1 Ымпэрацилор 13
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Дар ятэ кэ ун ом ал луй Думнезеу а венит дин Иуда ла Бетел, тримис де кувынтул Домнулуй, токмай пе кынд стэтя Иеробоам ла алтар сэ ардэ тэмые.
1А гле, човек Божји дође из земље Јудине с речју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.
2Ел а стригат ымпотрива алтарулуй, дупэ кувынтул Домнулуй, ши а зис: „Алтаруле! Алтаруле! Аша ворбеште Домнул: ‘Ятэ кэ се ва наште ун фиу касей луй Давид; нумеле луй ва фи Иосия; ел ва ынжунгия пе тине пе преоций ынэлцимилор каре ард тэмые пе тине, ши пе тине се вор арде осеминте оменешть!’”
2И повика пут олтара речју Господњом говорећи: Олтаре! Олтаре! Овако вели Господ: Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби.
3Ши ын ачеяшь зи а дат ун семн зикынд: „Ачеста есте семнул каре аратэ кэ Домнул а ворбит: Алтарул се ва деспика ши ченуша де пе ел се ва вэрса.”
3И учини знак истог дана говорећи: Ово је знак да је Господ то рекао: Ето, олтар ће се распасти и просуће се пепео што је на њему.
4Кынд а аузит ымпэратул кувынтул пе каре-л стригасе омул луй Думнезеу ымпотрива алтарулуй дин Бетел, а ынтинс мына де пе алтар, зикынд: „Приндеци-л!” Ши мына пе каре о ынтинсесе Иеробоам ымпотрива луй с-а ускат ши н-а путут с-о ынтоаркэ ынапой.
4А кад цар Јеровоам чу речи човека Божијег које викаше олтару ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: Држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи.
5Алтарул с-а деспикат ши ченуша де пе ел с-а вэрсат, дупэ семнул пе каре-л дэдусе омул луй Думнезеу, потривит ку кувынтул Домнулуй.
5А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човек Божји речју Господњом.
6Атунч, ымпэратул а луат кувынтул ши а зис омулуй луй Думнезеу: „Роагэ-те Домнулуй Думнезеулуй тэу ши чере-Й сэ-мь пот траӂе мына ынапой.” Омул луй Думнезеу с-а ругат Домнулуй ши ымпэратул а путут сэ-шь трагэ ынапой мына, каре с-а фэкут сэнэтоасэ ка май ынаинте.
6Тада цар рече човеку Божијем: Припадни ка Господу Богу свом, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука, и поста као што је била.
7Ымпэратул а зис омулуй луй Думнезеу: „Интрэ ку мине ын касэ, сэ ей чева де мынкаре, ши-ць вой да ун дар.”
7И рече цар човеку Божијем: Ходи са мном кући мојој, и поткрепи се, и даћу ти дар.
8Омул луй Думнезеу а зис ымпэратулуй: „Жумэтате дин каса та сэ-мь дай, ши н-аш интра ку тине. Ну вой мынка пыне ши ну вой бя апэ ын локул ачеста,
8Али човек Божји рече цару: Да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хлеба ни воде пио у овом месту.
9кэч ятэ че порункэ мь-а фост датэ прин кувынтул Домнулуй: ‘Сэ ну мэнынчь пыне, нич сэ ну бей апэ ши нич сэ ну те ынторчь пе друмул пе каре те вей дуче.’”
9Јер ми је тако заповедио својом речју Господ говорећи: Не једи хлеба ни пиј воде, нити се враћај истим путем којим отидеш.
10Ел а плекат пе ун алт друм ши ну с-а ынторс пе друмул пе каре венисе ла Бетел.
10И отиде другим путем, а не врати се оним којим беше дошао у Ветиљ.
11Ын Бетел локуя ун пророк бэтрын. Фиий сэй ау венит ши й-ау историсит тоате лукруриле пе каре ле фэкусе омул луй Думнезеу ла Бетел ын зиуа ачея, прекум ши кувинтеле пе каре ле спусесе ымпэратулуй. Дупэ че ау историсит татэлуй лор тоате,
11А у Ветиљу живљаше један стари пророк, коме дође син његов и приповеди све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и речи које рече цару; и приповедише синови тог пророка оцу свом.
12ел ле-а зис: „Пе че друм а плекат?” Фиий сэй вэзусерэ пе че друм плекасе омул луй Думнезеу каре венисе дин Иуда.
12А отац им рече: Којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човек Божји који беше дошао из земље Јудине.
13Ши а зис фиилор сэй: „Пунеци-мь шауа пе мэгар.” Й-ау пус шауа пе мэгар ши а ынкэлекат пе ел.
13А он рече синовима својим: Осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те уседе на њ.
14С-а дус дупэ омул луй Думнезеу ши л-а гэсит стынд суб ун стежар. Ши й-а зис: „Ту ешть омул луй Думнезеу каре а венит дин Иуда?” Ел а рэспунс: „Еу сунт.”
14И пође за човеком Божјим, и нађе га а он седи под храстом, па му рече: Јеси ли ти човек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: Ја сам.
15Атунч, ел й-а зис: „Вино ку мине акасэ ши сэ ей чева сэ мэнынчь.”
15А он му рече: Ходи са мном мојој кући да једеш хлеба.
16Дар ел а рэспунс: „Ну пот нич сэ мэ ынторк ку тине, нич сэ интру ла тине. Ну вой мынка пыне ши нич ну вой бя апэ ку тине ын локул ачеста,
16Али он одговори: Не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хлеба ни пити воде с тобом у овом месту.
17кэч ми с-а спус прин кувынтул Домнулуй: ‘Сэ ну мэнынчь пыне, нич сэ ну бей апэ аколо ши нич сэ ну те ынторчь пе друмул пе каре те вей дуче.’”
17Јер ми је речено речју Господњом: Не једи хлеба ни пиј воде онде, нити се враћај путем којим отидеш.
18Ши ел й-а зис: „Ши еу сунт пророк ка тине; ши ун ынӂер мь-а ворбит дин партя Домнулуй ши мь-а зис: ‘Аду-л акасэ ку тине ка сэ мэнынче пыне ши сэ бя апэ.’” Ыл минця.
18А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми речју Господњом говорећи: Врати га са собом у своју кућу нека једе хлеба и пије воде. Али му слага.
19Омул луй Думнезеу с-а ынторс ку ел ши а мынкат пыне ши а бэут апэ ын каса луй.
19И врати се с њим, те једе хлеба у његовој кући и пи воде.
20Пе кынд стэтяу ей ла масэ, кувынтул Домнулуй а ворбит пророкулуй каре-л адусесе ынапой.
20А кад сеђаху за столом, дође реч Господња пророку који га беше вратио;
21Ши ел а стригат омулуй луй Думнезеу каре венисе дин Иуда: „Аша ворбеште Домнул: ‘Пентру кэ н-ай аскултат порунка Домнулуй ши н-ай пэзит порунка пе каре ць-о дэдусе Домнул Думнезеул тэу,
21и повика на човека Божјег који беше дошао из земље Јудине, и рече: Овако вели Господ: Што ниси послушао реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ Бог твој,
22пентру кэ те-ай ынторс ши ай мынкат пыне ши ай бэут апэ ын локул деспре каре ыць спусесе: «Сэ ну мэнынчь пыне ши сэ ну бей апэ аколо», трупул тэу морт ну ва интра ын мормынтул пэринцилор тэй.’”
22него си се вратио и јео хлеба и пио воде на месту за које ти је рекао: Не једи хлеба ни пиј воде; зато неће твоје тело доћи у гроб твојих отаца.
23Ши, дупэ че а мынкат пыне ши а бэут апэ пророкул пе каре-л ынторсесе, й-а пус шауа пе мэгар.
23И пошто се пророк ког беше вратио наједе хлеба и пошто се напи, осамари му магарца.
24Омул луй Думнезеу а плекат ши а фост ынтылнит пе друм де ун леу каре л-а оморыт. Трупул луй морт ера ынтинс пе друм; мэгарул а рэмас лынгэ ел ши леул стэтя ши ел лынгэ труп.
24А кад отиде, удеси га лав на путу и закла га. И тело његово лежаше на путу и магарац стајаше код њега; такође и лав стајаше код тела.
25Ши ниште оамень каре тречяу пе аколо ау вэзут трупул ынтинс ын друм ши леул стынд лынгэ труп ши ау спус лукрул ачеста ла вениря лор ын четатя ын каре локуя пророкул чел бэтрын.
25И гле, људи пролазећи видеше тело где лежи на путу и лава где стоји код тела, и дошавши јавише у граду у коме живљаше стари пророк.
26Кынд а аузит лукрул ачеста, пророкул каре ынторсесе де пе друм пе омул луй Думнезеу а зис: „Есте омул луй Думнезеу каре н-а аскултат де порунка Домнулуй, ши Домнул л-а дат ын гяреле леулуй, каре л-а сфышият ши л-а оморыт дупэ кувынтул пе каре и-л спусесе Домнул.”
26А кад то чу пророк који га беше вратио с пута, рече: Ово је човек Божји, који не послуша речи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти по речи Господњој коју му рече.
27Апой, ындрептынду-се кэтре фиий сэй, а зис: „Пунеци-мь шауа пе мэгар.” Ау пус шауа пе мэгар
27И рече синовима својим говорећи: Осамарите ми магарца. И осамарише.
28ши ел а плекат. А гэсит трупул ынтинс ын друм ши мэгарул ши леул стынд лынгэ труп. Леул ну мынкасе трупул ши ну сфышиясе пе мэгар.
28И отишавши, нађе тело где лежи на путу, и магарца и лава где стоје код тела: Лав не беше изјео тело ни магарца растргао.
29Пророкул а ридикат трупул омулуй луй Думнезеу, л-а пус пе мэгар ши л-а адус ынапой; ши бэтрынул пророк с-а ынторс ын четате сэ-л желяскэ ши сэ-л ынгроапе.
29Тада пророк подиже тело човека Божијег, и метнув га на магарца, однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе.
30Й-а пус трупул ын мормынт ши л-а желит зикынд: „Вай, фрате!”
30И метну тело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: Јаох брате!
31Дупэ че л-а ынгропат, а зис фиилор сэй: „Кынд вой мури, сэ мэ ынгропаць ын мормынтул ын каре есте ынгропат омул луй Думнезеу; сэ-мь пунець оаселе лынгэ оаселе луй.
31А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: Кад умрем, погребите ме у гробу где је погребен човек Божји, покрај костију његових метните кости моје.
32Кэч се ва ымплини кувынтул пе каре л-а стригат ел дин партя Домнулуй ымпотрива алтарулуй дин Бетел ши ымпотрива тутурор капиштилор де ынэлцимь дин четэциле Самарией.”
32Јер ће се зацело збити шта је огласио по речи Господњој за олтар ветиљски и за све куће висина које су по градовима самаријским.
33Дупэ ынтымпларя ачаста, Иеробоам ну с-а абэтут де пе каля луй чя ря. А пус ярэшь преоць пентру ынэлцимь, луаць дин тот попорул – пе орьчине доря, ыл сфинця преот ал ынэлцимилор.
33Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са свог злог пута; него опет начини из простог народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама.
34Ши фапта ачаста а фост ун прилеж де пэкэтуире пентру каса луй Иеробоам ши пентру ачаста а фост нимичитэ еа ши штярсэ де пе фаца пэмынтулуй.
34И то би на грех дому Јеровоамовом да би се истребио и да би га нестало са земље.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.