Exodus 15
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Moses and the children of Israel sang this song to the LORD, and said, “I will sing to the LORD, for he has triumphed gloriously. He has thrown the horse and his rider into the sea.
1Тада запева Мојсије и синови Израиљеви ову песму Господу, и рекоше овако: Певаћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.
2The LORD is my strength and song. He has become my salvation. This is my God, and I will praise him; my father’s God, and I will exalt him.
2Сила је моја и песма моја Господ, који ме избави; Он је Бог мој, и славићу Га; Бога оца мог, и узвишаваћу Га.
3The LORD is a man of war. The LORD is his name.
3Господ је велик ратник; име му је Господ.
4He has cast Pharaoh’s chariots and his army into the sea. His chosen captains are sunk in the Red Sea.
4Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору.
5The deeps cover them. They went down into the depths like a stone.
5Бездани их покрише; падоше у дубину као камен.
6Your right hand, LORD, is glorious in power. Your right hand, LORD, dashes the enemy in pieces.
6Десница Твоја, Господе, прослави се у сили; десница Твоја, Господе, сатре непријатеља.
7In the greatness of your excellency, you overthrow those who rise up against you. You send out your wrath. It consumes them as stubble.
7И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те; пустио си гнев свој, и прождре их као сламу.
8With the blast of your nostrils, the waters were piled up. The floods stood upright as a heap. The deeps were congealed in the heart of the sea.
8Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.
9The enemy said, ‘I will pursue. I will overtake. I will divide the plunder. My desire will be satisfied on them. I will draw my sword. My hand will destroy them.’
9Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу, делићу плен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истребиће их рука моја.
10You blew with your wind. The sea covered them. They sank like lead in the mighty waters.
10Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.
11Who is like you, LORD, among the gods? Who is like you, glorious in holiness, fearful in praises, doing wonders?
11Ко је као Ти међу силнима. Господе? Ко је као Ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса?
12You stretched out your right hand. The earth swallowed them.
12Ти пружи десницу своју, и прождре их земља.
13“You, in your loving kindness, have led the people that you have redeemed. You have guided them in your strength to your holy habitation.
13Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крепошћу својом у стан светости своје.
14The peoples have heard. They tremble. Pangs have taken hold of the inhabitants of Philistia.
14Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској.
15Then the chiefs of Edom were dismayed. Trembling takes hold of the mighty men of Moab. All the inhabitants of Canaan have melted away.
15Тада ће се препасти старешине едомске, јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској.
16Terror and dread falls on them. By the greatness of your arm they are as still as a stone, until your people pass over, LORD, until the people you have purchased pass over.
16Спопашће их страх и трепет; од величине руке Твоје замукнуће као камен, докле не прође народ Твој, Господе, докле не прође народ који си задобио.
17You will bring them in, and plant them in the mountain of your inheritance, the place, LORD, which you have made for yourself to dwell in: the sanctuary, Lord, which your hands have established.
17Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле.
18The LORD will reign forever and ever.”
18Господ ће царовати довека.
19For the horses of Pharaoh went in with his chariots and with his horsemen into the sea, and the LORD brought back the waters of the sea on them; but the children of Israel walked on dry land in the middle of the sea.
19Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора.
20Miriam the prophetess, the sister of Aaron, took a tambourine in her hand; and all the women went out after her with tambourines and with dances.
20И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама.
21Miriam answered them, “Sing to the LORD, for he has triumphed gloriously. He has thrown the horse and his rider into the sea.”
21И отпеваше им Марија: Певајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.
22Moses led Israel onward from the Red Sea, and they went out into the wilderness of Shur; and they went three days in the wilderness, and found no water.
22Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду.
23When they came to Marah, they couldn’t drink from the waters of Marah, for they were bitter. Therefore its name was called Marah.
23Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера.
24The people murmured against Moses, saying, “What shall we drink?”
24Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити?
25Then he cried to the LORD. The LORD showed him a tree, and he threw it into the waters, and the waters were made sweet. There he made a statute and an ordinance for them, and there he tested them.
25И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша.
26He said, “If you will diligently listen to the LORD your God’s voice, and will do that which is right in his eyes, and will pay attention to his commandments, and keep all his statutes, I will put none of the diseases on you which I have put on the Egyptians; for I am the LORD who heals you.”
26И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој.
27They came to Elim, where there were twelve springs of water and seventy palm trees. They encamped there by the waters.
27И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.