1 Kings 17
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Elias the Thesbite of the inhabitants of Galaad said to Achab: As the Lord liveth the God of Israel, in whose sight I stand, there shall not be dew nor rain these years, but according to the words of my mouth.
1Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.
2And the word of the Lord came to him, saying:
2Потом дође њему реч Господња говорећи:
3Get thee hence, and go towards the east and hide thyself by the torrent of Carith, which is over against the Jordan,
3Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.
4And there thou shalt drink of the torrent: and I have commanded the ravens to feed thee there.
4И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.
5So he went, and did according to the word of the Lord: and going, he dwelt by the torrent Carith, which is over against the Jordan.
5И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.
6And the ravens brought him bread and flesh in the morning, and bread and flesh in the evening, and he drank of tile torrent.
6И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.
7But after some time the torrent was dried up, for it had not rained upon the earth.
7Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.
8Then the word of the Lord came to him, saying:
8Тада дође њему реч Господња говорећи:
9Arise, and go to Sarephta of the Sidonians, and dwell there: for I have commanded a widow woman there to feed thee.
9Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.
10He arose, and went to Sarephta. And when he was come to the gate of the city, he saw the widow woman gathering sticks, and he called her, and said to her: Give me a little water in a vessel, that I may drink.
10И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.
11And when she was going to fetch it he called after her, saying: Bring me also, I beseech thee, a morsel of bread in thy hand.
11И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.
12And she answered: As the Lord thy God liveth, I have no bread, but only a handful of meal in a pot, and a little oil in a cruse: behold I am gathering two sticks that I may go in and dress it, for me and my son, that we may eat it, and die.
12А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.
13And Elias said to her: Fear not, but go, and do as thou hast said: but first make for me of the same meal a little hearth cake, and bring it to me: and after make for thyself and thy son.
13А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.
14For thus saith the Lord the God of Israel: The pot of meal shall not waste, nor the cruse of oil be diminished, until the day wherein the Lord will give rain upon the face of the earth.
14Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.
15She went and did according to the word of Elias: and he ate, and she, and her house: and from that day
15И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;
16The pot of meal wasted not, and the cruse of oil was not diminished, according to the word of the Lord, which he spoke in the hand of Elias.
16брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.
17And it came to pass after this that the son of the woman, the mistress of the house, fell sick, and the sickness was very grievous, so that there was no breath left in him.
17А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.
18And she said to Elias: What have I to do with thee, thou man of God? art thou come to me that my iniquities should be remembered, and that thou shouldst kill my son?
18И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?
19And Elias said to her: Give me thy son. And he took him out of her bosom, and carried him into the upper chamber where he abode, and laid him upon his own bed.
19А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.
20And he cried to the Lord, and said: O Lord my God, hast thou afflicted also the widow, with whom I am after a so maintained, so as to kill her son?
20Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?
21And he stretched, and measured himself upon the child three times, and cried to the Lord, and said: O Lord my God, let the soul of this child, I beseech thee, return into his body.
21И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.
22And the Lord heard the voice of Elias: and the soul of the child returned into him, and he revived.
22И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.
23And Elias took the child, and brought him down from the upper chamber to the house below, and delivered him to his mother, and said to her: Behold thy son liveth.
23А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.
24And the woman said to Elias: Now, by this I know that thou art a man of God, and the word of the Lord in thy mouth is true.
24А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.