士师记 19
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1当 以色列 中没有王的时候，有住 以法莲 山地那边的一个 利未 人，娶了一个 犹大 伯利恒 的女子为妾。
1И у то време, кад не беше цара у Израиљу, беше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудиног.
2妾行淫离开丈夫，回 犹大 的 伯利恒 ，到了父家，在那里住了四个月。
2А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца свог у Витлејем Јудин, и оста онде четири месеца.
3她丈夫起来，带着一个仆人、两匹驴去见她，用好话劝她回来。女子就引丈夫进入父家。她父见了那人，便欢欢喜喜地迎接。
3А муж њен уста и отиде за њом да јој лепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка свог, и два магарца; и она га уведе у кућу оца свог, и кад га виде отац њен обрадова се доласку његовом.
4那人的岳父，就是女子的父亲，将那人留下住了三天。于是二人一同吃喝、住宿。
4И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и онде јеђаху и пијаху и ноћиваху.
5到第四天， 利未 人清早起来要走，女子的父亲对女婿说：「请你吃点饭，加添心力，然后可以行路。」
5А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету свом: Поткрепи срце своје залогајем хлеба, па онда идите.
6于是二人坐下一同吃喝。女子的父亲对那人说：「请你再住一夜，畅快你的心。」
6И тако седоше и седоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде остани још ноћас, и буди весео.
7那人起来要走，他岳父强留他，他又住了一宿。
7Али човек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи онде.
8到第五天，他清早起来要走，女子的父亲说：「请你 吃点饭 ，加添心力，等到日头偏西再走。」于是二人一同吃饭。
8Потом урани петог дана да иде; и рече му отац младичин: Поткрепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже.
9那人同他的妾和仆人起来要走，他岳父，就是女子的父亲，对他说：「看哪，日头偏西了，请你再住一夜；天快晚了，可以在这里住宿，畅快你的心。明天早早起行回家去。」
9Тада уста човек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овде; ето доцкан је, преноћи овде, и буди весео, па сутра ураните на пут, и иди к свом шатору.
10那人不愿再住一夜，就备上那两匹驴，带着妾起身走了，来到 耶布斯 的对面（ 耶布斯 就是 耶路撒冷 。）
10Али човек не хте ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова.
11临近 耶布斯 的时候，日头快要落了，仆人对主人说：「我们不如进这 耶布斯 人的城里住宿。」
11А кад беху близу Јевуса, дан беше нагао врло, па рече слуга господару свом: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо.
12主人回答说：「我们不可进不是 以色列 人住的外邦城，不如过到 基比亚 去」；
12А господар му рече: Нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевих, него ћемо ићи до Гаваје.
13又对仆人说：「我们可以到一个地方，或住在 基比亚 ，或住在 拉玛 。」
13Још рече момку свом: Хајде брже да стигнемо у које од тих места и да ноћимо у Гаваји или у Рами.
14他们就往前走。将到 便雅悯 的 基比亚 ，日头已经落了；
14И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове.
15他们进入 基比亚 要在那里住宿，就坐在城里的街上，因为无人接他们进家住宿。
15И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.
16晚上，有一个老年人从田间做工回来。他原是 以法莲 山地的人，住在 基比亚 ；那地方的人却是 便雅悯 人。
16И гле, један старац враћаше се с посла свог из поља увече, а беше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи оног места беху синови Венијаминови.
17老年人举目看见客人 坐 在城里的街上，就问他说：「你从哪里来？要往哪里去？」
17И он подигавши очи своје угледа оног човека путника на улици градској; и рече му старац: Куда идеш? И откуда идеш?
18他回答说：「我们从 犹大 的 伯利恒 来，要往 以法莲 山地那边去。我原是那里的人，到过 犹大 的 伯利恒 ，现在我往耶和华的殿去，在这里无人接我进他的家。
18А он му одговори: Идемо до Витлејема Јудиног до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудиног, а сада идем к дому Господњем и нема никога да ме прими у кућу.
19其实我有粮草可以喂驴，我与我的妾，并我的仆人，有饼有酒，并不缺少什么。」
19А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хлеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста.
20老年人说：「愿你平安！你所需用的我都给你，只是不可在街上过夜。」
20А старац му рече: Буди миран; шта ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици.
21于是领他们到家里，喂上驴，他们就洗脚吃喝。
21И уведе га у своју кућу, и положи магарцима; потом опраше ноге, и једоше и пише.
22他们心里正欢畅的时候，城中的匪徒围住房子，连连叩门，对房主老人说：「你把那进你家的人带出来，我们要与他交合。」
22А кад се развеселише, гле, људи оног града, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, господару од куће, говорећи: Изведи тог човека што је ушао у твоју кућу, да га познамо.
23那房主出来对他们说：「弟兄们哪，不要这样作恶；这人既然进了我的家，你们就不要行这丑事。
23И изашав к њима онај човек, господар од куће, рече им: Не, браћо, не чините зло; кад је човек ушао у моју кућу, не чините то безумље.
24我有个女儿，还是处女，并有这人的妾，我将她们领出来任凭你们玷辱她们，只是向这人不可行这样的丑事。」
24Ево кћи моја девојка и иноча његова, њих ћу вам извести, па њих осрамотите и чините с њима шта вам је воља, само човеку овом не чините то безумље.
25那些人却不听从他的话。那人就把他的妾拉出去交给他们，他们便与她交合，终夜凌辱她，直到天色快亮才放她去。
25Али га не хтеше послушати они људи; тада онај човек узе иночу своју и изведе је напоље к њима, и они је познаше, и злоставише је целу ноћ до зоре, и пустише је кад зора забеле.
26天快亮的时候，妇人回到她主人住宿的房门前，就仆倒在地，直到天亮。
26И дошавши жена у зору паде код врата од куће оног човека где беше господар њен, и лежа докле се не расвану.
27早晨，她的主人起来开了房门，出去要行路，不料那妇人仆倒在房门前，两手搭在门槛上；
27А господар њен уста ујутру, и кад отвори врата и изађе да иде својим путем, а то жена иноча његова лежаше на вратима кућним, и руке јој на прагу.
28就对妇人说：「起来，我们走吧！」妇人却不回答。那人便将她驮在驴上，起身回本处去了。
28И рече јој: Устани да идемо. Али не би одговора; тада је метну на магарца, и уставши човек пође у место своје,
29到了家里，用刀将妾的尸身切成十二块，使人拿着传送 以色列 的四境。
29и дошав кући својој узе мач, и узе иночу своју и исече је с костима на дванаест комада и разасла у све крајеве Израиљеве.
30凡看见的人都说：「从 以色列 人出 埃及 地，直到今日，这样的事没有行过，也没有见过。现在应当思想，大家商议 当怎样办理 。」
30И ко год виде говораше: Није се учинило нити се видело такво шта откад изиђоше синови Израиљеви из Мисира до данас. Промислите о том и већајте и говорите.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.