1 Кроничь 13
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Давид а цинут сфат ку кэпетенииле песте мий ши песте суте, ку тоць май-марий.
1И Давид учини веће с хиљадницима и са стотиницима и са свим војводама,
2Ши Давид а зис ынтреӂий адунэрь а луй Исраел: „Дакэ гэсиць ку кале ши дакэ лукрул ачеста вине де ла Домнул Думнезеул ностру, сэ тримитем ын тоате пэрциле ла фраций ноштри каре ау рэмас ын тоате цинутуриле луй Исраел ши ла преоць ши левиць ын четэциле ши ымпрежуримиле лор, ка сэ се стрынгэ ла ной
2и рече Давид свему збору Израиљевом: Ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашег, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховим да се скупе к нама,
3ши сэ адучем ла ной кивотул Думнезеулуй ностру, кэч ну не-ам май ынгрижит де ел де пе время луй Саул.”
3па да донесемо к себи ковчег Бога свог, јер Га не тражисмо за времена Сауловог.
4Тоатэ адунаря а хотэрыт сэ факэ аша, кэч лукрул ачеста а пэрут бун ынтрегулуй попор.
4А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.
5Давид а стрынс пе тот Исраелул, де ла Шилхор, ын Еӂипт, пынэ ла интраря Хаматулуй, ка сэ адукэ дин Кириат-Иеарим кивотул луй Думнезеу.
5И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.
6Ши Давид, ымпреунэ ку тот Исраелул, с-а суит ла Баала, ла Кириат-Иеарим, каре есте ал луй Иуда, ка сэ ридиче де аколо кивотул луй Думнезеу, ынаинтя кэруя есте кемат Нумеле Домнулуй каре шаде ынтре херувимь.
6И отиде Давид са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који седи на херувимима, чије се име призива.
7Ау пус ынтр-ун кар ноу кивотул луй Думнезеу, пе каре л-ау луат дин каса луй Абинадаб. Уза ши Ахио кырмуяу карул.
7И повезоше ковчег Божији на новим колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.
8Давид ши тот Исраелул жукау ынаинтя луй Думнезеу ку тоатэ путеря лор, кынтынд ши зикынд дин харпе, дин лэуте, дин тобе, дин кимвале ши дин трымбице.
8А Давид и сав народ Израиљем играху пред Богом из све снаге певајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.
9Кынд ау ажунс ла ария луй Кидон, Уза а ынтинс мына сэ апуче кивотул, пентру кэ боий ерау сэ-л рэстоарне.
9А кад дођоше до гумна Хидоновог, Уза се маши руком да прихвати ковчег јер волови потегоше на страну.
10Домнул С-а апринс де мыние ымпотрива луй Уза ши Домнул л-а ловит пентру кэ ынтинсесе мына пе кивот. Уза а мурит аколо ынаинтя луй Думнезеу.
10И Господ се разгневи на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умре онде пред Богом.
11Давид с-а мыният кэ Домнул фэкусе о спэртурэ ловинд пе Уза ку о асеменя педяпсэ. Де ачея, локул ачеста а фост нумит пынэ ын зиуа де азь Перец-Уза.
11И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.
12Давид с-а темут де Думнезеу ын зиуа ачея ши а зис: „Кум сэ адук кивотул луй Думнезеу ла мине?”
12И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: Како ћу донети к себи ковчег Божји?
13Давид н-а трас кивотул ла ел, ын четатя луй Давид, чи л-а дус ын каса луй Обед-Едом дин Гат.
13И не пренесе Давид ковчег к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.
14Кивотул луй Думнезеу а рэмас трей лунь ла фамилия луй Обед-Едом, ын каса луй. Ши Домнул а бинекувынтат каса луй Обед-Едом ши тот че ера ал луй.
14И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три месеци. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.