Lokcaekkung 19
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1To naah Israel kaminawk loe siangpahrang tawn o ai vop; Ephraim mae taengah kaom, Levi kami maeto mah Judah prae Bethlehem vangpui ih nongpata maeto to zula ah lak.
1И у то време, кад не беше цара у Израиљу, беше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудиног.
2Toe anih ih zula loe sava nuiah oep om ai, tangyat a zawh, nongpata loe a sava to caehtaak ving moe, Judah prae Bethlehem vangpui ah kaom ampa khaeah oh; ampa im ah khrah palito thung oh.
2А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца свог у Витлејем Јудин, и оста онде четири месеца.
3A sava loe angmah ih zula to pathloep moe, hoih let hanah a caeh; laa hrang hnetto hoiah a tamna maeto a caeh haih; nongpata mah a sava to ampa imthung ah akun haih, ampa mah anih to hnuk naah, paroeai kawnh.
3А муж њен уста и отиде за њом да јој лепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка свог, и два магарца; и она га уведе у кућу оца свог, и кад га виде отац њен обрадова се доласку његовом.
4Nongpata ampa, amsae mah anih to cam raeh khae, tiah a naa pongah anih loe to ah ni thumto thung cam; anih loe to ah naekcaak moe, a iih.
4И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и онде јеђаху и пијаху и ноћиваху.
5Ni palito oh pacoengah anih loe angmah ih avang ah amlaem hanah, khawnthaw ah angthawk, toe nongpata ampa mah a mawkca khaeah, khawnbang buhcaak pacoengah caeh hoih, tiah a naa.
5А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету свом: Поткрепи срце своје залогајем хлеба, па онда идите.
6To pongah nihnik loe nawnto anghnut hoi moe, buh to a caak hoi; to naah nongpata ampa mah, Poeknawm ah om hoih loe, vaiduem doeh cam hoi raeh khae, tiah a naa.
6И тако седоше и седоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде остани још ноћас, и буди весео.
7A mawkca loe caeh han angthawk tahang boeh, to naah amsae mah anih to kaang pae khruek pongah, a cam let.
7Али човек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи онде.
8Ni pangato naah anih loe im ah amlaem han khawnbang khawnthaw ah angthawk; to naah tangla ih ampa mah, Poeknawm ah om hoi raeh, tiah a naa. To pongah athun karoek to a oh hoi let moe, nawnto buh to a caak hoi.
8Потом урани петог дана да иде; и рече му отац младичин: Поткрепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже.
9To pacoengah Levi kami loe caeh hanah a zula hoi a tamna maeto kawk moe, angthawk tahang; to naah tangla ampa, amsae mah anih khaeah, Khenah, niduem tom boeh; vaihni loe cam hoi let raeh, niduem tom boeh; cam hoi raeh, poeknawm ai ah om hoi hmah; khawnbang khawnthaw ah angthawk hoih loe, nangmah ih avang ah amlaem hoih, tiah a naa.
9Тада уста човек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овде; ето доцкан је, преноћи овде, и буди весео, па сутра ураните на пут, и иди к свом шатору.
10Toe a mawkca loe to naduem to cam han koeh ai boeh pongah, angthawk moe, laa hrang hnetto pongah hmuenmae phawhsak pacoengah, a zula hoi nawnto Jebus, tiah kawk ih Jerusalem vangpui ah caeh.
10Али човек не хте ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова.
11Jebus vangpui a phak hoi tom naah loe, niduem tom boeh; a tamna mah angmah ih angraeng khaeah, Angzo ah, hae Jebus kaminawk ih vangpui thungah akun si loe, iip si, tiah a naa.
11А кад беху близу Јевуса, дан беше нагао врло, па рече слуга господару свом: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо.
12Angmah ih angraeng mah anih khaeah, Israel kami na ai; acaeng kalah kaminawk ih vangpui thungah loe akun han om ai; Gibeah vangpui karoek to caeh si, tiah a naa.
12А господар му рече: Нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевих, него ћемо ићи до Гаваје.
13Anih mah a tamna khaeah, Angzo ah; Gibeah maw, to ai boeh loe Ramah vangpui maw, phak thai hanah tha pathok si, to ih vangpui maeto thungah iip si, tiah a naa.
13Још рече момку свом: Хајде брже да стигнемо у које од тих места и да ноћимо у Гаваји или у Рами.
14To pongah caeh o poe; niduem naah loe Benjamin prae Gibeah vangpui to a phak o.
14И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове.
15To Gibeah vangpui thungah caeh o moe, to ah iih han amsak o, toe mi mah doeh nihcae to im ah toemsak ai pongah, lampui taengah anghnut o sut.
15И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.
16Khenah, duembang phak naah loe Ephraim mae ah kaom mitong maeto, lawk hoiah angzoh; anih doeh Gibeah vangpui ah caeh toeng; Benjamin acaengnawk loe to vangpui thungah oh o.
16И гле, један старац враћаше се с посла свог из поља увече, а беше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи оног места беху синови Венијаминови.
17Anih mah doeng tahang naah, vangpui lampui taengah kaom angvinnawk to a hnuk; to naah mitong mah, Naa ah maw na caeh o han? Naa hoiah maw nang zoh o loe? tiah a naa.
17И он подигавши очи своје угледа оног човека путника на улици градској; и рече му старац: Куда идеш? И откуда идеш?
18To kami mah mitong khaeah, Kaicae loe Judah prae Bethlehem vangpui hoiah Ephraim mae ah ka caeh o; kai loe Ephraim mae ah kaom kami ni; Judah prae Bethlehem ah ka caeh moe, Angraeng im ah caeh hanah kam sak; mi mah doeh im ah na toemsak ai vop.
18А он му одговори: Идемо до Витлејема Јудиног до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудиног, а сада идем к дому Господњем и нема никога да ме прими у кућу.
19Kaimah ih laa hrang raawkcak hoi caphaeh doeh ka tawnh, kaimah hoi na tamna nongpata hoi ka hoih ih thendoeng caak hanah takaw hoi misurtui doeh ka tawnh; tidoeh angai ai, tiah a naa.
19А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хлеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста.
20To mitong mah, Nangcae khaeah monghaih om nasoe, nang toeng o ih hmuennawk doeh kang paek o han hmang; lampui taengah om o hmah, tiah a naa.
20А старац му рече: Буди миран; шта ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици.
21To pongah mitong mah anih to angmah ih im ah caeh haih moe, laa hrang doeh rawkcak a paek; nihcae loe khok ban amsaeh o, buhcaak o moe, a naek o.
21И уведе га у своју кућу, и положи магарцима; потом опраше ноге, и једоше и пише.
22Poeknawm ah oh o naah, avang thung ih kahoih ai thoemto kaminawk loe to mitong ih im to takui o; thok to boh pae o moe, im tawnkung mitong khaeah, na im ah katoem kami to ka zae o haih hanah, hae ah na hoiah, tiah a hang o thuih.
22А кад се развеселише, гле, људи оног града, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, господару од куће, говорећи: Изведи тог човека што је ушао у твоју кућу, да га познамо.
23Im tawnkung mitong loe tasa bangah caeh moe, nihcae khaeah, Nawkamyanawk, to tih na ai ni; kahoih ai hmuen to sah o hmah; kai im ah katoem hae kami nuiah hae batktih amthuhaih hmuen to sah o hmah.
23И изашав к њима онај човек, господар од куће, рече им: Не, браћо, не чините зло; кад је човек ушао у моју кућу, не чините то безумље.
24Khenah, Ka canu tangla hoi anih ih zula loe hae ah oh; nihnik to nangcae khaeah kang hoih han, hoih, tiah na poek o ih baktih toengah sah oh, toe hae kami nuiah loe azat thok hmuen to sah o hmah, tiah a naa.
24Ево кћи моја девојка и иноча његова, њих ћу вам извести, па њих осрамотите и чините с њима шта вам је воља, само човеку овом не чините то безумље.
25To kaminawk mah tahngai pae o ai pongah, Levi kami mah a zula to nihcae khaeah tasa bangah pathok pae; to kaminawk mah to nongpata to aqum puek koeh thaithue sak o moe, zae o haih pacoengah, khawnbang khodai naah im ah patoeh o.
25Али га не хтеше послушати они људи; тада онај човек узе иночу своју и изведе је напоље к њима, и они је познаше, и злоставише је целу ноћ до зоре, и пустише је кад зора забеле.
26Nongpata loe khodai naah angmah angraeng ohhaih im ah angzoh let, khodai khoek to thok taengah angsong sut.
26И дошавши жена у зору паде код врата од куће оног човека где беше господар њен, и лежа докле се не расвану.
27Angmah ih angraeng loe kholong caeh hanah, khawnbang khawnthaw ah angthawk moe, thok paong naah, thok nuiah ban koeng moe, amtim sut a zula to a hnuk.
27А господар њен уста ујутру, и кад отвори врата и изађе да иде својим путем, а то жена иноча његова лежаше на вратима кућним, и руке јој на прагу.
28A sava mah anih khaeah, Angthawk ah, caeh si boeh, tiah a naa. Toe anih mah lok pathim pae ai; to naah a sava mah anih to laa hrang nuiah thueng tahang moe, angmah ohhaih ahmuen ah caeh haih.
28И рече јој: Устани да идемо. Али не би одговора; тада је метну на магарца, и уставши човек пође у место своје,
29Im phak naah anih mah haikaek to lak moe, a zula to aboengh hatlai hnetto ah takroek pacoengah, Israel kaminawk ohhaih ahmuen boih ah a pat.
29и дошав кући својој узе мач, и узе иночу своју и исече је с костима на дванаест комада и разасла у све крајеве Израиљеве.
30To hmuen hnu kaminawk boih mah, Israel kaminawk Izip prae thung hoi angzoh nathuem hoi kamtong vaihni ni khoek to, hae baktih hmuen hae mi mah doeh sah vai ai, hnu doeh hnu o vai ai vop; poek o noek ah loe, poekhaih thui o noek ah, tiah a thuih o.
30И ко год виде говораше: Није се учинило нити се видело такво шта откад изиђоше синови Израиљеви из Мисира до данас. Промислите о том и већајте и говорите.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.