长听说「你们每天做砖的工作一点不可减少」，就知道是遭遇祸患了。
19И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.
20他们离了法老出来，正遇见 摩西 、 亚伦 站在对面，
20И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.
21就向他们说：「愿耶和华鉴察你们，施行判断；因你们使我们在法老和他臣仆面前有了臭名，把刀递在他们手中杀我们。」
21Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.
22摩西 回到耶和华那里，说：「主啊，你为什么苦待这百姓呢？为什么打发我去呢？
22И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?
23自从我去见法老，奉你的名说话，他就苦待这百姓，你一点也没有拯救他们。」
23Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.