1 Коринтень 3
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Кыт деспре мине, фрацилор, ну в-ам путут ворби ка унор оамень духовничешть, чи а требуит сэ вэ ворбеск ка унор оамень лумешть, ка унор прунчь ын Христос.
1И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него како с телеснима, као с малом децом у Христу.
2В-ам хрэнит ку лапте, ну ку букате тарь, кэч ну ле путяць суфери, ши нич акум кяр ну ле путець суфери,
2Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,
3пентру кэ тот лумешть сунтець. Ын адевэр, кынд ынтре вой сунт завистий, чертурь ши дезбинэрь, ну сунтець вой лумешть ши ну трэиць вой ын фелул челорлалць оамень?
3јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?
4Кынд унул зиче: „Еу сунт ал луй Павел!” ши алтул: „Еу сунт ал луй Аполо”, ну сунтець вой оамень де луме?
4Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?
5Чине есте Павел? Ши чине есте Аполо? Ниште служиторь ай луй Думнезеу прин каре аць крезут; ши фиекаре, дупэ путеря датэ луй де Домнул.
5Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?
6Еу ам сэдит, Аполо а удат, дар Думнезеу а фэкут сэ кряскэ,
6Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.
7аша кэ нич чел че сэдеште, нич чел че удэ ну сунт нимик, чи Думнезеу, каре фаче сэ кряскэ.
7Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.
8Чел че сэдеште ши чел че удэ сунт тот уна, ши фиекаре ышь ва луа рэсплата дупэ остеняла луй.
8А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.
9Кэч ной сунтем ымпреунэ-лукрэторь ку Думнезеу. Вой сунтець огорул луй Думнезеу, клэдиря луй Думнезеу.
9Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
10Дупэ харул луй Думнезеу каре мь-а фост дат, еу, ка ун мештер-зидар ынцелепт, ам пус темелия, ши ун алтул клэдеште дясупра. Дар фиекаре сэ я бине сяма кум клэдеште дясупра.
10По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.
11Кэч нимень ну поате пуне о алтэ темелие декыт чя каре а фост пусэ, ши каре есте Исус Христос.
11Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос.
12Яр дакэ клэдеште чинева пе ачастэ темелие аур, арӂинт, петре скумпе, лемн, фын, трестие,
12Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва сено, сламу,
13лукраря фиекэруя ва фи датэ пе фацэ: зиуа Домнулуй о ва фаче куноскутэ, кэч се ва дескопери ын фок. Ши фокул ва доведи кум есте лукраря фиекэруя.
13сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте.
14Дакэ лукраря зидитэ де чинева пе темелия ачея рэмыне ын пичоаре, ел ва прими о рэсплатэ.
14И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату.
15Дакэ лукраря луй ва фи арсэ, ышь ва перде рэсплата. Кыт деспре ел, ва фи мынтуит, дар ка прин фок.
15А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.
16Ну штиць кэ вой сунтець Темплул луй Думнезеу ши кэ Духул луй Думнезеу локуеште ын вой?
16Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама?
17Дакэ нимичеште чинева Темплул луй Думнезеу, пе ачела ыл ва нимичи Думнезеу, кэч Темплул луй Думнезеу есте сфынт, ши аша сунтець вой.
17Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.
18Нимень сэ ну се ыншеле: Дакэ чинева динтре вой се креде ынцелепт ын фелул вякулуй ачестуя, сэ се факэ небун, ка сэ ажунгэ ынцелепт.
18Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар.
19Кэч ынцелепчуня лумий ачестея есте о небуние ынаинтя луй Думнезеу. Де ачея есте скрис: „Ел принде пе чей ынцелепць ын викления лор.”
19Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству.
20Ши ярэшь: „Домнул куноаште гындуриле челор ынцелепць. Штие кэ сунт дешарте.”
20И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа.
21Нимень сэ ну се фэляскэ дар ку оамень, кэч тоате лукруриле сунт але воастре:
21Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.
22фие Павел, фие Аполо, фие Кифа, фие лумя, фие вяца, фие моартя, фие лукруриле де акум, фие челе виитоаре, тоате сунт але воастре
22Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше;
23ши вой сунтець ай луй Христос, яр Христос есте ал луй Думнезеу.
23а ви сте Христови, а Христос Божји.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.