2 Самуел 2
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Дупэ ачея, Давид а ынтребат пе Домнул: „Сэ мэ суй ын вреуна дин четэциле луй Иуда?” Домнул й-а рэспунс: „Суе-те.” Давид а зис: „Унде сэ мэ суй?” Ши Домнул а рэспунс: „Ла Хеброн.”
1А после тога Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли отићи у који град Јудин? А Господ му рече: Отиди. А Давид рече: У који да отидем? Рече: Хеврон.
2Давид с-а суит аколо ку челе доуэ невесте але сале: Ахиноам дин Изреел ши Абигаил дин Кармел, неваста луй Набал.
2И Давид отиде онамо са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом која пре беше жена Навала из Кармила.
3Давид а луат ку ел ши пе оамений каре ерау ла ел, пе фиекаре ку каса луй, ши ау локуит ын четэциле Хебронулуй.
3И људе који беху с њим одведе Давид, све с породицама њиховим, и настанише се по градовима хевронским.
4Бэрбаций луй Иуда ау венит ши ау унс аколо пе Давид ка ымпэрат песте каса луй Иуда. Ау дат де штире луй Давид кэ оамений дин Иабесул Галаадулуй ау ынгропат пе Саул.
4И дођоше људи од Јуде, и помазаше онде Давида за цара над домом Јудиним. И јавише Давиду говорећи: Људи из Јависа Галадовог погребоше Саула.
5Давид а тримис ниште соль оаменилор дин Иабесул Галаадулуй сэ ле спунэ: „Бинекувынтаць сэ фиць де Домнул, фииндкэ аць арэтат астфел бунэвоинцэ фацэ де Саул, стэпынул востру, ши л-аць ынгропат!
5И Давид посла посланике к људима у Јавису Галадовом, и рече им: Да сте благословени Господу што учинисте милост господару свом, Саулу и погребосте га.
6Ши акум, Домнул сэ вэ арате бунэтате ши крединчошие! Вэ вой фаче ши еу бине, пентру кэ в-аць пуртат астфел.
6Зато да учини Господ вама милост и веру; а ја ћу вам учинити добро, што сте то учинили.
7Сэ ви се ынтэряскэ мыниле ши фиць витежь, кэч стэпынул востру Саул а мурит, ши пе мине м-а унс каса луй Иуда ымпэрат песте еа.”
7И нека вам се укрепе руке и будите храбри; јер Саул, господар ваш, погибе, а дом Јудин помаза мене за цара над собом.
8Ынсэ Абнер, фиул луй Нер, кэпетения оштирий луй Саул, а луат пе Иш-Бошет, фиул луй Саул, ши л-а трекут ла Маханаим.
8Али Авенир, син Ниров, војвода Саулов узе Исвостеја сина Сауловог, и одведе га у Маханајим.
9Л-а пус ымпэрат песте Галаад, песте гешуриць, песте Изреел, песте Ефраим, песте Бениамин, песте тот Исраелул.
9И зацари га над Галадом и над Асуром и Језраелом и Јефремом и Венијамином и над свим Израиљем.
10Иш-Бошет, фиул луй Саул, ера ын вырстэ де патрузечь де ань кынд с-а фэкут ымпэрат ал луй Исраел ши а домнит дой ань. Нумай каса луй Иуда а рэмас липитэ де Давид.
10Четрдесет година беше Исвостеју сину Сауловом кад поче царовати над Израиљем; и царова две године. Само дом Јудин држаше се Давида.
11Тимпул кыт а домнит Давид ла Хеброн песте каса луй Иуда а фост де шапте ань ши шасе лунь.
11А Давид царова у Хеврону над домом Јудиним седам година и шест месеци.
12Абнер, фиул луй Нер, ши оамений луй Иш-Бошет, фиул луй Саул, ау ешит дин Маханаим ка сэ мяргэ асупра Габаонулуй.
12Потом изиђе Авенир, син Ниров, и слуге Исвостеја сина Сауловог из Маханајима у Гаваон.
13Иоаб, фиул Церуей, ши оамений луй Давид ау порнит ши ей. С-ау ынтылнит ла язул дин Габаон ши с-ау оприт уний динкоаче де яз ши чейлалць динколо.
13Такође и Јоав син Серујин и слуге Давидове изиђоше и сретоше се с њима код језера гаваонског, и стадоше један с једне стране а други с друге стране.
14Абнер а зис луй Иоаб: „Сэ се скоале тинерий ачештя ши сэ се батэ ынаинтя ноастрэ!” Иоаб а рэспунс: „Сэ се скоале!”
14Тада рече Авенир Јоаву: Нека устану момци и нека се проиграју пред нама. И рече Јоав: Нека устану.
15С-ау скулат ши ау ынаинтат ын ачелашь нумэр: дойспрезече дин Бениамин пентру Иш-Бошет, фиул луй Саул, ши дойспрезече иншь ай луй Давид.
15И устадоше, и изиђоше на број: дванаест од Венијамина са стране Исвостеја сина Сауловог, и дванаест између слуга Давидових.
16Фиекаре, апукынд пе потривникул луй де кап, й-а ымплынтат сабия ын коастэ ши ау кэзут тоць деодатэ. Ши локул ачела де лынгэ Габаон с-а нумит Хелкат-Хацурим.
16И ухватише један другог за главу, и тисну један другом мач свој у бок, и попадаше заједно. Отуда се прозва оно место Халкат-Асурим код Гаваона.
17Ын зиуа ачея а фост о луптэ фоарте апригэ, ын каре Абнер ши бэрбаций луй Исраел ау фост бэтуць де оамений луй Давид.
17И би жесток бој оног дана; и слуге Давидове разбише Авенира и Израиљце.
18Аколо се афлау чей трей фий ай Церуей: Иоаб, Абишай ши Асаел. Асаел ера юте де пичоаре, ка о кэприоарэ де кымп.
18А онде беху три сина Серујина: Јоав и Ависај и Асаило. А Асаило беше лак на ногу као срна у пољу;
19Ел а урмэрит пе Абнер фэрэ сэ се абатэ ла дряпта сау ла стынга.
19и потера Асаило Авенира, и не сврну ни надесно ни налево иза Авенира.
20Абнер с-а уйтат ынапой ши а зис: „Ту ешть, Асаел?” Ши ел а рэспунс: „Еу.”
20И Авенир обазре се натраг и рече: Јеси ли ти, Асаило? А он рече: Ја сам.
21Абнер й-а зис: „Абате-те ла дряпта сау ла стынга, пуне мына пе унул дин тинерий ачештя ши я-й армеле.” Дар Асаел н-а врут сэ се абатэ диндэрэтул луй.
21А Авенир му рече: Сврни надесно или налево, и узми једног од тих момака, и скини одору с њега. Али не хте Асаило сврнути иза њега.
22Абнер а зис ярэшь луй Асаел: „Абате-те динапоя мя. Пентру че сэ те ловеск ши сэ те трынтеск ла пэмынт? Кум вой ридика апой фаца ынаинтя фрателуй тэу Иоаб?”
22И Авенир опет рече Асаилу: Одступи од мене; зашто да те саставим са земљом? И како бих смео погледати у Јоава брата твог?
23Ши Асаел н-а врут сэ се абатэ. Атунч, Абнер л-а ловит ын пынтече ку капэтул де жос ал сулицей ши сулица а ешит пе динапой. А кэзут ши а мурит пе лок. Тоць чей че ажунӂяу ын локул унде кэзусе Асаел морт се опряу.
23Али он не хте одступити; и Авенир га удари копљем под пето ребро, и изађе му копље на леђа, те он паде онде и умре на месту. И ко год дође на оно место где паде и погибе Асаило, устављаше се.
24Иоаб ши Абишай ау урмэрит пе Абнер. Ши, ла асфинцитул соарелуй, ау ажунс ла коаста Ама, каре есте ын дрептул Гиахулуй, пе друмул каре дуче ын пустиул Габаонулуй.
24Али Јоав и Ависај потераше Авенира, и сунце зађе кад дођоше до брда Аме, која је према Гији на путу у пустињу гаваонску.
25Фиий луй Бениамин с-ау адунат ын урма луй Абнер, ау фэкут о чатэ ши с-ау оприт пе вырфул унуй дял.
25И скупише се синови Венијаминови за Авениром, те се начини чета, и стадоше на врх једног брда.
26Абнер а кемат пе Иоаб ши а зис: „Оаре мереу аре сэ сфышие сабия? Ну штий кэ ла сфыршит ва фи амар? Пынэ кынд вей преӂета сэ спуй попорулуй сэ ну май урмэряскэ пе фраций луй?”
26И Авенир викну Јоава и рече: Хоће ли мач прождирати довека? Не знаш ли да јади бивају напослетку? Зашто већ не кажеш народу да се прођу браће своје?
27Иоаб а рэспунс: „Виу есте Думнезеу кэ, дакэ н-ай фи ворбит, попорул н-ар фи ынчетат пынэ мыне диминяцэ сэ урмэряскэ пе фраций луй.”
27А Јоав рече: Тако жив био Бог, да ниси казао, народ би још јутрос отишао, ниједан не би терао брата свог.
28Ши Иоаб а сунат дин трымбицэ ши тот попорул с-а оприт; н-ау май урмэрит пе Исраел ши нич ну с-ау май бэтут.
28Тада затруби Јоав у трубу, и устави се сав народ и престаше терати Израиља, и не бише се више.
29Абнер ши оамений луй ау мерс тоатэ ноаптя ын кымпие; ау трекут Йорданул, ау стрэбэтут ын ынтреӂиме Битронул ши ау ажунс ла Маханаим.
29И тако Авенир и људи његови идоше преко поља целу ону ноћ, и пређоше преко Јордана, и прошавши сав Витрон дођоше у Маханајим.
30Иоаб с-а ынторс де ла урмэриря луй Абнер ши а адунат тот попорул: липсяу ноуэспрезече иншь дин оамений луй Давид ши Асаел.
30А Јоав се врати од Авенира, и кад скупи сав народ, не беше од слуга Давидових деветнаест људи и Асаила.
31Дар оамений луй Давид оморысерэ трей суте шайзечь де иншь дин бэрбаций луй Бениамин ши ай луй Абнер.
31Али слуге Давидове побише синова Венијаминових, људи Авенирових, три стотине и шездесет људи, који изгибоше.
32Ау луат пе Асаел ши л-ау ынгропат ын мормынтул татэлуй сэу, ла Бетлеем. Иоаб ши оамений луй ау мерс тоатэ ноаптя ши ли с-ау ревэрсат зориле ын Хеброн.
32А Асаила узеше и погребоше у гробу оца његовог који беше у Витлејему. И Јоав и људи његови идоше сву ноћ, и освануше у Хеврону.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.