Exodus 16
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1On the fifteenth day of the second month after they had left the land of Egypt, the whole congregation of Israel set out from Elim and came to the Desert of Sin, which is between Elim and Sinai.
1Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изиђоше из земље мисирске.
2And there in the desert they all grumbled against Moses and Aaron.
2И стаде викати сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона у пустињи,
3“If only we had died by the LORD’s hand in the land of Egypt!” they said. “There we sat by pots of meat and ate our fill of bread, but you have brought us into this desert to starve this whole assembly to death!”
3и рекоше им синови Израиљеви: Камо да смо помрли од руке Господње у земљи мисирској, кад седасмо код лонаца с месом и јеђасмо хлеба изобила! Јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу.
4Then the LORD said to Moses, “Behold, I will rain down bread from heaven for you. Each day the people are to go out and gather enough for that day. In this way I will test whether or not they will follow My instructions.
4А Господ рече Мојсију: Ево учинићу да вам дажди из неба хлеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по мом закону или неће.
5Then on the sixth day, when they prepare what they bring in, it will be twice as much as they gather on the other days.”
5А шестог дана нека зготове шта донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.
6So Moses and Aaron said to all the Israelites, “This evening you will know that it was the LORD who brought you out of the land of Egypt,
6И рече Мојсије и Арон свим синовима Израиљевим: Довече ћете познати да вас је Господ извео из земље мисирске;
7and in the morning you will see the LORD’s glory, because He has heard your grumbling against Him. For who are we that you should grumble against us?”
7а сутра ћете видети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?
8And Moses added, “The LORD will give you meat to eat this evening and bread to fill you in the morning, for He has heard your grumbling against Him. Who are we? Your grumblings are not against us but against the LORD.”
8И рече Мојсије: Довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хлеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на Њ. Јер шта смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа.
9Then Moses said to Aaron, “Tell the whole congregation of Israel, ‘Come before the LORD, for He has heard your grumbling.’”
9И рече Мојсије Арону: Кажи свему збору синова Израиљевих: Приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.
10And as Aaron was speaking to the whole congregation of Israel, they looked toward the desert, and there in a cloud the glory of the LORD appeared.
10И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку.
11Then the LORD said to Moses,
11И Господ рече Мојсију говорећи:
12“I have heard the grumbling of the Israelites. Tell them, ‘At twilight you will eat meat, and in the morning you will be filled with bread. Then you will know that I am the LORD your God.’”
12Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: Довече ћете јести меса, а сутра ћете се наситити хлеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.
13That evening quail came and covered the camp, and in the morning there was a layer of dew around the camp.
13И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора;
14When the layer of dew had evaporated, there were thin flakes on the desert floor, as fine as frost on the ground.
14а кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.
15When the Israelites saw it, they asked one another, “What is it?” For they did not know what it was. So Moses told them, “It is the bread that the LORD has given you to eat.
15И кад виде синови Израиљеви, говораху један другом: Шта је ово? Јер не знаху шта беше. А Мојсије им рече: То је хлеб што вам даде Господ да једете.
16This is what the LORD has commanded: ‘Each one is to gather as much as he needs. You may take an omer for each person in your tent.’”
16То је за шта заповеди Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.
17So the Israelites did this. Some gathered more, and some less.
17И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.
18When they measured it by the omer, he who gathered much had no excess, and he who gathered little had no shortfall. Each one gathered as much as he needed to eat.
18Па мерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.
19Then Moses said to them, “No one may keep any of it until morning.”
19И рече им Мојсије: Нико да не оставља од тога за сутра.
20But they did not listen to Moses; some people left part of it until morning, and it became infested with maggots and began to smell. So Moses was angry with them.
20Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, те се уцрва и усмрде. И расрди се Мојсије на њих.
21Every morning each one gathered as much as was needed, and when the sun grew hot, it melted away.
21Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огреваше, тада се растапаше.
22On the sixth day, they gathered twice as much food—two omers per person —and all the leaders of the congregation came and reported this to Moses.
22А у шести дан накупише хлеба двојином, по два гомора на сваког; и дођоше све старешине од збора, и јавише Мојсију.
23He told them, “This is what the LORD has said: ‘Tomorrow is to be a day of complete rest, a holy Sabbath to the LORD. So bake what you want to bake, and boil what you want to boil. Then set aside whatever remains and keep it until morning.’”
23А он им рече: Ово каза Господ: Сутра је субота, одмор свет Господу; шта ћете пећи, пеците, и шта ћете кувати, кувајте данас; а шта претече, оставите и чувајте за сутра.
24So they set it aside until morning as Moses had commanded, and it did not smell or contain any maggots.
24И оставише за сутра, као што заповеди Мојсије, и не усмрде се нити беше црва у њему.
25“Eat it today,” Moses said, “because today is a Sabbath to the LORD. Today you will not find anything in the field.
25И рече Мојсије: Једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.
26For six days you may gather, but on the seventh day, the Sabbath, it will not be there.”
26Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити.
27Yet on the seventh day some of the people went out to gather, but they did not find anything.
27И у седми дан изиђоше неки од народа да купе, али не нађоше.
28Then the LORD said to Moses, “How long will you refuse to keep My commandments and instructions?
28А Господ рече Мојсију: Докле ћете се противити заповестима мојим и законима мојим?
29Understand that the LORD has given you the Sabbath; that is why on the sixth day He will give you bread for two days. On the seventh day, everyone must stay where he is; no one may leave his place.”
29Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестог дана хлеба на два дана. Стојте сваки на свом месту, и нека не одлази нико са свог места у седми дан.
30So the people rested on the seventh day.
30И почину народ у седми дан.
31Now the house of Israel called the bread manna. It was white like coriander seed and tasted like wafers made with honey.
31И дом Израиљев прозва тај хлеб мана; а беше као семе коријандрово, бео, и на језику као медени колачи.
32Moses said, “This is what the LORD has commanded: ‘Keep an omer of manna for the generations to come, so that they may see the bread I fed you in the wilderness when I brought you out of the land of Egypt.’”
32И рече Мојсије: Ово је заповедио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од колена до колена вашег, да виде хлеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље мисирске.
33So Moses told Aaron, “Take a jar and fill it with an omer of manna. Then place it before the LORD to be preserved for the generations to come.”
33И рече Мојсије Арону: Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од колена до колена вашег.
34And Aaron placed it in front of the Testimony, to be preserved just as the LORD had commanded Moses.
34И остави га Арон пред сведочанством да се чува, као што заповеди Господ Мојсију.
35The Israelites ate manna forty years, until they came to a land where they could settle; they ate manna until they reached the border of Canaan.
35А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живети; једоше ману док не дођоше на међу земље хананске.
36(Now an omer is a tenth of an ephah.)
36А гомор је десетина ефе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.