Судије 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Филистејима за четрдесет година.
1Pea naʻe toe fakalahi ʻae fai kovi ʻe he fānau ʻa ʻIsileli ʻi he ʻao ʻo Sihova; pea naʻe tuku ʻakinautolu ʻe Sihova ki he nima ʻoe kakai Filisitia ʻi he taʻu ʻe fāngofulu.
2А беше један човек од Сараје од племена синова Данових, по имену Маноје, и жена му беше нероткиња, и не рађаше.
2¶ Pea naʻe ai ʻae tangata ʻo Sola, ʻi he faʻahinga ʻo Tani ko Manoa hono hingoa; pea naʻe paʻa ʻa hono uaifi, ʻo ʻikai fānau.
3Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: Гле, ти си сад нероткиња, и ниси рађала; али ћеш затруднети и родићеш сина.
3Pea naʻe fakahāhā ʻae ʻāngelo ʻa Sihova ki he fefine, ʻo ne pehē kiate ia, “Ko eni, vakai, ʻoku ke paʻa, ʻoku ʻikai te ke fānau: ka te ke feitama, pea fanauʻi ʻae tama.
4Него сада чувај се да не пијеш вино ни силовито пиће, и да не једеш ништа нечисто.
4Pea ko eni, ʻoku ou kole kiate koe, ke ke vakai, pea ʻoua naʻa ke inu uaine pe ha inu mālohi, pea ʻoua naʻa ke kai ha meʻa taʻemaʻa:
5Јер гле, затруднећеш, и родићеш сина, и бритва да не пређе по његовој глави, јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку филистејских.
5Vakai, te ke feitama koe, pea fanauʻi ʻae tama pea ʻoua naʻa ʻai ha tele ki hono ʻulu koeʻuhi ke hoko ia ko e taha fakamavahe ia ki he ʻOtua mei he manāva: pea ʻe kamata ʻe ia ke fakamoʻui ʻa ʻIsileli mei he nima ʻoe kau Filisitia.”
6И жена дође и рече мужу свом говорећи: Човек Божји дође к мени, и лице му беше као лице анђела Божјег, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза своје име.
6¶ Pea naʻe haʻu ai ʻae fefine ʻo tala ki hono husepāniti, ʻo pehē, “Naʻe haʻu ʻae tangata ʻae ʻOtua kiate au, pea naʻe tatau hono mata mo e mata ʻoe ʻāngelo ʻae ʻOtua, naʻe fakamanavahē: ka naʻe ʻikai te u fehuʻi pe ne haʻu mei fē ia, pea naʻe ʻikai te ne tala mai hono hingoa:
7Него ми рече: Гле, ти ћеш затруднети, и родићеш сина; зато сада не пиј вино ни силовито пиће и не једи ништа нечисто; јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти.
7Ka naʻe pehē ʻe ia kiate au, Vakai, te ke feitama, pea fanauʻi ʻae tama; pea ko eni, ʻoua naʻa ke inu uaine pe ha inu mālohi, pea ʻoua naʻa ke kai ha meʻa taʻemaʻa: koeʻuhi ʻe fakamavahe ʻae tama ki he ʻOtua mei he manāva ʻo aʻu ki he ʻaho ʻo ʻene pekia.”
8Тада се Маноје помоли Господу и рече: О Господе! Нека опет дође к нама човек Божји, ког си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дететом, кад се роди.
8¶ Pea naʻe toki kole fakamātoato ʻe Manoa kia Sihova, ʻo pehē, “ʻE hoku ʻEiki, ke ke tuku ke toe haʻu ʻae tangata ʻae ʻOtua ʻaia naʻa ke fekau kiate kimaua, pea ako kiate kimaua ʻaia te ma fai ki he tamasiʻi ʻaia ʻe fanauʻi.”
9И услиши Господ глас Манојев; и дође опет анђео Господњи к жени кад сеђаше у пољу; а Маноје муж њен не беше код ње.
9Pea naʻe ongoʻi ʻe he ʻOtua ʻae leʻo ʻo Manoa; pea naʻe toe haʻu ʻae ʻāngelo ʻae ʻOtua ki he fefine ʻi heʻene nofo ʻi he ngoue: ka naʻe ʻikai ʻiate ia ʻa Manoa.
10Тада жена брже отрча и јави мужу свом говорећи му: Ево, јави ми се онај човек, који ми је пре долазио.
10Pea naʻe fakatoʻotoʻo ʻe he fefine pea lele ʻo fakahā ki hono husepāniti, ʻo ne pehē kiate ia, “Vakai, kuo fakahā kiate au ʻae tangata, ʻaia naʻe haʻu kiate au ʻi he ʻaho ʻe taha.”
11А Маноје уставши пође са женом својом; и кад дође к човеку, рече му: Јеси ли ти онај човек што је говорио овој жени? Он одговори: Јесам.
11Pea naʻe tuʻu hake ʻa Manoa, pea ʻalu mo hono uaifi, ʻo na hoko atu ki he tangata, pea ne pehē kiate ia, “Ko koe ʻae tangata naʻe lea ki he fefine?” Pea pehē ʻe ia, “Ko au.”
12А Маноје рече: Кад буде шта си казао, како ће бити правило за дете и шта ће чинити с њим?
12Pea naʻe pehē ʻe Manoa, “Ko eni ke fakatonutonu hoʻo ngaahi lea. ʻE fēfē ʻema ngaohi ʻae tamasiʻi, pea ko e hā te ma fai kiate ia?”
13А анђео Господњи рече Маноју: Жена нека се чува од свега што сам јој казао.
13Pea naʻe pehē ʻe he ʻāngelo ʻa Sihova kia Manoa, “Ke tokanga ʻae fefine ki he ngaahi meʻa kotoa pē naʻaku tala kiate ia.
14Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вино ни силовито пиће нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Шта сам јој заповедио све нека држи.
14Ke ʻoua naʻa kai ʻe ia ha meʻa ʻe taha ʻoku tupu ʻi he vaine, pea ʻoua naʻa tuku ia ke inu uaine, pe ha inu mālohi, pe kai ha meʻa ʻe taha ʻoku taʻemaʻa: ke tokanga ia ki he meʻa kotoa pē naʻaku fekau kiate ia.”
15Тада рече Маноје анђелу Господњем: Ради бисмо те уставити да ти зготовимо јаре,
15¶ Pea naʻe pehē ʻe Manoa ki he ʻāngelo ʻa Sihova, “ʻOku ou kole kiate koe, tuku ke ma taʻofi koe, kaeʻoua ke ma teu maʻau ha ʻuhikiʻi manu.”
16а анђео Господњи одговори Маноју: Да ме и уставиш, нећу јести твоје јело; него ако хоћеш зготови жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи.
16Pea pehē ʻe he ʻāngelo ʻa Sihova kia Manoa, “Neongo ʻa hoʻo taʻofi au, ka ʻe ʻikai te u kai ʻi hoʻo mā: pea kapau ʻoku ke fie ʻatu ha feilaulau tutu, ʻoku totonu ke ke ʻatu ia kia Sihova.” He naʻe ʻikai ʻilo ʻe Manoa ko e ʻāngelo ia ʻa Sihova.
17Опет рече Маноје анђелу Господњем: Како ти је име? Да ти захвалимо кад се збуде шта си рекао.
17Pea naʻe pehē ʻe Manoa ki he ʻāngelo ʻa Sihova, “Ko hai ho hingoa, koeʻuhi ʻoka hoko hono fakamoʻoni ʻo hoʻo ngaahi lea ke mau fakaongolelei koe?”
18А анђео Господњи одговори му: Што питаш за име моје? Чудно је.
18Pea naʻe pehē ʻe he ʻāngelo ʻa Sihova kiate ia, “Ko e hā ʻoku ke fehuʻi ai ki hoku hingoa, kae ʻosi ʻoku fufū ia?”
19Тада Маноје узе јаре и дар, и принесе Господу на стени; а анђео учини чудо пред Маном и женом његовом;
19Pea naʻe ʻomi ʻe Manoa ʻae ʻuhikiʻi manu mo e feilaulau meʻakai, pea ne ʻatu ia kia Sihova ʻi he funga maka pea naʻe fai meʻa fakaofo ʻe he ʻāngelo pea naʻe mamata ki ai ʻa Manoa mo hono uaifi.
20јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена његова видећи то падоше ничице на земљу.
20Pea naʻe hoko ʻo pehē, ʻi he ʻalu hake ki langi ʻae ulo afi mei he funga feilaulauʻanga, naʻe hāʻele hake ʻae ʻāngelo ʻa Sihova ʻi he ulo afi mei he funga feilaulauʻanga. Pea naʻe mamata ki ai ʻa Manoa mo hono uaifi, pea naʻa na tō ki hona mata ki he kelekele.
21А анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разуме да је анђео Господњи.
21Ka naʻe ʻikai toe fakahāhā ʻae ʻāngelo ʻa Sihova kia Manoa pē ki hono uaifi. Pea naʻe toki ʻilo ai ʻe Manoa ko e ʻāngelo ia ʻa Sihova.
22И рече Маноје жени својој: Зацело ћемо умрети, јер видесмо Бога.
22Pea naʻe pehē ʻe Manoa ki hono uaifi, “Ko e moʻoni te ta mate, koeʻuhi kuo ta mamata ki he ʻOtua.”
23А жена му рече: Кад би хтео Бог да нас убије, не би примио из наших руку жртву паљеницу ни дар, нити би нам показао све ово, нити би нам сад објавио такве ствари.
23Ka naʻe lea hono uaifi kiate ia, “Ka ne finangalo ʻa Sihova ke tāmateʻi ʻakitaua, pehē ne ʻikai maʻu ʻe ia ʻae feilaulau tutu, mo e feilaulau meʻakai ʻi hota nima, pea ʻe ʻikai foki te ne fakahā ʻae ngaahi meʻa ni kiate kitaua, pea ʻe ʻikai foki te ne fai ha ngaahi tala pehē kiate kitaua ʻi he kuonga pehē.”
24И тако та жена роди сина, и наде му име Самсон; и дете одрасте, и Господ га благослови.
24¶ Pea naʻe fānau ʻe he fefine ʻae tama, pea naʻe ui hono hingoa ko Samisoni: pea naʻe tupu pe ʻae tama, pea tāpuakiʻi ia ʻe Sihova.
25И дух Господњи поче ходити с њим по логору Дановом, између Сараје и Естаола.
25Pea naʻe kamata ueʻi ia ʻe he Laumālie ʻo Sihova ʻi he kuonga niʻihi ʻi he ʻapitanga ʻo Tani ʻi he vahaʻa ʻo Sola mo Esitaoli.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.