1 Ымпэрацилор 17
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Илие, Тишбитул, унул дин локуиторий Галаадулуй, а зис луй Ахаб: „Виу есте Домнул Думнезеул луй Исраел, ал кэруй служитор сунт, кэ ын аний ачештя ну ва фи нич роуэ, нич плоае, декыт дупэ кувынтул меу.”
1Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.
2Ши кувынтул Домнулуй а ворбит луй Илие ку ачесте ворбе:
2Потом дође њему реч Господња говорећи:
3„Плякэ де аич, ындряптэ-те спре рэсэрит ши аскунде-те лынгэ пырыул Керит, каре есте ын фаца Йорданулуй.
3Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.
4Вей бя апэ дин пырыу ши ам порунчит корбилор сэ те хрэняскэ аколо.”
4И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.
5Ел а плекат ши а фэкут дупэ кувынтул Домнулуй. С-а дус ши с-а ашезат лынгэ пырыул Керит, каре есте ын фаца Йорданулуй.
5И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.
6Корбий ый адучяу пыне ши карне диминяца ши пыне ши карне сяра ши бя апэ дин пырыу.
6И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.
7Дар, дупэ кытэва време, пырыул а секат, кэч ну кэзусе плоае ын царэ.
7Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.
8Атунч, кувынтул Домнулуй й-а ворбит астфел:
8Тада дође њему реч Господња говорећи:
9„Скоалэ-те, ду-те ла Сарепта, каре цине де Сидон, ши рэмый аколо. Ятэ кэ ам порунчит аколо уней фемей вэдуве сэ те хрэняскэ.”
9Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.
10Илие с-а скулат ши с-а дус ла Сарепта. Кынд а ажунс ла поарта четэций, аколо ера о фемее вэдувэ каре стрынӂя лемне. Ел а кемат-о ши а зис: „Ду-те ши аду-мь, те рог, пуцинэ апэ ынтр-ун вас, ка сэ бяу.”
10И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.
11Пе кынд се дучя еа сэ-й адукэ, а кемат-о дин ноу ши а зис: „Аду-мь, те рог, ши о букатэ де пыне ын мына та.”
11И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.
12Ши еа а рэспунс: „Виу есте Домнул Думнезеул тэу кэ н-ам нимик копт, н-ам декыт ун пумн де фэинэ ынтр-о оалэ ши пуцин унтделемн ынтр-ун урчор. Ши ятэ, стрынг доуэ букэць де лемне, апой мэ вой ынтоарче ши вой прегэти че ам пентру мине ши пентру фиул меу: вом мынка ши апой вом мури.”
12А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.
13Илие й-а зис: „Ну те теме, ынтоарче-те ши фэ кум ай зис. Нумай прегэтеште-мь ынтый мие, ку унтделемнул ши фэина ачея, о микэ туртэ ши аду-мь-о; пе урмэ сэ фачь ши пентру тине ши пентру фиул тэу.
13А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.
14Кэч аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел: ‘Фэина дин оалэ ну ва скэдя ши унтделемнул дин урчор ну се ва ымпуцина пынэ ын зиуа кынд ва да Домнул плоае пе фаца пэмынтулуй.’”
14Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.
15Еа с-а дус ши а фэкут дупэ кувынтул луй Илие. Ши мултэ време ау авут че сэ мэнынче еа ши фамилия ей ши Илие.
15И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;
16Фэина дин оалэ н-а скэзут ши унтделемнул дин урчор ну с-а ымпуцинат, дупэ кувынтул пе каре-л ростисе Домнул прин Илие.
16брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.
17Дупэ ачея, фиул фемеий, стэпына касей, с-а ымболнэвит. Ши боала луй а фост атыт де кумплитэ, ынкыт н-а май рэмас суфларе ын ел.
17А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.
18Фемея а зис атунч луй Илие: „Че ам еу а фаче ку тине, омуле ал луй Думнезеу? Ай венит ла мине доар ка сэ адучь аминте луй Думнезеу де нелеӂюиря мя ши сэ-мь оморь астфел фиул?”
18И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?
19Ел й-а рэспунс: „Дэ-мь ынкоаче пе фиул тэу.” Ши л-а луат де ла сынул фемеий, л-а суит ын одая де сус, унде локуя ел, ши л-а кулкат пе патул луй.
19А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.
20Апой а кемат пе Домнул ши а зис: „Доамне Думнезеуле, оаре атыт де мулт сэ мыхнешть Ту кяр пе вэдува ачаста, ла каре ам фост примит ка оаспете, ынкыт сэ-й оморь фиул?”
20Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?
21Ши с-а ынтинс де трей орь песте копил, а кемат пе Домнул ши а зис: „Доамне Думнезеуле, Те рог, фэ сэ се ынтоаркэ суфлетул копилулуй ын ел!”
21И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.
22Домнул а аскултат гласул луй Илие, ши суфлетул копилулуй с-а ынторс ын ел ши а ынвият.
22И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.
23Илие а луат копилул, л-а коборыт ын касэ дин одая де сус ши л-а дат мамей сале. Ши Илие а зис: „Ятэ, фиул тэу есте виу.”
23А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.
24Ши фемея а зис луй Илие: „Куноск акум кэ ешть ун ом ал луй Думнезеу ши кувынтул Домнулуй ын гура та есте адевэр!”
24А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.