Exodus 5
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After that, Moses and Aaron went to Pharaoh and said, “This is what the LORD, the God of Israel, says: ‘Let My people go, so that they may hold a feast to Me in the wilderness.’”
1А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
2But Pharaoh replied, “Who is the LORD that I should obey His voice and let Israel go? I do not know the LORD, and I will not let Israel go.”
2Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
3“The God of the Hebrews has met with us,” they answered. “Please let us go on a three-day journey into the wilderness to sacrifice to the LORD our God, or He may strike us with plagues or with the sword.”
3А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.
4But the king of Egypt said to them, “Moses and Aaron, why do you draw the people away from their work? Get back to your labor!”
4А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.
5Pharaoh also said, “Look, the people of the land are now numerous, and you would be stopping them from their labor.”
5Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
6That same day Pharaoh commanded the taskmasters of the people and their foremen:
6И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:
7“You shall no longer supply the people with straw for making bricks. They must go and gather their own straw.
7Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.
8But require of them the same quota of bricks as before; do not reduce it. For they are lazy; that is why they are crying out, ‘Let us go and sacrifice to our God.’
8А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.
9Make the work harder on the men so they will be occupied and pay no attention to these lies.”
9Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.
10So the taskmasters and foremen of the people went out and said to them, “This is what Pharaoh says: ‘I am no longer giving you straw.
10И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.
11Go and get your own straw wherever you can find it; but your workload will in no way be reduced.’”
11Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
12So the people scattered all over the land of Egypt to gather stubble for straw.
12И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.
13The taskmasters kept pressing them, saying, “Fulfill your quota each day, just as you did when straw was provided.”
13А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.
14Then the Israelite foremen, whom Pharaoh’s taskmasters had set over the people, were beaten and asked, “Why have you not fulfilled your quota of bricks yesterday or today, as you did before?”
14И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?
15So the Israelite foremen went and appealed to Pharaoh: “Why are you treating your servants this way?
15И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?
16No straw has been given to your servants, yet we are told, ‘Make bricks!’ Look, your servants are being beaten, but the fault is with your own people.”
16Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
17“You are slackers!” Pharaoh replied. “Slackers! That is why you keep saying, ‘Let us go and sacrifice to the LORD.’
17А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.
18Now get to work. You will be given no straw, yet you must deliver the full quota of bricks.”
18Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
19The Israelite foremen realized they were in trouble when they were told, “You must not reduce your daily quota of bricks.”
19И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.
20When they left Pharaoh, they confronted Moses and Aaron, who stood waiting to meet them.
20И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.
21“May the LORD look upon you and judge you,” the foremen said, “for you have made us a stench before Pharaoh and his officials; you have placed in their hand a sword to kill us!”
21Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.
22So Moses returned to the LORD and asked, “Lord, why have You brought trouble upon this people? Is this why You sent me?
22И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?
23Ever since I went to Pharaoh to speak in Your name, he has brought trouble on this people, and You have not delivered Your people in any way.”
23Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.