2. Дневници 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовим и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом.
1And Hezekiah sent to all Israel and Judah, and wrote letters also to Ephraim and Manasseh, that they should come to the house of the LORD at Jerusalem, to keep the passover unto the LORD, the God of Israel.
2Јер цар и кнезови његови и сав збор свећаше у Јерусалиму да славе пасху другог месеца.
2For the king had taken counsel, and his princes, and all the congregation in Jerusalem, to keep the passover in the second month.
3Јер је не могаше славити у то време, јер не беше доста свештеника посвећених и народ се не беше скупио у Јерусалим.
3For they could not keep it at that time, because the priests had not sanctified themselves in sufficient number, neither had the people gathered themselves together to Jerusalem.
4И то би по вољи цару и свему збору.
4And the thing was right in the eyes of the king and of all the congregation.
5И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом, јер је одавна не беху славили како је написано.
5So they established a decree to make proclamation throughout all Israel, from Beer-sheba even to Dan, that they should come to keep the passover unto the LORD, the God of Israel, at Jerusalem; for they had not kept it in great numbers according as it is written.
6И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповести царевој говораху: Синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамовом, Исаковом и Израиљевом, па ће се и Он обратити к остатку који сте остали од руку царева асирских.
6So the posts went with the letters from the king and his princes throughout all Israel and Judah, and according to the commandment of the king, saying: 'Ye children of Israel, turn back unto the LORD, the God of Abraham, Isaac, and Israel, that He may return to the remnant that are escaped of you out of the hand of the kings of Assyria.
7Не будите као оци ваши и као браћа ваша што грешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите.
7And be not ye like your fathers, and like your brethren, who acted treacherously against the LORD, the God of their fathers, so that He delivered them to be an astonishment, as ye see.
8Не будите дакле тврдоврати као оци ваши, дајте руку Господу и ходите у светињу Његову коју је осветио навек, и служите Господу Богу свом, па ће се одвратити од вас жестина гнева Његовог.
8Now be ye not stiffnecked, as your fathers were; but yield yourselves unto the LORD, and enter into His sanctuary, which He hath sanctified for ever, and serve the LORD your God, that His fierce anger may turn away from you.
9Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у оних који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите к Њему.
9For if ye turn back unto the LORD, your brethren and your children shall find compassion before them that led them captive, and shall come back into this land; for the LORD your God is gracious and merciful, and will not turn away His face from you, if ye return unto Him.'
10А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона, подсмеваху им се и ругаху им се.
10So the posts passed from city to city through the country of Ephraim and Manasseh, even unto Zebulun; but they laughed them to scorn, and mocked them.
11Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим.
11Nevertheless divers of Asher and Manasseh and of Zebulun humbled themselves, and came to Jerusalem.
12И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине шта беше заповедио цар и кнезови по речи Господњој.
12Also in Judah was the hand of God to give them one heart, to do the commandment of the king and of the princes by the word of the LORD.
13И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пресних хлебова другог месеца, и би сабор веома велик.
13And there assembled at Jerusalem much people to keep the feast of unleavened bread in the second month, a very great congregation.
14Тада се подигоше, и оборише олтаре што беху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон.
14And they arose and took away the altars that were in Jerusalem, and all the altars for incense took they away, and cast them into the brook Kidron.
15Потом заклаше пасху четрнаестог дана другог месеца; а свештеници и Левити постидевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи.
15Then they killed the passover lamb on the fourteenth day of the second month; and the priests and the Levites were ashamed, and sanctified themselves, and brought burnt-offerings into the house of the LORD.
16И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија слуге Божијег; и свештеници кропише крвљу примајући из руке Левитима.
16And they stood in their place after their order, according to the law of Moses the man of God; the priests dashed the blood, which they received of the hand of the Levites.
17И јер их много беше у збору који се не беху освештали; зато Левити клаху пасху за сваког који не беше чист да би их посветили Господу.
17For there were many in the congregation that had not sanctified themselves; therefore the Levites had the charge of killing the passover lambs for every one that was not clean, to sanctify them unto the LORD.
18Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти сваког,
18For a multitude of the people, even many of Ephraim and Manasseh, Issachar and Zebulun, had not cleansed themselves, yet did they eat the passover otherwise than it is written. For Hezekiah had prayed for them, saying: 'The good LORD pardon
19ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу.
19every one that setteth his heart to seek God, the LORD, the God of his fathers, though he be not cleansed according to the purification that pertaineth to holy things.'
20И услиши Господ Језекију, и сачува народ.
20And the LORD hearkened to Hezekiah, and healed the people.
21И тако синови Израиљеви који беху у Јерусалиму празноваше празник пресних хлебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу.
21And the children of Israel that were present at Jerusalem kept the feast of unleavened bread seven days with great gladness; and the Levites and the priests praised the LORD day by day, singing with loud instruments unto the LORD.
22И Језекија говори љубазно са свим Левитима који вешти беху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих.
22And Hezekiah spoke encouragingly unto all the Levites that were well skilled in the service of the LORD. So they did eat throughout the feast for the seven days, offering sacrifices of peace-offerings, and giving thanks to the LORD, the God of their fathers.
23И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу.
23And the whole congregation took counsel to keep other seven days; and they kept other seven days with gladness.
24Јер Језекија, цар Јудин, даде збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца; а кнезови дадоше збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца; и освешта се много свештеника.
24For Hezekiah king of Judah did give to the congregation for offerings a thousand bullocks and seven thousand sheep; and the princes gave to the congregation a thousand bullocks and ten thousand sheep; and priests sanctified themselves in great numbers.
25И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што беше дошао од Израиља, и дошљаци што беху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној.
25And all the congregation of Judah, with the priests and the Levites, and all the congregation that came out of Israel, and the strangers that came out of the land of Israel, and that dwelt in Judah, rejoiced.
26И би весеље велико у Јерусалиму; јер од времена Соломуна сина Давидовог цара Израиљевог не би тако у Јерусалиму.
26So there was great joy in Jerusalem; for since the time of Solomon the son of David king of Israel there was not the like in Jerusalem.
27Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ; и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан светиње Господње на небо.
27Then the priests the Levites arose and blessed the people; and their voice was heard of the LORD, and their prayer came up to His holy habitation, even unto heaven.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.