1. Цареви 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.
1Now Elijah the Tishbite, who was among the settlers of Gilead, said to Ahab, “As surely as the LORD lives—the God of Israel before whom I stand—there will be neither dew nor rain in these years except at my word!”
2Потом дође њему реч Господња говорећи:
2Then a revelation from the LORD came to Elijah:
3Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.
3“Leave here, turn eastward, and hide yourself by the Brook of Cherith, east of the Jordan.
4И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.
4And you are to drink from the brook, and I have commanded the ravens to feed you there.”
5И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.
5So Elijah did what the LORD had told him, and he went and lived by the Brook of Cherith, east of the Jordan.
6И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.
6The ravens would bring him bread and meat in the morning and evening, and he would drink from the brook.
7Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.
7Some time later, however, the brook dried up because there had been no rain in the land.
8Тада дође њему реч Господња говорећи:
8Then the word of the LORD came to Elijah:
9Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.
9“Get up and go to Zarephath of Sidon, and stay there. Behold, I have commanded a widow there to provide for you.”
10И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.
10So Elijah got up and went to Zarephath. When he arrived at the city gate, there was a widow gathering sticks. Elijah called to her and said, “Please bring me a little water in a cup, so that I may drink.”
11И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.
11And as she was going to get it, he called to her and said, “Please bring me a piece of bread.”
12А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.
12But she replied, “As surely as the LORD your God lives, I have no bread—only a handful of flour in a jar and a little oil in a jug. Look, I am gathering a couple of sticks to take home and prepare a meal for myself and my son, so that we may eat it and die.”
13А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.
13“Do not be afraid,” Elijah said to her. “Go and do as you have said. But first make me a small cake of bread from what you have, and bring it out to me. Afterward, make some for yourself and your son,
14Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.
14for this is what the LORD, the God of Israel, says: ‘The jar of flour will not be exhausted and the jug of oil will not run dry until the day the LORD sends rain upon the face of the earth.’”
15И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;
15So she went and did according to the word of Elijah, and there was food every day for Elijah and the woman and her household.
16брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.
16The jar of flour was not exhausted and the jug of oil did not run dry, according to the word that the LORD had spoken through Elijah.
17А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.
17Later, the son of the woman who owned the house became ill, and his sickness grew worse and worse, until no breath remained in him.
18И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?
18“O man of God,” said the woman to Elijah, “what have you done to me? Have you come to remind me of my iniquity and cause the death of my son?”
19А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.
19But Elijah said to her, “Give me your son.” So he took him from her arms, carried him to the upper room where he was staying, and laid him on his own bed.
20Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?
20Then he cried out to the LORD, “O LORD my God, have You also brought tragedy on this widow who has opened her home to me, by causing her son to die?”
21И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.
21Then he stretched himself out over the child three times and cried out to the LORD, “O LORD my God, please let this boy’s life return to him!”
22И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.
22And the LORD listened to the voice of Elijah, and the child’s life returned to him, and he lived.
23А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.
23Then Elijah took the child, brought him down from the upper room into the house, and gave him to his mother. “Look, your son is alive,” Elijah declared.
24А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.
24Then the woman said to Elijah, “Now I know that you are a man of God and that the word of the LORD from your mouth is truth.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.