Судије 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Филистејима за четрдесет година.
1And the children of Israel did evil again in the sight of the Lord: and he delivered them into the hands of the Philistines forty years.
2А беше један човек од Сараје од племена синова Данових, по имену Маноје, и жена му беше нероткиња, и не рађаше.
2Now there was a certain man of Saraa, and of the race of Dan, whose name was Manue, and his wife was barren.
3Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: Гле, ти си сад нероткиња, и ниси рађала; али ћеш затруднети и родићеш сина.
3And an angel of the Lord appeared to her, and said: Thou art barren and without children: but thou shalt conceive and bear a son.
4Него сада чувај се да не пијеш вино ни силовито пиће, и да не једеш ништа нечисто.
4Now therefore beware and drink no wine nor strong drink, and eat not any unclean thing.
5Јер гле, затруднећеш, и родићеш сина, и бритва да не пређе по његовој глави, јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку филистејских.
5Because thou shalt conceive and bear a son, and no razor shall touch his head: for he shall be a Nazarite of God, from his infancy, and from his mother’s womb, and he shall begin to deliver Israel from the hands of the Philistines.
6И жена дође и рече мужу свом говорећи: Човек Божји дође к мени, и лице му беше као лице анђела Божјег, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза своје име.
6And when she was come to her husband she said to him: A man of God came to me, having the countenance of an angel, very awful. And when I asked him who he was, and whence he came, and by what name he was called, he would not tell me.
7Него ми рече: Гле, ти ћеш затруднети, и родићеш сина; зато сада не пиј вино ни силовито пиће и не једи ништа нечисто; јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти.
7But he answered thus: Behold thou shalt conceive and bear a son: beware thou drink no wine, nor strong drink, nor eat any unclean thing: for the child shall be a Nazarite of God from his infancy, from his mother’s womb until the day of his death.
8Тада се Маноје помоли Господу и рече: О Господе! Нека опет дође к нама човек Божји, ког си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дететом, кад се роди.
8Then Manue prayed to the Lord, and said: I beseech thee, O Lord, that the mail of God, whom thou didst send, may come again, and teach us what we ought to do concerning the child that shall be born.
9И услиши Господ глас Манојев; и дође опет анђео Господњи к жени кад сеђаше у пољу; а Маноје муж њен не беше код ње.
9And the Lord heard the prayer of Manue, and the angel of the Lord appeared again to his wife as she was sitting in the field. But Manue her husband was not with her. And when she saw the angel,
10Тада жена брже отрча и јави мужу свом говорећи му: Ево, јави ми се онај човек, који ми је пре долазио.
10She made haste and ran to her husband: and told him saying: Behold the man hath appeared to me whom I saw before.
11А Маноје уставши пође са женом својом; и кад дође к човеку, рече му: Јеси ли ти онај човек што је говорио овој жени? Он одговори: Јесам.
11He rose up and followed his wife: and coming to the man, said to him: Art thou he that spoke to the woman? And he answered: I am.
12А Маноје рече: Кад буде шта си казао, како ће бити правило за дете и шта ће чинити с њим?
12And Manue said to him: When thy word shall come to pass, what wilt thou that the child should do? or from what shall he keep himself?
13А анђео Господњи рече Маноју: Жена нека се чува од свега што сам јој казао.
13And the angel of the Lord said to Manue: From all the things I have spoken of to thy wife, let her refrain herself:
14Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вино ни силовито пиће нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Шта сам јој заповедио све нека држи.
14And let her eat nothing that cometh of the vine, neither let her drink wine or strong drink, nor eat any unclean thing: and whatsoever I have commanded her, let her fulfill and observe.
15Тада рече Маноје анђелу Господњем: Ради бисмо те уставити да ти зготовимо јаре,
15And Manue said to the angel of the Lord: I beseech thee to consent to my request, and let us dress a kid for thee.
16а анђео Господњи одговори Маноју: Да ме и уставиш, нећу јести твоје јело; него ако хоћеш зготови жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи.
16And the angel answered him: If thou press me, I will not eat of thy bread: but if thou wilt offer a holocaust, offer it to the Lord. And Manue knew not it was the angel of the Lord.
17Опет рече Маноје анђелу Господњем: Како ти је име? Да ти захвалимо кад се збуде шта си рекао.
17And he said to him: What is thy name, that, if thy word shall come to pass, we may honour thee?
18А анђео Господњи одговори му: Што питаш за име моје? Чудно је.
18And he answered him: Why askest thou my name, which is wonderful?
19Тада Маноје узе јаре и дар, и принесе Господу на стени; а анђео учини чудо пред Маном и женом његовом;
19Then Manue took a kid of the flocks, and the libations, and put them upon a rock, offering to the Lord, who doth wonderful things: and he and his wife looked on.
20јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена његова видећи то падоше ничице на земљу.
20And when the flame from the altar went up towards heaven, the angel of the lord ascended also in the flame. And when Manue and his wife saw this, they fell flat on the ground.
21А анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разуме да је анђео Господњи.
21And the angel of the Lord appeared to them no more. And forthwith Manue understood that it was an angel of the Lord,
22И рече Маноје жени својој: Зацело ћемо умрети, јер видесмо Бога.
22And he said to his wife: We shall certainly die, because we have seen God.
23А жена му рече: Кад би хтео Бог да нас убије, не би примио из наших руку жртву паљеницу ни дар, нити би нам показао све ово, нити би нам сад објавио такве ствари.
23And his wife answered him: If the Lord had a mind to kill us, he would not have received a holocaust and libations at our hands, neither would he have shewed us all these things, nor have told us the things that are to come.
24И тако та жена роди сина, и наде му име Самсон; и дете одрасте, и Господ га благослови.
24And she bore a son, and called his name Samson. And the child grew, and the Lord blessed him.
25И дух Господњи поче ходити с њим по логору Дановом, између Сараје и Естаола.
25And the spirit of the Lord began to be with him in the camp of Dan, between Saraa and Esthaol.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.