Exodus 5
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Afterward Moses and Aaron came, and said to Pharaoh, “This is what the LORD, the God of Israel, says, ‘Let my people go, that they may hold a feast to me in the wilderness.’”
1А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
2Pharaoh said, “Who is the LORD, that I should listen to his voice to let Israel go? I don’t know the LORD, and moreover I will not let Israel go.”
2Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
3They said, “The God of the Hebrews has met with us. Please let us go three days’ journey into the wilderness, and sacrifice to the LORD, our God, lest he fall on us with pestilence, or with the sword.”
3А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.
4The king of Egypt said to them, “Why do you, Moses and Aaron, take the people from their work? Get back to your burdens!”
4А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.
5Pharaoh said, “Behold, the people of the land are now many, and you make them rest from their burdens.”
5Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
6The same day Pharaoh commanded the taskmasters of the people and their officers, saying,
6И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:
7“You shall no longer give the people straw to make brick, as before. Let them go and gather straw for themselves.
7Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.
8You shall require from them the number of the bricks which they made before. You shall not diminish anything of it, for they are idle. Therefore they cry, saying, ‘Let’s go and sacrifice to our God.’
8А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.
9Let heavier work be laid on the men, that they may labor in it. Don’t let them pay any attention to lying words.”
9Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.
10The taskmasters of the people went out with their officers, and they spoke to the people, saying, “This is what Pharaoh says: ‘I will not give you straw.
10И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.
11Go yourselves, get straw where you can find it, for nothing of your work shall be diminished.’”
11Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
12So the people were scattered abroad throughout all the land of Egypt to gather stubble for straw.
12И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.
13The taskmasters were urgent saying, “Fulfill your work quota daily, as when there was straw!”
13А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.
14The officers of the children of Israel, whom Pharaoh’s taskmasters had set over them, were beaten, and were asked, “Why haven’t you fulfilled your quota both yesterday and today, in making brick as before?”
14И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?
15Then the officers of the children of Israel came and cried to Pharaoh, saying, “Why do you deal this way with your servants?
15И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?
16No straw is given to your servants, and they tell us, ‘Make brick!’ and behold, your servants are beaten; but the fault is in your own people.”
16Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
17But Pharaoh said, “You are idle! You are idle! Therefore you say, ‘Let’s go and sacrifice to the LORD.’
17А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.
18Go therefore now, and work; for no straw shall be given to you; yet you shall deliver the same number of bricks!”
18Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
19The officers of the children of Israel saw that they were in trouble when it was said, “You shall not diminish anything from your daily quota of bricks!”
19И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.
20They met Moses and Aaron, who stood along the way, as they came out from Pharaoh.
20И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.
21They said to them, “May the LORD look at you and judge, because you have made us a stench to be abhorred in the eyes of Pharaoh, and in the eyes of his servants, to put a sword in their hand to kill us!”
21Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.
22Moses returned to the LORD, and said, “Lord, why have you brought trouble on this people? Why is it that you have sent me?
22И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?
23For since I came to Pharaoh to speak in your name, he has brought trouble on this people. You have not rescued your people at all!”
23Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.