Исход 15
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Пою Господу, ибо Он высоко превознесся; коня и всадника его ввергнул в море.
1Тада запева Мојсије и синови Израиљеви ову песму Господу, и рекоше овако: Певаћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.
2Господь крепость моя и слава моя, Он был мне спасением. Он Бог мой, и прославлю Его; Бог отца моего, и превознесу Его.
2Сила је моја и песма моја Господ, који ме избави; Он је Бог мој, и славићу Га; Бога оца мог, и узвишаваћу Га.
3Господь муж брани, Иегова имя Ему.
3Господ је велик ратник; име му је Господ.
4Колесницы фараона и войско его ввергнул Он в море, и избранные военачальники его потонули в Чермном море.
4Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору.
5Пучины покрыли их: они пошли в глубину, как камень.
5Бездани их покрише; падоше у дубину као камен.
6Десница Твоя, Господи, прославилась силою; десница Твоя, Господи, сразила врага.
6Десница Твоја, Господе, прослави се у сили; десница Твоја, Господе, сатре непријатеља.
7Величием славы Твоей Ты низложил восставших против Тебя. Ты послал гнев Твой, и он попалил их, как солому.
7И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те; пустио си гнев свој, и прождре их као сламу.
8От дуновения Твоего расступились воды, влага стала, как стена, огустели пучины в сердце моря.
8Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.
9Враг сказал: погонюсь, настигну, разделю добычу; насытится ими душа моя, обнажу меч мой, истребит их рука моя.
9Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу, делићу плен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истребиће их рука моја.
10Ты дунул духом Твоим, и покрыло их море: они погрузились, как свинец, в великих водах.
10Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.
11Кто, как Ты, Господи, между богами? Кто, как Ты, величествен святостью, досточтим хвалами, Творец чудес?
11Ко је као Ти међу силнима. Господе? Ко је као Ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса?
12Ты простер десницу Твою: поглотила их земля.
12Ти пружи десницу своју, и прождре их земља.
13Ты ведешь милостью Твоею народ сей, который Ты избавил, сопровождаешь силою Твоею в жилище святыни Твоей.
13Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крепошћу својом у стан светости своје.
14Услышали народы и трепещут: ужас объял жителей Филистимских;
14Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској.
15тогда смутились князья Едомовы, трепет объял вождей Моавитских, уныли все жители Ханаана.
15Тада ће се препасти старешине едомске, јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској.
16Да нападет на них страх и ужас; от величия мышцы Твоей да онемеют они, как камень, доколе проходит народ Твой, Господи, доколе проходит сей народ, который Ты приобрел.
16Спопашће их страх и трепет; од величине руке Твоје замукнуће као камен, докле не прође народ Твој, Господе, докле не прође народ који си задобио.
17Введи его и насади его на горе достояния Твоего, на месте, которое Ты соделал жилищем Себе, Господи, во святилище, которое создали руки Твои, Владыка!
17Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле.
18Господь будет царствовать вовеки и в вечность.
18Господ ће царовати довека.
19Когда вошли кони фараона с колесницами его и с всадниками его в море, то Господь обратил на них воды морские, а сыны Израилевы прошли по суше среди моря.
19Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора.
20И взяла Мариам пророчица, сестра Ааронова, в руку свою тимпан, и вышли за нею все женщины с тимпанами и ликованием.
20И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама.
21И воспела Мариам пред ними: пойте Господу, ибо высоко превознесся Он, коня и всадника его ввергнул в море.
21И отпеваше им Марија: Певајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.
22И повел Моисей Израильтян от Чермного моря, и они вступили в пустыню Сур; и шли они три дня по пустыне и не находили воды.
22Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду.
23Пришли в Мерру - и не могли пить воды в Мерре, ибо она была горька, почему и наречено тому месту имя: Мерра.
23Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера.
24И возроптал народ на Моисея, говоря: что нам пить?
24Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити?
25Моисей возопил к Господу, и Господь показал ему дерево, и он бросил его в воду, и вода сделалась сладкою. Там Бог дал народу устав и закон и там испытывал его.
25И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша.
26И сказал: если ты будешь слушаться гласа Господа, Бога твоего, и делать угодное пред очами Его, и внимать заповедям Его, и соблюдать все уставы Его, то не наведу на тебя ни одной из болезней, которые навел Я на Египет, ибо Я Господь Бог твой, целитель твой.
26И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој.
27И пришли в Елим; там было двенадцать источников воды и семьдесят финиковых дерев, и расположились там станом при водах.
27И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.