士師記 19
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1當 以色列 中沒有王的時候，有住 以法蓮 山地那邊的一個 利未 人，娶了一個 猶大 伯利恆 的女子為妾。
1И у то време, кад не беше цара у Израиљу, беше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудиног.
2妾行淫離開丈夫，回 猶大 的 伯利恆 ，到了父家，在那裏住了四個月。
2А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца свог у Витлејем Јудин, и оста онде четири месеца.
3她丈夫起來，帶着一個僕人、兩匹驢去見她，用好話勸她回來。女子就引丈夫進入父家。她父見了那人，便歡歡喜喜地迎接。
3А муж њен уста и отиде за њом да јој лепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка свог, и два магарца; и она га уведе у кућу оца свог, и кад га виде отац њен обрадова се доласку његовом.
4那人的岳父，就是女子的父親，將那人留下住了三天。於是二人一同吃喝、住宿。
4И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и онде јеђаху и пијаху и ноћиваху.
5到第四天， 利未 人清早起來要走，女子的父親對女婿說：「請你吃點飯，加添心力，然後可以行路。」
5А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету свом: Поткрепи срце своје залогајем хлеба, па онда идите.
6於是二人坐下一同吃喝。女子的父親對那人說：「請你再住一夜，暢快你的心。」
6И тако седоше и седоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде остани још ноћас, и буди весео.
7那人起來要走，他岳父強留他，他又住了一宿。
7Али човек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи онде.
8到第五天，他清早起來要走，女子的父親說：「請你 吃點飯 ，加添心力，等到日頭偏西再走。」於是二人一同吃飯。
8Потом урани петог дана да иде; и рече му отац младичин: Поткрепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже.
9那人同他的妾和僕人起來要走，他岳父，就是女子的父親，對他說：「看哪，日頭偏西了，請你再住一夜；天快晚了，可以在這裏住宿，暢快你的心。明天早早起行回家去。」
9Тада уста човек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овде; ето доцкан је, преноћи овде, и буди весео, па сутра ураните на пут, и иди к свом шатору.
10那人不願再住一夜，就備上那兩匹驢，帶着妾起身走了，來到 耶布斯 的對面（ 耶布斯 就是 耶路撒冷 。）
10Али човек не хте ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова.
11臨近 耶布斯 的時候，日頭快要落了，僕人對主人說：「我們不如進這 耶布斯 人的城裏住宿。」
11А кад беху близу Јевуса, дан беше нагао врло, па рече слуга господару свом: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо.
12主人回答說：「我們不可進不是 以色列 人住的外邦城，不如過到 基比亞 去」；
12А господар му рече: Нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевих, него ћемо ићи до Гаваје.
13又對僕人說：「我們可以到一個地方，或住在 基比亞 ，或住在 拉瑪 。」
13Још рече момку свом: Хајде брже да стигнемо у које од тих места и да ноћимо у Гаваји или у Рами.
14他們就往前走。將到 便雅憫 的 基比亞 ，日頭已經落了；
14И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове.
15他們進入 基比亞 要在那裏住宿，就坐在城裏的街上，因為無人接他們進家住宿。
15И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.
16晚上，有一個老年人從田間做工回來。他原是 以法蓮 山地的人，住在 基比亞 ；那地方的人卻是 便雅憫 人。
16И гле, један старац враћаше се с посла свог из поља увече, а беше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи оног места беху синови Венијаминови.
17老年人舉目看見客人 坐 在城裏的街上，就問他說：「你從哪裏來？要往哪裏去？」
17И он подигавши очи своје угледа оног човека путника на улици градској; и рече му старац: Куда идеш? И откуда идеш?
18他回答說：「我們從 猶大 的 伯利恆 來，要往 以法蓮 山地那邊去。我原是那裏的人，到過 猶大 的 伯利恆 ，現在我往耶和華的殿去，在這裏無人接我進他的家。
18А он му одговори: Идемо до Витлејема Јудиног до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудиног, а сада идем к дому Господњем и нема никога да ме прими у кућу.
19其實我有糧草可以餵驢，我與我的妾，並我的僕人，有餅有酒，並不缺少甚麼。」
19А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хлеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста.
20老年人說：「願你平安！你所需用的我都給你，只是不可在街上過夜。」
20А старац му рече: Буди миран; шта ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици.
21於是領他們到家裏，餵上驢，他們就洗腳吃喝。
21И уведе га у своју кућу, и положи магарцима; потом опраше ноге, и једоше и пише.
22他們心裏正歡暢的時候，城中的匪徒圍住房子，連連叩門，對房主老人說：「你把那進你家的人帶出來，我們要與他交合。」
22А кад се развеселише, гле, људи оног града, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, господару од куће, говорећи: Изведи тог човека што је ушао у твоју кућу, да га познамо.
23那房主出來對他們說：「弟兄們哪，不要這樣作惡；這人既然進了我的家，你們就不要行這醜事。
23И изашав к њима онај човек, господар од куће, рече им: Не, браћо, не чините зло; кад је човек ушао у моју кућу, не чините то безумље.
24我有個女兒，還是處女，並有這人的妾，我將她們領出來任憑你們玷辱她們，只是向這人不可行這樣的醜事。」
24Ево кћи моја девојка и иноча његова, њих ћу вам извести, па њих осрамотите и чините с њима шта вам је воља, само човеку овом не чините то безумље.
25那些人卻不聽從他的話。那人就把他的妾拉出去交給他們，他們便與她交合，終夜凌辱她，直到天色快亮才放她去。
25Али га не хтеше послушати они људи; тада онај човек узе иночу своју и изведе је напоље к њима, и они је познаше, и злоставише је целу ноћ до зоре, и пустише је кад зора забеле.
26天快亮的時候，婦人回到她主人住宿的房門前，就仆倒在地，直到天亮。
26И дошавши жена у зору паде код врата од куће оног човека где беше господар њен, и лежа докле се не расвану.
27早晨，她的主人起來開了房門，出去要行路，不料那婦人仆倒在房門前，兩手搭在門檻上；
27А господар њен уста ујутру, и кад отвори врата и изађе да иде својим путем, а то жена иноча његова лежаше на вратима кућним, и руке јој на прагу.
28就對婦人說：「起來，我們走吧！」婦人卻不回答。那人便將她馱在驢上，起身回本處去了。
28И рече јој: Устани да идемо. Али не би одговора; тада је метну на магарца, и уставши човек пође у место своје,
29到了家裏，用刀將妾的屍身切成十二塊，使人拿着傳送 以色列 的四境。
29и дошав кући својој узе мач, и узе иночу своју и исече је с костима на дванаест комада и разасла у све крајеве Израиљеве.
30凡看見的人都說：「從 以色列 人出 埃及 地，直到今日，這樣的事沒有行過，也沒有見過。現在應當思想，大家商議 當怎樣辦理 。」
30И ко год виде говораше: Није се учинило нити се видело такво шта откад изиђоше синови Израиљеви из Мисира до данас. Промислите о том и већајте и говорите.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.