2. Дневници 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовим и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом.
1Ézéchias envoya des messagers dans tout Israël et Juda, et il écrivit aussi des lettres à Éphraïm et à Manassé, pour qu’ils vinssent à la maison de l’Éternel à Jérusalem célébrer la Pâque en l’honneur de l’Éternel, le Dieu d’Israël.
2Јер цар и кнезови његови и сав збор свећаше у Јерусалиму да славе пасху другог месеца.
2Le roi, ses chefs, et toute l’assemblée avaient tenu conseil à Jérusalem, afin que la Pâque fût célébrée au second mois;
3Јер је не могаше славити у то време, јер не беше доста свештеника посвећених и народ се не беше скупио у Јерусалим.
3car on ne pouvait la faire en son temps, parce que les sacrificateurs ne s’étaient pas sanctifiés en assez grand nombre et que le peuple n’était pas rassemblé à Jérusalem.
4И то би по вољи цару и свему збору.
4La chose ayant eu l’approbation du roi et de toute l’assemblée,
5И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом, јер је одавна не беху славили како је написано.
5ils décidèrent de faire une publication dans tout Israël, depuis Beer-Schéba jusqu’à Dan, pour que l’on vînt à Jérusalem célébrer la Pâque en l’honneur de l’Éternel, le Dieu d’Israël. Car elle n’était plus célébrée par la multitude comme il est écrit.
6И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповести царевој говораху: Синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамовом, Исаковом и Израиљевом, па ће се и Он обратити к остатку који сте остали од руку царева асирских.
6Les coureurs allèrent avec les lettres du roi et de ses chefs dans tout Israël et Juda. Et, d’après l’ordre du roi, ils dirent: Enfants d’Israël, revenez à l’Éternel, le Dieu d’Abraham, d’Isaac et d’Israël, afin qu’il revienne à vous, reste échappé de la main des rois d’Assyrie.
7Не будите као оци ваши и као браћа ваша што грешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите.
7Ne soyez pas comme vos pères et comme vos frères, qui ont péché contre l’Éternel, le Dieu de leurs pères, et qu’il a livrés à la désolation, comme vous le voyez.
8Не будите дакле тврдоврати као оци ваши, дајте руку Господу и ходите у светињу Његову коју је осветио навек, и служите Господу Богу свом, па ће се одвратити од вас жестина гнева Његовог.
8Ne raidissez donc pas votre cou, comme vos pères; donnez la main à l’Éternel, venez à son sanctuaire qu’il a sanctifié pour toujours, et servez l’Éternel, votre Dieu, pour que sa colère ardente se détourne de vous.
9Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у оних који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите к Њему.
9Si vous revenez à l’Éternel, vos frères et vos fils trouveront miséricorde auprès de ceux qui les ont emmenés captifs, et ils reviendront dans ce pays; car l’Éternel, votre Dieu, est compatissant et miséricordieux, et il ne détournera pas sa face de vous, si vous revenez à lui.
10А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона, подсмеваху им се и ругаху им се.
10Les coureurs allèrent ainsi de ville en ville dans le pays d’Éphraïm et de Manassé, et jusqu’à Zabulon. Mais on se riait et l’on se moquait d’eux.
11Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим.
11Cependant quelques hommes d’Aser, de Manassé et de Zabulon s’humilièrent et vinrent à Jérusalem.
12И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине шта беше заповедио цар и кнезови по речи Господњој.
12Dans Juda aussi la main de Dieu se déploya pour leur donner un même cœur et leur faire exécuter l’ordre du roi et des chefs, selon la parole de l’Éternel.
13И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пресних хлебова другог месеца, и би сабор веома велик.
13Un peuple nombreux se réunit à Jérusalem pour célébrer la fête des pains sans levain au second mois: ce fut une immense assemblée.
14Тада се подигоше, и оборише олтаре што беху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон.
14Ils se levèrent, et ils firent disparaître les autels sur lesquels on sacrifiait dans Jérusalem et tous ceux sur lesquels on offrait des parfums, et ils les jetèrent dans le torrent de Cédron.
15Потом заклаше пасху четрнаестог дана другог месеца; а свештеници и Левити постидевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи.
15Ils immolèrent ensuite la Pâque le quatorzième jour du second mois. Les sacrificateurs et les Lévites, saisis de confusion, s’étaient sanctifiés, et ils offrirent des holocaustes dans la maison de l’Éternel.
16И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија слуге Божијег; и свештеници кропише крвљу примајући из руке Левитима.
16Ils occupaient leur place ordinaire, conformément à la loi de Moïse, homme de Dieu, et les sacrificateurs répandaient le sang, qu’ils recevaient de la main des Lévites.
17И јер их много беше у збору који се не беху освештали; зато Левити клаху пасху за сваког који не беше чист да би их посветили Господу.
17Comme il y avait dans l’assemblée beaucoup de gens qui ne s’étaient pas sanctifiés, les Lévites se chargèrent d’immoler les victimes de la Pâque pour tous ceux qui n’étaient pas purs, afin de les consacrer à l’Éternel.
18Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти сваког,
18Car une grande partie du peuple, beaucoup de ceux d’Éphraïm, de Manassé, d’Issacar et de Zabulon, ne s’étaient pas purifiés, et ils mangèrent la Pâque sans se conformer à ce qui est écrit. Mais Ézéchias pria pour eux, en disant: Veuille l’Éternel, qui est bon, pardonner
19ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу.
19à tous ceux qui ont appliqué leur cœur à chercher Dieu, l’Éternel, le Dieu de leurs pères, quoiqu’ils n’aient pas pratiqué la sainte purification!
20И услиши Господ Језекију, и сачува народ.
20L’Éternel exauça Ézéchias, et il pardonna au peuple.
21И тако синови Израиљеви који беху у Јерусалиму празноваше празник пресних хлебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу.
21Ainsi les enfants d’Israël qui se trouvèrent à Jérusalem célébrèrent la fête des pains sans levain, pendant sept jours, avec une grande joie; et chaque jour les Lévites et les sacrificateurs louaient l’Éternel avec les instruments qui retentissaient en son honneur.
22И Језекија говори љубазно са свим Левитима који вешти беху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих.
22Ézéchias parla au cœur de tous les Lévites, qui montraient une grande intelligence pour le service de l’Éternel. Ils mangèrent les victimes pendant sept jours, offrant des sacrifices d’actions de grâces, et louant l’Éternel, le Dieu de leurs pères.
23И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу.
23Toute l’assemblée fut d’avis de célébrer sept autres jours. Et ils célébrèrent joyeusement ces sept jours;
24Јер Језекија, цар Јудин, даде збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца; а кнезови дадоше збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца; и освешта се много свештеника.
24car Ézéchias, roi de Juda, avait donné à l’assemblée mille taureaux et sept mille brebis, et les chefs lui donnèrent mille taureaux et dix mille brebis, et des sacrificateurs en grand nombre s’étaient sanctifiés.
25И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што беше дошао од Израиља, и дошљаци што беху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној.
25Toute l’assemblée de Juda, et les sacrificateurs et les Lévites, et tout le peuple venu d’Israël, et les étrangers venus du pays d’Israël ou établis en Juda, se livrèrent à la joie.
26И би весеље велико у Јерусалиму; јер од времена Соломуна сина Давидовог цара Израиљевог не би тако у Јерусалиму.
26Il y eut à Jérusalem de grandes réjouissances; et depuis le temps de Salomon, fils de David, roi d’Israël, rien de semblable n’avait eu lieu dans Jérusalem.
27Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ; и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан светиње Господње на небо.
27Les sacrificateurs et les Lévites se levèrent et bénirent le peuple; et leur voix fut entendue, et leur prière parvint jusqu’aux cieux, jusqu’à la sainte demeure de l’Éternel.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.