2. Дневници 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Осам година беше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму.
1Josiah was eight years old when he began to reign; and he reigned thirty and one years in Jerusalem.
2Он чињаше што је право пред Господом и хођаше путевима Давида оца свог и не одступаше ни надесно ни налево.
2And he did that which was right in the eyes of the LORD, and walked in the ways of David his father, and turned not aside to the right hand or to the left.
3Јер осме године царовања свог, док још беше дете, поче тражити Бога Давида оца свог; а дванаесте године поче чистити Јудеју и Јерусалим од висина и од лугова и од ликова резаних и ливених.
3For in the eighth year of his reign, while he was yet young, he began to seek after the God of David his father; and in the twelfth year he began to purge Judah and Jerusalem from the high places, and the Asherim, and the graven images, and the molten images.
4Јер пред њим раскопаше олтаре Валима, и ликове сунчане који беху на њима исече, и гајеве, и ликове резане и ливене изломи и сатре, и разасу по гробовима оних који им приносише жртве;
4And they broke down the altars of the Baalim in his presence; and the sun-images, that were on high above them, he hewed down; and the Asherim, and the graven images, and the molten images, he broke in pieces, and made dust of them, and strewed it upon the graves of them that had sacrificed unto them.
5а кости свештеничке сажеже на олтарима њиховим; и очисти Јудеју и Јерусалим;
5And he burnt the bones of the priests upon their altars, and purged Judah and Jerusalem.
6тако и градове Манасијине и Јефремове и Симеунове и до Нефталима, и пустоши њихове унаоколо.
6And so did he in the cities of Manasseh and Ephraim and Simeon, even unto Naphtali, with their axes round about.
7И тако обори олтаре и гајеве, и ликове изломи и сатре, и све ликове сунчане исече по свој земљи Израиљевој; потом се врати у Јерусалим.
7And he broke down the altars, and beat the Asherim and the graven images into powder, and hewed down all the sun-images throughout all the land of Israel, and returned to Jerusalem.
8А осамнаесте године царовања свог пошто очисти земљу и дом, посла Сафана сина Азалијиног и Масију заповедника градског и Јоаха сина Јоахазовог, паметара, да се оправи дом Господа Бога његовог.
8Now in the eighteenth year of his reign, when he had purged the land, and the house, he sent Shaphan the son of Azaliah, and Maaseiah the governor of the city, and Joah the son of Joahaz the recorder, to repair the house of the LORD his God.
9И они отидоше ка Хелкији, поглавару свештеничком, и предаше новце донесене у дом Божји, које скупише Левити вратари од синова Манасијиних и Јефремових и од свега остатка Израиљевог, и од свега Јуде и Венијамина, па се вратише у Јерусалим;
9And they came to Hilkiah the high priest, and delivered the money that was brought into the house of God, which the Levites, the keepers of the door, had gathered of the hand of Manasseh and Ephraim, and of all the remnant of Israel, and of all Judah and Benjamin, and they returned to Jerusalem.
10и дадоше настојницима над послом, који беху над домом Господњим, а они их даваху посленицима који рађаху у дому Господњем оправљајући што је трошно и утврђујући дом;
10And they delivered it into the hand of the workmen that had the oversight of the house of the LORD; and the workmen that wrought in the house of the LORD gave it to mend and repair the house;
11даваху дрводељама и каменарима да се купује камење тесано и дрво за греде и да се побрвнају куће које беху развалили цареви Јудини.
11even to the carpenters and to the builders gave they it, to buy hewn stone, and timber for couplings, and to make beams for the houses which the kings of Judah had destroyed.
12А ти људи рађаху верно посао; и над њима беху постављени Јат и Овадија Левити од синова Мераријевих, и Захарија и Месулам од синова Катових да настоје око посла; и ти Левити сви умеху ударати у справе музичке.
12And the men did the work faithfully; and the overseers of them were Jahath and Obadiah, the Levites, of the sons of Merari; and Zechariah and Meshullam, of the sons of the Kohathites, to preside over it; and other of the Levites, all that had skill with instruments of music.
13И беху над носиоцима и над свим посленицима у свакој служби, и писари и управитељи и вратари беху Левити.
13Also they were over the bearers of burdens, and presided over all that did the work in every manner of service; and of the Levites there were scribes, and officers, and porters.
14И кад изношаху новце донесене у дом Господњи, нађе Хелкија свештеник књигу закона Господњег даног преко Мојсија.
14And when they brought out the money that was brought into the house of the LORD, Hilkiah the priest found the book of the Law of the LORD given by Moses.
15И каза Хелкија Сафану писару и рече: Нађох законик у дому Господњем. И даде Хелкија књигу Сафану.
15and Hilkiah answered and said to Shaphan the scribe: 'I have found the book of the Law in the house of the LORD.' And Hilkiah delivered the book to Shaphan.
16А Сафан однесе књигу цару и јави му говорећи: Слуге твоје раде све што им је заповеђено.
16And Shaphan carried the book to the king, and moreover brought back word unto the king, saying: 'All that was committed to thy servants, they do it.
17Јер покупивши новце што се нађоше у дому Господњем, дадоше их настојницима и посленицима.
17And they have poured out the money that was found in the house of the LORD, and have delivered it into the hand of the overseers, and into the hand of the workmen.'
18И још каза Сафан писар цару говорећи: Књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.
18And Shaphan the scribe told the king, saying: 'Hilkiah the priest hath delivered me a book.' And Shaphan read therein before the king.
19А кад цар чу шта говори закон, раздре хаљине своје.
19And it came to pass, when the king had heard the words of the Law, that he rent his clothes.
20И заповеди цар Хелкији и Ахикаму сину Сафановом и Авдону сину Михејином и Сафану писару и Асаји слузи царевом говорећи:
20And the king commanded Hilkiah, and Ahikam the son of Shaphan, and Abdon the son of Micah, and Shaphan the scribe, and Asaiah the king's servant, saying:
21Идите упитајте Господа за ме и за остатак у Израиљу и Јуди ради речи књиге ове што се нађе, јер је велик гнев Господњи који се излио на нас зато што оци наши не држаше речи Господње да чине све онако како је написано у овој књизи.
21'Go ye, inquire of the LORD for me, and for them that are left in Israel and in Judah, concerning the words of the book that is found; for great is the wrath of the LORD that is poured out upon us, because our fathers have not kept the word of the LORD, to do according unto all that is written in this book.'
22И тако отиде Хелкија и људи цареви к Олди пророчици, жени Салума сина Текуја сина Асре ризничара, а она сеђаше у Јерусалиму у другом крају, и говорише с њом о том.
22So Hilkiah, and they whom the king had commanded, went to Huldah the prophetess, the wife of Shallum the son of Tokhath, the son of Hasrah, keeper of the wardrobe — now she dwelt in Jerusalem in the second quarter — and they spoke to her to that effect.
23А она им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени:
23And she said unto them: 'Thus saith the LORD, the God of Israel: Tell ye the man that sent you unto me:
24Овако вели Господ: Ево пустићу зло на то место и на становнике његове, све клетве написане у књизи, коју су прочитали цару Јудином.
24Thus saith the LORD: Behold, I will bring evil upon this place, and upon the inhabitants thereof, even all the curses that are written in the book which they have read before the king of Judah;
25Зато што ме оставише и кадише другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих, зато ће се излити гнев мој на то место и неће се угасити.
25because they have forsaken Me, and have offered unto other gods, that they might provoke Me with all the works of their hands; therefore is My wrath poured out upon this place, and it shall not be quenched.
26А цару Јудином који вас је послао да упитате Господа, овако му реците: Овако вели Господ Бог Израиљев за речи које си чуо:
26But unto the king of Judah, who sent you to inquire of the LORD, thus shall ye say to him: Thus saith the LORD, the God of Israel: As touching the words which thou hast heard,
27Што је омекшало срце твоје и понизио си се пред Богом кад си чуо шта је рекао за то место и за становнике његове, и понизивши се преда мном раздро си хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.
27because thy heart was tender, and thou didst humble thyself before God, when thou heardest His words against this place, and against the inhabitants thereof, and hast humbled thyself before Me, and hast rent thy clothes, and wept before Me; I also have heard thee, saith the LORD.
28Ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш видети својим очима зло које ћу пустити на то место и на становнике његове. И казаше то цару.
28Behold, I will gather thee to thy fathers, and thou shalt be gathered to thy grave in peace, neither shall thine eyes see all the evil that I will bring upon this place, and upon the inhabitants thereof.' And they brought back word unto the king.
29Тада посла цар те скупи све старешине Јудине и јерусалимске.
29Then the king sent and gathered together all the elders of Judah and Jerusalem.
30И отиде цар у дом Господњи и сви људи из земље Јудине и Јерусалимљани, и свештеници и Левити и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем.
30And the king went up to the house of the LORD, and all the men of Judah and the inhabitants of Jerusalem, and the priests, and the Levites, and all the people, both great and small; and he read in their ears all the words of the book of the covenant that was found in the house of the LORD.
31И цар стојећи на свом месту зададе веру пред Господом да ће ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом својом вршећи речи тог завета написане у тој књизи.
31And the king stood in his place, and made a covenant before the LORD, to walk after the LORD, and to keep His commandments, and His testimonies, and His statutes, with all his heart, and with all his soul, to perform the words of the covenant that were written in this book.
32И каза, те присташе сви који се нађоше у Јерусалиму и у племену Венијаминовом; и чињаху Јерусалимљани по завету Бога, Бога отаца својих.
32And he caused all that were found in Jerusalem and Benjamin to stand to it. And the inhabitants of Jerusalem did according to the covenant of God, the God of their fathers.
33И укиде Јосија све гадове по свим крајевима синова Израиљевих, и учини, те сви који беху у Израиљу служаху Господу Богу свом. Свега века његовог не одступише од Господа Бога отаца својих.
33And Josiah took away all the abominations out of all the countries that pertained to the children of Israel, and made all that were found in Israel to serve, even to serve the LORD their God. All his days they departed not from following the LORD, the God of their fathers.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.