2 Samuela 11
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea naʻe hoko ʻo pehē ʻi heʻene ʻosi ʻae taʻu, pea ʻi he faʻahitaʻu ʻoku ʻalu atu ai ʻae ngaahi tuʻi ke tau , naʻe fekau atu ai ʻe Tevita ʻa Soape pea mo ʻene kakai mo ia, pea mo ʻIsileli kātoa; pea naʻa nau maumauʻi ʻae fānau ʻa ʻAmoni, ʻonau kāpui ʻa Lapa. Ka naʻe nofo ai pe ʻa Tevita ʻi Selūsalema.
1А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.
2¶ Pea naʻe hoko ʻo pehē ʻi he efiafi ʻe taha, naʻe tuʻu hake ʻa Tevita mei hono mohenga, pea naʻa ne ʻeveʻeva ki ʻolunga ʻi he tuʻa fale ʻoe tuʻi: pea naʻa ne mamata mei he tuʻa fale ki he fefine naʻe fai ʻene kaukau; pea naʻe hoihoifua ʻaupito ʻae fefine ke sio ki ai.
2И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царског двора угледа с крова жену где се мије, а жена беше врло лепа на очи.
3Pea naʻe fekau ʻe Tevita ke fehuʻi pe ko hai ʻae fefine. Pea naʻe tala mai, ʻIkai ko Patisepa ia, ko e ʻofefine ʻo Iliami, ko e uaifi ʻo ʻUlia ko e tangata Heti?
3И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина?
4Pea naʻe fekau atu ʻe Tevita ʻae kau talafekau, ʻonau ʻomi ia; pea naʻa ne haʻu kiate ia, pea naʻa ne mohe mo ia pea naʻe fakamaʻa ia mei heʻene taʻemaʻa, pea naʻe toe ʻalu ia ki hono fale.
4И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се беше очистила од нечистоте своје; после се врати својој кући.
5Pea naʻe tuituʻia ʻae fefine, pea naʻa ne fekau ke fakahā kia Tevita, ʻo pehē kuo u feitama.
5И затрудне жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам.
6¶ Pea naʻe fekau atu ʻe Tevita kia Soape, ʻo pehē , “Fekau ke haʻu kiate au ʻa ʻUlia ko e tangata Heti .” Pea naʻe fekau ʻa ʻUlia ʻe Soape kia Tevita.
6Тада Давид посла к Јоаву и поручи: Пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.
7Pea ʻi heʻene hoko mai ʻa ʻUlia kiate ia, naʻe ʻeke ʻe Tevita pe kuo fēfē ʻa Soape, pea fēfē mo e kakai, pea kuo fēfē ʻae fai ʻoe tau.
7И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.
8Pea naʻe pehē ʻe Tevita kia ʻUlia, “ʻAlu hifo ki ho fale, pea kaukauʻi ho vaʻe.” Pea naʻe ʻalu atu ʻa ʻUlia mei he fale ʻoe tuʻi, pea naʻe ʻave ʻo muimui ʻiate ia ʻae mangisi maʻana mei he tuʻi.
8Потом рече Давид Урији: Иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиђе из царевог двора, а за њим изнесоше јело царско.
9Ka naʻe mohe ʻa ʻUlia ʻi he veʻe matapā ʻoe fale ʻoe tuʻi fakataha mo e kau tamaioʻeiki kotoa pē ʻo ʻene ʻeiki, pea naʻe ʻikai ʻalu hifo ia ki hono fale.
9Али Урија леже на вратима двора царевог са свим слугама господара свог, и не отиде кући својој.
10Pea ʻi heʻenau fakahā ia kia Tevita, ʻo pehē, naʻe ʻikai ʻalu hifo ʻa ʻUlia ki hono fale, naʻe pehē ʻe Tevita kia ʻUlia, ʻIkai naʻa ke hoko mai mei ha fononga? Pea ko e hā ai naʻe ʻikai te ke ʻalu hifo ki ho fale?
10И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: Ниси ли дошао с пута? Зашто не идеш кући својој?
11Pea naʻe pehē ʻe ʻUlia kia Tevita, “ʻOku nofo ʻi he ngaahi fale fehikitaki ʻae puha tapu, mo ʻIsileli, pea mo Siuta; pea ʻoku ʻapitanga ʻa Soape ko hoku ʻeiki, mo e kakai ʻa hoku ʻeiki, ʻi he ʻataʻatā ʻoe fonua; pea te u ʻalu au ki hoku fale ʻoʻoku, ke kai mo inu, pea ke mohe mo hoku uaifi? Hangē ʻoku ke moʻui, pea hangē ʻoku moʻui ho laumālie, ʻe ʻikai te u fai ʻae meʻa ni.”
11А Урија рече Давиду: Ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мог стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.
12Pea naʻe pehē ʻe Tevita kia ʻUlia, “Nofo ʻi heni he ʻaho ni foki, pea te u tuku koe ke ke ʻalu ʻapongipongi.” Ko ia naʻe nofo ai ʻa ʻUlia ʻi Selūsalema ʻi he ʻaho ko ia, mo e ʻaho ʻe taha.
12Тада рече Давид Урији: Остани овде још данас, па ћу те сутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сутрадан.
13Pea ʻi heʻene ui mai ia ʻe Tevita, naʻa ne kai mo inu ʻi hono ʻao; pea naʻa ne fakainu ia ke kona: pea ʻi heʻene hoko ki he poʻuli, naʻa ne ʻalu atu ke tokoto ki hono mohenga, fakataha mo e kau tamaioʻeiki ʻo ʻene ʻeiki, ka naʻe ʻikai ʻalu hifo ia ki hono fale.
13И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара свог, а кући својој не отиде.
14Pea ʻi heʻene pongipongi hake naʻe hoko ʻo pehē, naʻe fai ʻe Tevita ha tohi kia Soape, ʻo ne tuku ia ki he nima ʻo ʻUlia ke ne ʻave.
14А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.
15Pea naʻa ne tohi ʻi he tohi, ʻo pehē, “Mou tuku atu ʻa ʻUlia ke muʻomuʻa ʻi he mālohi ʻoe tau, pea mou toki fakaholomui ʻiate ia, koeʻuhi ke teʻia ia ke ne mate.”
15А у књизи писа и рече: Наместите Урију где је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.
16Pea naʻe hoko ʻo pehē, ʻi heʻene ʻosi ʻae vakai ʻoe kolo ʻe Soape, naʻa ne tuku ʻa ʻUlia ki ha potu ʻaia naʻa ne ʻilo kuo ʻi ai ʻae kau tangata toʻa.
16И Јоав опколивши град намести Урију на место где је знао да су најхрабрији људи.
17Pea naʻe ʻalu atu ʻae kau tangata ʻoe kolo, pea naʻa nau tau mo Soape: pea naʻe teʻia ʻae niʻihi ʻi he kakai ʻo Tevita; pea naʻe mate foki ʻa ʻUlia.
17И изиђоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидових; погибе и Урија Хетејин.
18¶ Hili ia naʻe fekau atu ʻe Soape ʻo ne fakahā kia Tevita ʻae meʻa kotoa pē naʻe kau ki he tau;
18Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.
19Pea naʻa ne fakapapau ki he tangata fekau, ʻo pehē, “ʻOka ʻosi ʻa hoʻo tala ki he tuʻi ʻae meʻa kotoa pē ʻoku kau ki he tau,
19И заповеди гласнику говорећи: Кад приповедиш цару све што је било у боју,
20Pea kapau ʻe tupu ʻae houhau ʻae tuʻi, pea ne pehē mai kiate koe, ‘Ko e hā naʻa mou fakaofi pehē fau ai ki he kolo ʻi he fai ʻoe tau? ʻIkai naʻa mou ʻilo te nau fana mei he ʻā?
20ако се разгневи цар и рече ти: Зашто сте ишли тако близу града да се бијете? Зар нисте знали како се стреља с града?
21Ko hai naʻe tāmateʻi ʻa ʻApimeleki ko e foha ʻo Selupeseti? ʻIkai naʻe lī ʻae konga maka momosi kiate ia ʻe ha fefine mei he funga ʻā, ʻo ne mate ai ʻi Tipesi? Ko e hā naʻa mou ofi ai ki he ʻā?’ Pea ke toki pehē ʻe koe, ‘Kuo mate foki ʻa ʻUlia ko hoʻo tamaioʻeiki.’”
21Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетовог? Није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? Зашто сте ишли близу зида? Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.
22¶ Ko ia naʻe ʻalu ai ʻae talafekau, ʻo ne haʻu mo fakahā kia Tevita ʻae meʻa kotoa pē naʻe fekau ai ia ʻe Soape.
22И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за шта га је послао Јоав.
23Pea naʻe pehē ʻe he talafekau kia Tevita, “Ko e moʻoni naʻe fai mālohi mai ʻae kau tangata, ʻonau haʻu kituʻa kiate kimautolu ki he ʻataʻatā, pea naʻa mau tuli atu kiate kinautolu ʻo aʻu ki he hūʻanga, ʻoe matanikolo.
23И рече гласник Давиду: Беху јачи од нас, и изиђоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.
24Pea naʻe fana mai ʻe he kau tangata fana mei he ʻā ki hoʻo kau tamaioʻeiki; pea kuo mate ʻae niʻihi ʻi he kau tamaioʻeiki ʻae tuʻi, pea kuo mate foki mo hoʻo tamaioʻeiki ko ʻUlia ko e tangata Heti.”
24А стрелци стадоше стрељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевих, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.
25Pea naʻe toki pehē ʻe Tevita ki he tangata fekau, “Te ke lea ʻo pehē kia Soape, Ke ʻoua naʻa kovi ʻae meʻa ni kiate koe, he ʻoku keina noa pe ʻe he heletā: ʻai ke mālohi hake ʻae fai ʻoe tau ki he kolo, pea fakato ia ki lalo: pea ke tokoni koe kiate ia.”
25Тада рече Давид гласнику: Овако реци Јоаву: Не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овог сад оног; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.
26¶ Pea ʻi heʻene fanongo ʻe he uaifi ʻo ʻUlia kuo pekia ʻa ʻUlia ko hono husepāniti, naʻa ne mamahi koeʻuhi ko hono husepāniti.
26А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.
27Pea ʻi he ʻosiange ʻa hono tēngihia, naʻe fekau ʻe Tevita mo ne ʻomi ia ki hono fale, pea naʻa ne hoko ko hono uaifi, pea naʻa ne fanauʻi ʻae foha kiate ia. Ka naʻe kovi ʻi he ʻao ʻo Sihova ʻae meʻa naʻe fai ʻe Tevita.
27А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не беше по вољи Господу шта учини Давид.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.