1. Цареви 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.
1Elijah the Tishbite, who was one of the settlers of Gilead, said to Ahab, “As the LORD, the God of Israel, lives, before whom I stand, there shall not be dew nor rain these years, but according to my word.”
2Потом дође њему реч Господња говорећи:
2Then the LORD’s word came to him, saying,
3Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.
3“Go away from here, turn eastward, and hide yourself by the brook Cherith, that is before the Jordan.
4И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.
4You shall drink from the brook. I have commanded the ravens to feed you there.”
5И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.
5So he went and did according to the LORD’s word, for he went and lived by the brook Cherith that is before the Jordan.
6И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.
6The ravens brought him bread and meat in the morning, and bread and meat in the evening; and he drank from the brook.
7Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.
7After a while, the brook dried up, because there was no rain in the land.
8Тада дође њему реч Господња говорећи:
8The LORD’s word came to him, saying,
9Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.
9“Arise, go to Zarephath, which belongs to Sidon, and stay there. Behold, I have commanded a widow there to sustain you.”
10И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.
10So he arose and went to Zarephath; and when he came to the gate of the city, behold, a widow was there gathering sticks. He called to her and said, “Please get me a little water in a jar, that I may drink.”
11И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.
11As she was going to get it, he called to her and said, “Please bring me a morsel of bread in your hand.”
12А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.
12She said, “As the LORD your God lives, I don’t have anything baked, but only a handful of meal in a jar and a little oil in a jar. Behold, I am gathering two sticks, that I may go in and bake it for me and my son, that we may eat it, and die.”
13А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.
13Elijah said to her, “Don’t be afraid. Go and do as you have said; but make me a little cake from it first, and bring it out to me, and afterward make some for you and for your son.
14Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.
14For the LORD, the God of Israel, says, ‘The jar of meal will not run out, and the jar of oil will not fail, until the day that the LORD sends rain on the earth.’”
15И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;
15She went and did according to the saying of Elijah; and she, he, and her household ate many days.
16брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.
16The jar of meal didn’t run out and the jar of oil didn’t fail, according to the LORD’s word, which he spoke by Elijah.
17А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.
17After these things, the son of the woman, the mistress of the house, became sick; and his sickness was so severe that there was no breath left in him.
18И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?
18She said to Elijah, “What have I to do with you, you man of God? You have come to me to bring my sin to memory, and to kill my son!”
19А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.
19He said to her, “Give me your son.” He took him out of her bosom, and carried him up into the room where he stayed, and laid him on his own bed.
20Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?
20He cried to the LORD and said, “LORD my God, have you also brought evil on the widow with whom I am staying, by killing her son?”
21И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.
21He stretched himself on the child three times, and cried to the LORD and said, “LORD my God, please let this child’s soul come into him again.”
22И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.
22The LORD listened to the voice of Elijah; and the soul of the child came into him again, and he revived.
23А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.
23Elijah took the child and brought him down out of the room into the house, and delivered him to his mother; and Elijah said, “Behold, your son lives.”
24А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.
24The woman said to Elijah, “Now I know that you are a man of God, and that the LORD’s word in your mouth is truth.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.