2 Самуел
Chapter 11
Cornilescu Bible (1924),…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

2 Самуел 11

Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын анул урмэтор, пе время кынд порняу ымпэраций ла рэзбой, Давид а тримис пе Иоаб, ку служиторий луй ши тот Исраелул, сэ пустияскэ цара луй Амон ши сэ ымпресоаре Раба. Дар Давид а рэмас ла Иерусалим.
1А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.
2Ынтр-о дупэ-амязэ спре сярэ, Давид с-а скулат де пе пат ши, пе кынд се плимба пе акоперишул касей ымпэрэтешть, а зэрит де аколо о фемее каре се скэлда ши каре ера фоарте фрумоасэ ла кип.
2И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царског двора угледа с крова жену где се мије, а жена беше врло лепа на очи.
3Давид а ынтребат чине есте фемея ачаста ши й-ау спус: „Есте Бат-Шеба, фата луй Елиам, неваста луй Урие, Хетитул.”
3И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина?
4Ши Давид а тримис ниште оамень с-о адукэ. Еа а венит ла ел, ши ел с-а кулкат ку еа. Дупэ че с-а курэцит де некурэция ей, еа с-а ынторс акасэ.
4И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се беше очистила од нечистоте своје; после се врати својој кући.
5Фемея а рэмас ынсэрчинатэ ши а тримис ворбэ луй Давид зикынд: „Сунт ынсэрчинатэ.”
5И затрудне жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам.
6Атунч, Давид а тримис урмэтоаря порункэ луй Иоаб: „Тримите-мь пе Урие, Хетитул.” Ши Иоаб а тримис пе Урие ла Давид.
6Тада Давид посла к Јоаву и поручи: Пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.
7Урие а венит ла Давид, каре л-а ынтребат деспре старя луй Иоаб, деспре старя попорулуй ши деспре мерсул рэзбоюлуй.
7И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.
8Апой Давид а зис луй Урие: „Кобоарэ-те акасэ ши спалэ-ць пичоареле.” Урие а ешит дин каса ымпэрэтяскэ ши а фост урмат де ун дар дин партя ымпэратулуй.
8Потом рече Давид Урији: Иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиђе из царевог двора, а за њим изнесоше јело царско.
9Дар Урие с-а кулкат ла поарта касей ымпэрэтешть, ку тоць служиторий стэпынулуй сэу, ши ну с-а коборыт акасэ ла ел.
9Али Урија леже на вратима двора царевог са свим слугама господара свог, и не отиде кући својој.
10Ау дат де штире луй Давид деспре ачаста ши й-ау спус: „Урие ну с-а коборыт ла ел акасэ.” Ши Давид а зис луй Урие: „Ну вий ту оаре дин кэлэторие? Пентру че ну те-ай коборыт акасэ?”
10И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: Ниси ли дошао с пута? Зашто не идеш кући својој?
11Урие а рэспунс луй Давид: „Кивотул ши Исраел ши Иуда локуеск ын кортурь, домнул меу Иоаб ши служиторий домнулуй меу сунт тэбэрыць ын кымп, ши еу сэ интру ын касэ сэ мэнынк ши сэ бяу ши сэ мэ кулк ку невастэ-мя?! Виу ешть ту ши виу есте суфлетул тэу кэ ну вой фаче лукрул ачеста.”
11А Урија рече Давиду: Ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мог стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.
12Давид а зис луй Урие: „Май рэмый ши астэзь аич, ши мыне ыць вой да друмул.” Ши Урие а рэмас ла Иерусалим ын зиуа ачея ши а доуа зи.
12Тада рече Давид Урији: Остани овде још данас, па ћу те сутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сутрадан.
13Давид л-а пофтит сэ мэнынче ши сэ бя ку ел ши л-а ымбэтат; ши сяра, Урие а ешит ши с-а кулкат ку служиторий стэпынулуй сэу, дар ну с-а коборыт акасэ.
13И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара свог, а кући својој не отиде.
14А доуа зи диминяца, Давид а скрис о скрисоаре луй Иоаб ши а тримис-о прин Урие.
14А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.
15Ын скрисоаря ачаста скрия: „Пунець пе Урие ын локул чел май греу ал луптей ши траӂеци-вэ ынапой де ла ел, ка сэ фие ловит ши сэ моарэ.”
15А у књизи писа и рече: Наместите Урију где је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.
16Иоаб, ымпресурынд четатя, а пус пе Урие ын локул пе каре-л штия апэрат де осташь витежь.
16И Јоав опколивши град намести Урију на место где је знао да су најхрабрији људи.
17Оамений дин четате ау фэкут о ешире ши с-ау бэтут ымпотрива луй Иоаб; ау кэзут мулць дин попор, дин служиторий луй Давид ши а фост учис ши Урие, Хетитул.
17И изиђоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидових; погибе и Урија Хетејин.
18Иоаб а тримис ун сол сэ историсяскэ луй Давид тот че се петрекусе ын луптэ.
18Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.
19Ши а дат солулуй урмэтоаря порункэ: „Кынд вей испрэви де историсит ымпэратулуй тоате амэнунтеле луптей,
19И заповеди гласнику говорећи: Кад приповедиш цару све што је било у боју,
20поате кэ се ва мыния ши ва зиче: ‘Пентру че в-аць апропият де четате сэ луптаць ымпотрива ей? Ну штияць кэ се арункэ сэӂець дин вырфул зидулуй?
20ако се разгневи цар и рече ти: Зашто сте ишли тако близу града да се бијете? Зар нисте знали како се стреља с града?
21Чине а оморыт пе Абимелек, фиул луй Иерубешет? Ну о фемее, каре а арункат песте ел дин вырфул зидулуй о пятрэ де моарэ, ши н-а мурит ел ла Тебец? Пентру че в-аць апропият де зид?’ Атунч сэ-й спуй: ‘А мурит ши робул тэу Урие, Хетитул.’”
21Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетовог? Није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? Зашто сте ишли близу зида? Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.
22Солул а плекат ши, ла сосире, а историсит луй Давид тот че-й порунчисе Иоаб.
22И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за шта га је послао Јоав.
23Солул а зис луй Давид: „Оамений ачея ау фост май тарь декыт ной; фэкусерэ о ешире ымпотрива ноастрэ ын кымп, ши й-ам дат ынапой, пынэ ла интраря порций,
23И рече гласник Давиду: Беху јачи од нас, и изиђоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.
24дар аркаший ау трас де пе вырфул зидулуй асупра служиторилор тэй, ши мулць дин служиторий ымпэратулуй ау фост учишь ши а мурит ши робул тэу Урие, Хетитул.”
24А стрелци стадоше стрељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевих, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.
25Давид а зис солулуй: „Ятэ че сэ спуй луй Иоаб: ‘Ну те мунчи пентру ынтымпларя ачаста, кэч сабия добоарэ кынд пе унул, кынд пе алтул; бате четатя ку путере, дэрым-о.’ Ши ту, ымбэрбэтязэ-л!”
25Тада рече Давид гласнику: Овако реци Јоаву: Не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овог сад оног; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.
26Неваста луй Урие а афлат кэ бэрбатул ей мурисе ши а плынс пе бэрбатул ей.
26А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.
27Дупэ че ау трекут зилеле де жале, Давид а тримис с-о я ши а примит-о ын каса луй. Еа й-а фост невастэ ши й-а нэскут ун фиу. Фапта луй Давид н-а плэкут Домнулуй.
27А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не беше по вољи Господу шта учини Давид.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.