1 Ымпэрацилор 8
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Атунч, ымпэратул Соломон а адунат ла ел, ла Иерусалим, пе бэтрыний луй Исраел ши пе тоате кэпетенииле семинциилор, пе кэпетенииле фамилиилор копиилор луй Исраел, ка сэ муте дин четатя луй Давид, адикэ Сионул, кивотул легэмынтулуй Домнулуй.
1Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завета Господњег из града Давидовог, а то је Сион.
2Тоць бэрбаций луй Исраел с-ау стрынс ла ымпэратул Соломон, ын луна Етаним, каре есте а шаптя лунэ, ын тимпул празникулуй.
2И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви месеца Етанима на празника, а то је месец седми.
3Кынд ау венит тоць бэтрыний луй Исраел, преоций ау ридикат кивотул.
3И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег;
4Ау адус кивотул Домнулуй, кортул ынтылнирий ши тоате унелтеле сфинте каре ерау ын корт: преоций ши левиций ле-ау адус.
4и пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.
5Ымпэратул Соломон ши тоатэ адунаря луй Исраел кематэ ла ел ау стат ынаинтя кивотулуй. Ау жертфит ой ши бой, каре н-ау путут фи нич нумэраць, нич сокотиць дин причина мулцимий лор.
5А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројати ни прорачунати од мноштва.
6Преоций ау дус кивотул легэмынтулуй Домнулуй ла локул луй, ын Локул Прясфынт ал касей, ын Сфынта Сфинтелор, суб арипиле херувимилор.
6И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.
7Кэч херувимий авяу арипиле ынтинсе песте локул кивотулуй ши акоперяу кивотул ши друӂий луй пе дясупра.
7Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове одозго.
8Се дэдусе друӂилор о аша лунӂиме ынкыт капетеле лор се ведяу дин Локул Сфынт динаинтя Локулуй Прясфынт, дар ну се ведяу де афарэ. Ей ау фост аколо пынэ ын зиуа де азь.
8И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и онде осташе до данашњег дана.
9Ын кивот ну ерау декыт челе доуэ табле де пятрэ пе каре ле-а пус Мойсе ын ел ла Хореб, кынд а фэкут Домнул легэмынт ку копиий луй Исраел, ла еширя лор дин цара Еӂиптулуй.
9У ковчегу не беше ништа осим две плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из земље мисирске.
10Ын клипа кынд ау ешит преоций дин Локул Сфынт, норул а умплут Каса Домнулуй.
10А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи,
11Преоций н-ау путут сэ рэмынэ аколо сэ факэ служба дин причина норулуй, кэч слава Домнулуй умплусе Каса Домнулуй.
11те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.
12Атунч, Соломон а зис: „Домнул а зис кэ вря сэ локуяскэ ын ынтунерик!
12Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.
13Еу ам зидит о касэ каре ва фи локуинца Та, ун лок унде вей локуи пе вечие!”
13Сазидах дом Теби за стан, место, да у њему наставаш до века.
14Ымпэратул шь-а ынторс фаца ши а бинекувынтат пе тоатэ адунаря луй Исраел. Тоатэ адунаря луй Исраел ера ын пичоаре.
14И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.
15Ши ел а зис: „Бинекувынтат сэ фие Домнул Думнезеул луй Исраел, каре а ворбит ку гура Луй татэлуй меу Давид ши каре ымплинеште, прин путеря Луй, че спусесе кынд а зис:
15И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом говорећи:
16‘Дин зиуа кынд ам скос дин Еӂипт пе попорул Меу Исраел, н-ам алес ничо четате динтре тоате семинцииле луй Исраел ка сэ Ми се зидяскэ ын еа о касэ унде сэ локуяскэ Нумеле Меу, чи ам алес пе Давид сэ ымпэрэцяскэ песте попорул Меу Исраел!’
16Од оног дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ни једног града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.
17Татэл меу Давид авя де гынд сэ зидяскэ о касэ Нумелуй Домнулуй Думнезеулуй луй Исраел.
17И науми Давид, отац мој, да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.
18Ши Домнул а зис татэлуй меу Давид: ‘Фииндкэ ай авут де гынд сэ зидешть о касэ Нумелуй Меу, бине ай фэкут кэ ай авут ачест гынд.
18Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио;
19Нумай кэ ну ту вей зиди каса, чи фиул тэу, ешит дин трупул тэу, ва зиди каса Нумелуй Меу.’
19али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.
20Домнул а ымплинит кувинтеле пе каре ле ростисе. Еу м-ам ридикат ын локул татэлуй меу Давид ши ам шезут пе скаунул де домние ал луй Исраел, кум вестисе Домнул, ши ам зидит каса Нумелуй Домнулуй Думнезеулуй луй Исраел.
20И тако испуни Господ реч своју коју рече; јер устах на место оца свог Давида, и седох на престо Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.
21Ам рындуит ун лок пентру кивот, унде есте легэмынтул Домнулуй, легэмынтул пе каре л-а фэкут Ел ку пэринций ноштри, кынд й-а скос дин цара Еӂиптулуй.”
21И одредих овде место ковчегу у коме је завет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље мисирске.
22Соломон с-а ашезат ынаинтя алтарулуй Домнулуй, ын фаца ынтреӂий адунэрь а луй Исраел. Шь-а ынтинс мыниле спре чер
22Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу,
23ши а зис: „Доамне, Думнезеул луй Исраел! Ну есте Думнезеу ка Тине нич сус ын черурь, нич жос пе пэмынт. Ту ций легэмынтул ши ындураря фацэ де робий Тэй, каре умблэ ынаинтя Та дин тоатэ инима лор!
23и рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти горе на небу ни доле на земљи, који чуваш завет и милост слугама својим, које ходе пред Тобом свим срцем својим;
24Астфел, ай цинут кувынтул дат робулуй Тэу Давид, татэл меу, ши че ай спус ку гура Та ымплинешть ын зиуа ачаста ку путеря Та.
24који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.
25Акум, Доамне, Думнезеул луй Исраел, цине фэгэдуинца пе каре ай фэкут-о татэлуй меу, Давид, кынд ай зис: ‘Ну вей фи липсит ничодатэ ынаинтя Мя де ун урмаш каре сэ шадэ пе скаунул де домние ал луй Исраел, нумай фиий тэй сэ я сяма ла каля лор ши сэ умбле ынаинтя Мя кум ай умблат ту ынаинтя Мя.’
25Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи свом Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.
26О, Думнезеул луй Исраел, ымплиняскэ-се фэгэдуинца пе каре ай фэкут-о робулуй Тэу Давид, татэл меу!
26Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду, оцу мом.
27Дар че! Ва локуи оаре ку адевэрат Думнезеу пе пэмынт? Ятэ кэ черуриле ши черуриле черурилор ну пот сэ Те куприндэ, ку кыт май пуцин каса ачаста пе каре Ць-ам зидит-о еу!
27Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах?
28Тотушь, Доамне, Думнезеул меу, я аминте ла ругэчуня робулуй Тэу ши ла череря луй; аскултэ стригэтул ши ругэчуня пе каре Ць-о фаче астэзь робул Тэу.
28Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којим Ти се моли данас слуга Твој;
29Окий Тэй сэ фие зи ши ноапте дескишь асупра касей ачестея, асупра локулуй деспре каре ай зис: ‘Аколо ва фи Нумеле Меу!’ Аскултэ ругэчуня пе каре Ць-о фаче робул Тэу ын локул ачеста.
29да буду очи Твоје отворене над домом овим дан и ноћ, над овим местом, за које си рекао: Ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.
30Биневоеште ши аскултэ череря робулуй Тэу ши а попорулуй Тэу Исраел, кынд се вор руга ын локул ачеста! Аскултэ-й дин локул локуинцей Тале, дин черурь, аскултэ-й ши яртэ-й!
30Чуј молбу слуге свог и народа свог Израиља, којом ће се молити на овом месту; чуј с места где станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.
31Дакэ ва пэкэтуи чинева ымпотрива апроапелуй сэу ши ва фи силит сэ факэ ун журэмынт ши ва вени сэ журе ынаинтя алтарулуй Тэу, ын каса ачаста,
31Кад ко згреши ближњему свом те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,
32аскултэ-л дин черурь, лукрязэ ши фэ дрептате робилор Тэй; осындеште пе чел виноват ши ынтоарче вина пуртэрий луй асупра капулуй луй; дэ дрептате челуй невиноват ши фэ-й дупэ невиновэция луй!
32Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дела његова обраћајући на његову главу, а правог правдајући и плаћајући му по правди његовој.
33Кынд попорул Тэу Исраел ва фи бэтут де врэжмаш пентру кэ а пэкэтуит ымпотрива Та, дакэ се вор ынтоарче ла Тине ши вор да славэ Нумелуй Тэу, дакэ-Ць вор фаче ругэчунь ши черерь ын каса ачаста,
33Кад разбију непријатељи Твоји народ Твој Израиља зато што Ти згреше, па се обрате к Теби и даду славу имену Твом, и помоле Ти се и замоле Те у овом дому,
34аскултэ-й дин черурь, яртэ пэкатул попорулуй Тэу Исраел ши ынтоарче-й ын цара пе каре ай дат-о пэринцилор лор!
34Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховим.
35Кынд се ва ынкиде черул ши ну ва фи плоае дин причина пэкателор фэкуте де ей ымпотрива Та, дакэ се вор руга ын локул ачеста ши вор да славэ Нумелуй Тэу ши дакэ се вор абате де ла пэкателе лор пентру кэ-й вей педепси,
35Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом, и од греха се свог обрате, кад их намучиш,
36аскултэ-й дин черурь, яртэ пэкатул робилор Тэй ши ал попорулуй Тэу Исраел, ынвацэ-й каля чя бунэ пе каре требуе сэ умбле ши сэ тримиць плоае пе пэмынтул пе каре л-ай дат де моштенире попорулуй Тэу!
36Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу свом у наследство.
37Кынд фоаметя, чума, руӂина, тэчунеле, лэкустеле де ун фел сау алтул вор фи ын царэ, кынд врэжмашул ва ымпресура пе попорул Тэу ын цара луй, ын четэциле луй, кынд вор фи урӂий сау боль де орьче фел,
37Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или какво год зло, каква год болест,
38дакэ ун ом, дакэ тот попорул Тэу Исраел ва фаче ругэчунь ши черерь ши фиекаре ышь ва куноаште мустраря куӂетулуй луй ши ва ынтинде мыниле спре каса ачаста,
38сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега Твог народа Израиља, ко позна муку срца свог и подигне руке своје у овом дому,
39аскултэ-л дин черурь, дин локул локуинцей Тале, ши яртэ-л; лукрязэ ши рэсплэтеште фиекэруя дупэ кэиле луй, Ту, каре куношть инима фиекэруя, кэч нумай Ту куношть инима тутурор копиилор оаменилор,
39Ти чуј с неба, из стана свог, и смилуј се и учини и подај свакоме по свим путевима његовим, које знаш у срцу његовом; јер Ти сам знаш срца свих синова човечијих;
40ка сэ се тямэ де Тине ын тот тимпул кыт вор трэи ын цара пе каре ай дат-о пэринцилор ноштри!
40да Те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим.
41Кынд стрэинул, каре ну есте дин попорул Тэу Исраел, ва вени динтр-о царэ депэртатэ пентру Нумеле Тэу,
41И странац, који није од Твог народа Израиља, него дође из далеке земље имена Твог ради,
42кэч се ва шти кэ Нумеле Тэу есте маре, мына Та есте таре ши брацул Тэу есте ынтинс, кынд ва вени сэ се роаӂе ын каса ачаста,
42(јер ће се чути за име Твоје велико и за руку Твоју крепку и мишицу Твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому,
43аскултэ-л дин черурь, дин локул локуинцей Тале, ши дэ стрэинулуй ачелуя тот че-Ць ва чере, пентру ка тоате попоареле пэмынтулуй сэ куноаскэ Нумеле Тэу, сэ се тямэ де Тине, ка ши попорул Тэу Исраел, ши сэ штие кэ Нумеле Тэу есте кемат песте каса ачаста пе каре ам зидит-о еу!
43Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали име Твоје сви народи на земљи и бојали се Тебе као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овим домом, који сазидах.
44Кынд попорул Тэу ва еши ла луптэ ымпотрива врэжмашулуй сэу, урмынд каля пе каре й-о вей порунчи Ту, дакэ вор фаче ругэчунь Домнулуй ку привириле ынтоарсе спре четатя пе каре ай алес-о Ту ши спре каса пе каре ам зидит-о еу Нумелуй Тэу,
44Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеља свог путем којим Га пошаљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,
45аскултэ дин черурь ругэчуниле ши черериле лор ши фэ-ле дрептате!
45чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.
46Кынд вор пэкэтуи ымпотрива Та – кэч ну есте ом каре сэ ну пэкэтуяскэ – ши Те вей мыния ымпотрива лор ши-й вей да ын мына врэжмашулуй, каре-й ва дуче робь ынтр-о царэ врэжмашэ, депэртатэ сау апропиятэ,
46Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима њиховим, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,
47дакэ се вор коборы ын ей ыншишь, ын цара унде вор фи робь, дакэ се вор ынтоарче ла Тине ши-Ць вор фаче черерь ын цара челор че-й вор дуче ын робие ши вор зиче: ‘Ам пэкэтуит, ам сэвыршит фэрэделеӂь, ам фэкут рэу’,
47ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану Ти се молити у земљи оних који их заробише, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо, скривисмо,
48дакэ се вор ынтоарче ла Тине дин тоатэ инима лор ши дин тот суфлетул лор ын цара врэжмашилор лор каре й-ау луат робь, дакэ-Ць вор фаче ругэчунь ку привириле ынтоарсе спре цара лор, пе каре ай дат-о пэринцилор лор, спре четатя пе каре ай алес-о ши спре каса пе каре ам зидит-о еу Нумелуй Тэу,
48и тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,
49аскултэ дин черурь, дин локул локуинцей Тале, ругэчуниле ши черериле лор ши фэ-ле дрептате;
49тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,
50яртэ попорулуй Тэу пэкателе луй ши тоате фэрэделеӂиле фэкуте ымпотрива Та; трезеште мила челор че-й вор цине робь, ка сэ се ындуре де ей,
50и опрости народу свом шта Ти буду згрешили, и све преступе којима Ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.
51кэч сунт попорул Тэу ши моштениря Та ши Ту й-ай скос дин Еӂипт, дин мижлокул унуй куптор де фер!
51Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене.
52Окий Тэй сэ фие дескишь ла череря робулуй Тэу ши ла череря попорулуй Тэу Исраел, ка сэ-й аскулць ын тот че-Ць вор чере!
52Нека буду очи Твоје отворене на молбу слуге Твог и на молбу народа Твог Израиља, и чуј их кад Те год призову.
53Кэч Ту й-ай алес дин тоате челелалте попоаре але пэмынтулуй, ка сэ фачь дин ей моштениря Та, кум ай спус прин робул Тэу Мойсе, кынд ай скос дин Еӂипт пе пэринций ноштри, Доамне Думнезеуле!”
53Јер си их Ти одвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге свог, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!
54Кынд а испрэвит Соломон де спус Домнулуй тоатэ ругэчуня ачаста ши череря ачаста, с-а скулат динаинтя алтарулуй Домнулуй, унде ынӂенункясе, ку мыниле ынтинсе спре чер.
54А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњег, где беше клекао и руке своје подигао к небу;
55Ши, стынд ын пичоаре, а бинекувынтат ку глас таре тоатэ адунаря луй Исраел, зикынд:
55и стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи:
56„Бинекувынтат сэ фие Домнул, каре а дат одихнэ попорулуй Сэу Исраел, дупэ тоате фэгэдуинцеле Луй! Дин тоате бунеле кувинте пе каре ле ростисе прин робул Сэу Мойсе, ничунул н-а рэмас неымплинит.
56Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна реч од свих добрих речи Његових, које је говорио преко Мојсија, слуге свог.
57Домнул Думнезеул ностру сэ фие ку ной кум а фост ку пэринций ноштри; сэ ну не пэрэсяскэ ши сэ ну не ласе,
57Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.
58чи сэ не плече инимиле спре Ел, ка сэ умблэм ын тоате кэиле Луй ши сэ пэзим порунчиле Луй, леӂиле Луй ши рындуелиле Луй, пе каре ле-а порунчит пэринцилор ноштри!
58Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свим путевима Његовим и држали заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, што је заповедио оцима нашим.
59Кувинтеле ачестя, купринсе ын черериле меле ынаинтя Домнулуй, сэ фие зи ши ноапте ынаинтя Домнулуй Думнезеулуй ностру ши сэ факэ ын тот тимпул дрептате робулуй Сэу ши попорулуй Сэу Исраел,
59И нека буду ове речи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашег дан и ноћ да би давао правицу слузи свом и народу свом Израиљу у свако доба;
60пентру ка тоате попоареле пэмынтулуй сэ поатэ куноаште кэ Домнул есте Думнезеу ши кэ ну есте алт Думнезеу афарэ де Ел!
60да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другог.
61Инима воастрэ сэ фие ын тотул а Домнулуй Думнезеулуй ностру, кум есте астэзь, ка сэ урмаць леӂиле Луй ши сэ пэзиць порунчиле Луй.”
61И нека срце ваше буде цело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама Његовим и држите заповести Његове као данас.
62Ымпэратул ши тот Исраелул ымпреунэ ку ел ау адус жертфе ынаинтя Домнулуй.
62Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.
63Соломон а ынжунгият доуэзечь ши доуэ де мий де бой ши о сутэ доуэзечь де мий де ой пентру жертфа де мулцумире пе каре а адус-о Домнулуй. Аша ау фэкут ымпэратул ши тоць копиий луй Исраел сфинциря Касей Домнулуй.
63И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.
64Ын зиуа ачея, ымпэратул а сфинцит мижлокул курций каре есте ынаинтя Касей Домнулуй, кэч аколо а адус ардериле-де-тот, даруриле де мынкаре ши грэсимиле жертфелор де мулцумире, пентру кэ алтарул де арамэ каре есте ынаинтя Домнулуй ера пря мик ка сэ куприндэ ардериле-де-тот, даруриле де мынкаре ши грэсимиле жертфелор де мулцумире.
64У тај дан посвети цар средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалних; јер бронзани олтар који беше пред Господом беше мален и не могаше на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалних.
65Соломон а прэзнуит атунч сэрбэтоаря ши тот Исраелул а прэзнуит ымпреунэ ку ел. О маре мулциме, венитэ де ла ымпрежуримиле Хаматулуй пынэ ла пырыул Еӂиптулуй, с-а стрынс ынаинтя Домнулуй Думнезеулуй ностру тимп де шапте зиле ши алте шапте зиле, адикэ пайспрезече зиле.
65И у то време празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока мисирског, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.
66Ын зиуа а опта, а дат друмул попорулуй. Ши ей ау бинекувынтат пе ымпэрат ши с-ау дус ын кортуриле лор весель ши ку инима мулцумитэ пентру тот бинеле пе каре-л фэкусе Домнул робулуй Сэу Давид ши попорулуй Сэу Исраел.
66А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду, слузи свом и Израиљу, народу свом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.