Судије 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1А беше један човек из горе Јефремове по имену Миха.
1Pea naʻe ai ʻae tangata ʻoe moʻunga ʻo ʻIfalemi, naʻe hingoa ko Maika.
2Он рече матери својој: Хиљаду и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине!
2Pea naʻe pehē ʻe ia ki heʻene faʻē, “Ko e konga siliva ʻe taha afe mo e teau ʻe taha, ʻaia naʻe kaihaʻasi ʻiate koe, ʻaia naʻa ke kape ai, mo ke lea ki ai ʻi hoku ʻao foki, vakai, ʻoku ʻiate au ʻae siliva; ko au naʻaku ʻave ia.” Pea naʻe pehē ʻe heʻene faʻē, “Ko ʻeku tama, ke ke monūʻia koe ʻia Sihova.”
3А кад врати хиљаду и сто сребрника матери својој, рече мати његова: То сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг.
3Pea ʻi heʻene toe ʻatu ʻae konga siliva ʻe taha afe mo e teau ki heʻene faʻē, naʻe pehē ʻe heʻene faʻē, “Naʻe ʻosi ʻeku fakatapu hono kotoa ʻoe siliva kia Sihova mei hoku nima, pea mei heʻeku tama, ke ngaohi ʻaki ia ʻae meʻa fakatātā kuo tā mo e meʻa fakatātā kuo haka: pea ko eni, te u toe tuku ia kiate koe.”
4Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те беше у кући Мишиној.
4Ka naʻa ne toe ʻatu ʻae ngaahi paʻanga ki heʻene faʻē; pea toʻo ʻe heʻene faʻē ʻo tuku ki he tufunga haka meʻa, ʻae konga siliva ʻe uangeau, ʻaia naʻa ne ngaohi ʻaki ʻae meʻa fakatātā kuo tā mo e fakatātā kuo haka: pea ne na tuʻu ʻi he fale ʻo Maika.
5И тај Миха имаше кућу за богове, и начини, оплећак и ликове, и посвети једног између синова својих да му буде свештеник.
5Pea naʻe ʻi he tangata ko Maika ha fale ʻo hono ʻotua, pea naʻa ne ngaohi ha ʻefoti mo e tamapua, pea naʻa ne fakatapui hono foha ʻe tokotaha, ʻaia naʻe hoko ko ʻene taulaʻeiki.
6У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше шта му драго.
6Pea ʻi he ngaahi ʻaho ko ia naʻe ʻikai ha tuʻi ʻi ʻIsileli, ka naʻe fai ʻe he tangata kotoa pē ʻaia naʻe lelei ʻi hono mata ʻoʻona.
7А беше један младић из Витлејема Јудиног, од породице Јудине, који беше Левит и онде борављаше.
7¶ Pea naʻe ai ʻae tangata talavou ʻe taha mei Petelihema Siuta ʻi he faʻahinga ʻo Siuta, ko e Livai ia, pea naʻe nofo ia ʻi ai.
8Он отиде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине.
8Pea naʻe hiki ʻae tangata ko ia mei he kolo ko Petelihema Siuta ke ʻalu ʻo ʻāunofo ʻi ha potu te ne hoko ki ai: pea naʻe hoko atu ia ki he moʻunga ko ʻIfalemi ki he fale ʻo Maika, ʻi heʻene fononga.
9А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудиног, идем да се настаним где могу.
9Pea naʻe pehē ʻe Maika kiate ia, “ʻOku ke haʻu mei fē? Pea pehē ʻe ia kiate ia, Ko e Livai au mei Petelihema Siuta, pea ʻoku ou ʻalu ke nofo ʻi ha potu pe.”
10А Миха му рече: Остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему.
10Pea naʻe pehē ʻe Maika kiate ia, “Ke ta nonofo, mo au, pea ke ʻiate au ko e tamai mo e taulaʻeiki, pea te u ʻatu kiate koe ʻae konga siliva ʻe hongofulu ʻi he taʻu ʻe taha, mo e ngaahi kofu kotoa, pea mo e meʻakai.” Pea naʻe afe ki lotoʻā ʻae tangata Livai.
11И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син.
11Pea naʻe fiemālie ai ʻae Livai ke na nonofo mo e tangata; pea naʻe tatau ʻae talavou kiate ia mo hono foha ʻe taha.
12И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној.
12Pea naʻe fakanofo ʻe Maika ʻae tangata Livai; pea naʻe hoko ʻae talavou ko hono taulaʻeiki, pea naʻe nofo ia ʻi he fale ʻo Maika.
13Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника.
13Pea naʻe pehē ai ʻe Maika, “ʻOku ou ʻilo eni ʻe fai lelei ʻe Sihova kiate au, he kuo u maʻu ha tangata Livai ke taulaʻeiki.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.