1. Цареви 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
1А Вен-Адад цар сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити.
1アラムの王ベン・ハダドは全軍勢を集めた。彼には三十二人の王が従い、馬と戦車もあった。彼は上って来てサマリアを包囲し、攻撃した。
2И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град,
2彼は町の中にいるイスラエルの王アハブに使者たちを遣わし、彼に言った。「ベン・ハダドはこう言う。
3и поручи му: Овако вели Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су.
3『あなたの銀と金はわたしのものだ。あなたの妻たちと子らも、そのうち最も優れた者はわたしのものだ。』」
4А цар Израиљев одговори и рече: Као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам.
4イスラエルの王は答えた。「わが君、王よ、あなたの言葉のとおりです。わたしも、わたしのすべてのものも、あなたのものです。」
5А посланици опет дођоше и рекоше: Овако вели Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш.
5使者たちは再び来て言った。「ベン・ハダドはこう言う。『わたしはあなたに人を遣わして、「あなたは自分の銀と金、妻たちと子らをわたしに引き渡さなければならない。
6Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети.
6わたしは明日の今ごろ、わたしのしもべたちをあなたのところに遣わす。彼らはあなたの家とあなたのしもべたちの家を捜し、あなたの目に好ましいものは何でも彼らの手に取って持ち去るだろう」と言った。』」
7Тада дозва цар Израиљев све старешине земаљске и рече: Гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних.
7そこでイスラエルの王は国のすべての長老を呼んで言った。「この男が悪意をもっていることを、よく見てほしい。彼がわたしの妻たち、子ら、銀、金を求めてきたとき、わたしは拒まなかった。」
8А све старешине и сав народ рекоше му: Не слушај га и не пристај.
8すべての長老たちとすべての民は彼に言った。「耳を傾けてはなりません。承諾してもなりません。」
9И рече посланицима Вен-Ададовим: Кажите цару господару мом: Што си прво поручио слузи свом све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор.
9それゆえ、彼はベン・ハダドの使者たちに言った。「わが君、王に告げよ。『あなたが最初にあなたのしもべに求めたことはすべて行いますが、このことは行うことができません。』」使者たちは去って行き、彼に再び言葉を持ち帰った。
10А Вен-Адад посла к њему и поручи: Тако да ми учине богови и тако додаду! Неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст.
10ベン・ハダドは人を遣わして言った。「サマリアのちりが、わたしに従うすべての者に一握りずつ行き渡るほど残るなら、神々がわたしを幾重にも罰するように。」
11А цар Израиљев одговори и рече: Кажите: Нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује.
11イスラエルの王は答えた。「彼に告げよ。『武具を着ける者が、それを脱ぐ者のように誇ってはならない。』」
12А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: Дижите се. И дигоше се на град.
12ベン・ハダドは王たちと仮小屋で酒を飲んでいたが、この返事を聞くと家臣たちに、「攻撃の配置につけ」と命じた。彼らは町に向かって配置についた。
13Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Видиш ли све ово мноштво? Ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ.
13すると、一人の預言者がイスラエルの王アハブに近づいて言った。「主はこう言われる。『あなたはこのすべての大群衆を見たか。見よ、わたしは今日、それをあなたの手に引き渡す。そうして、あなたはわたしが主であることを知るであろう。』」
14А Ахав рече: Преко кога? А он рече: Овако вели Господ: Преко момака кнезова земаљских. Опет рече: Ко ће заметнути бој? А он рече: Ти.
14アハブは言った。「だれによってですか。」 彼は言った。「主はこう言われる。『諸州の君主たちに仕える若者たちによってである。』」 それから彼は言った。「だれが戦いを始めるのですか。」 彼は答えた。「あなたです。」
15Тада преброја момке кнезова земаљских, и беше их двеста и тридесет и два; после њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и беше их седам хиљада.
15そこでアハブは地方長官たちの従者を召集した。二百三十二人であった。その後、すべての民、すなわちイスラエルの子らを召集すると、七千人であった。
16И изиђоше у подне; а Вен-Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ.
16彼らは真昼に出て行った。一方、ベン・ハダドは、味方する三十二人の王たちとともに仮小屋で酒を飲み、酔いつぶれていた。
17И изиђоше прво момци кнезова земаљских; а Вен-Адад посла, и јавише му и рекоше: Изиђоше људи из Самарије.
17地方長官たちの従者が先に出て行った。ベン・ハダドが偵察を出すと、「男たちがサマリアから出て来ます」と報告した。
18А он рече: Ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе.
18彼は言った。「もし彼らが平和のために出て来たなら、彼らを生けどりにせよ。もし彼らが戦いのために出て来たとしても、彼らを生けどりにせよ。」
19И изиђоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима.
19こうして地方長官たちの従者と、後に続く軍勢が町から出た。
20И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побегоше, а Израиљци их потераше. И Вен-Адад, цар сирски побеже на коњу с коњицима.
20彼らはそれぞれ自分に向かってくる者を殺した。アラム人は逃げ、イスラエルは彼らを追った。アラムの王ベン・ハダドは騎兵とともに馬で逃れた。
21И цар Израиљев изиђе и поби коње и кола, и учини велик покољ међу Сирцима.
21イスラエルの王も出陣して馬と戦車を討ち、アラム人を大敗させた。
22Потом дође пророк к цару Израиљевом и рече му: Иди, буди храбар; и промисли и види шта ћеш чинити, јер ће до године опет доћи цар сирски на те.
22その預言者がイスラエルの王に近づいて彼に言った。「行って、自らを強め、何をすべきかよく考え、備えなさい。年が改まると、アラムの王があなたに攻め上って来るからです。」
23А цару сирском рекоше слуге његове: Њихови су богови горски богови, зато нас надјачаше; него да се бијемо с њима у пољу, за цело ћемо их надјачати.
23アラムの王の家臣たちは彼に言った。「彼らの神は山の神です。だから彼らはわれわれより強かったのです。平地で戦えば、必ずわれわれのほうが強いでしょう。
24Учини дакле овако: Уклони те цареве с места њихових, и постави војводе место њих.
24このことを行ってください。王たちを皆その地位から除き、彼らの代わりに隊長たちを就かせてください。
25Па скупи војску каква је била она која је изгинула, и коње какви су били они коњи, и кола као она кола; па да се побијемо с њима у пољу; зацело ћемо их надјачати. И послуша их, и учини тако.
25そして、あなたが失った軍勢と同数の軍勢を、馬には馬、戦車には戦車として召集してください。われわれが平野で彼らと戦えば、われわれは必ず彼らよりも強くなります。」 彼は彼らの声に聞き従い、そのように行った。
26А кад прође година, Вен-Адад преброја Сирце, и пође у Афек да војује на Израиља.
26年が改まると、ベン・ハダドはアラム人を召集し、イスラエルと戦うためにアフェクへ上って行った。
27А синови Израиљеви пребројаше се, и понесавши хране изиђоше пред њих. И стадоше у логор синови Израиљеви према њима, као два мала стада коза, а Сирци беху прекрилили земљу.
27イスラエルの子らも召集され、食糧を備えて、彼らに立ち向かって行った。イスラエルの子らは子やぎの二つの小さな群れのように彼らの前に陣を敷いたが、アラム人はその地を満たしていた。
28Тада дође човек Божји, и проговори цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Што Сирци рекоше да је Господ горски Бог а није Бог пољски, зато ћу ти дати у руке све ово мноштво велико да знате да сам ја Господ.
28神の人が近づき、イスラエルの王に言った。「主はこう言われる。『アラム人が、「主は山の神であって、谷の神ではない」と言ったので、わたしはこの大軍をすべてあなたの手に渡す。そうして、あなたがたはわたしが主であることを知る。』」
29И стајаху у логору једни према другима седам дана; а седмог дана побише се, и синови Израиљеви побише Сираца сто хиљада пешака у један дан.
29彼らは互いに向かい合って七日間陣を敷いた。そして七日目に戦いが交えられ、イスラエルの子らは一日にしてアラム人の歩兵十万人を殺した。
30А остали побегоше у град Афек, и паде зид на двадесет и седам хиљада људи који беху остали. И Вен-Адад побегав у град уђе у најтајнију клет.
30しかし残りの者はアフェクの町の中に逃げ込んだが、残されていた二万七千人の男たちの上に城壁が倒れ落ちた。ベン・ハダドは逃げて、町の中の奥の部屋に入った。
31А слуге му рекоше: Ево чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви цареви; да вежемо кострет око себе и да метнемо узице себи око вратова, па да изиђемо пред цара Израиљевог, да ако остави у животу душу твоју.
31彼のしもべたちは彼に言った。「われわれは、イスラエルの家の王たちがあわれみ深い王たちであると聞いています。どうか、われわれの体に粗布をまとい、頭に縄を巻いて、イスラエルの王のところに出て行かせてください。もしかすると彼はあなたの命を救ってくれるかもしれません。」
32И везаше кострет око себе, и метнуше узице себи око вратова, и дођоше к цару Израиљевом и рекоше: Слуга твој Вен-Адад вели: Остави у животу душу моју. А он рече: Је ли још жив? Брат ми је.
32そこで彼らは体に粗布をまとい、頭に縄を巻いてイスラエルの王のところに来て言った。「あなたのしもべベン・ハダドは、『どうか、わたしを生かしてください』と言っています。」 彼は言った。「彼はまだ生きているのか。彼はわたしの兄弟だ。」
33А људи узеше то за добар знак, и одмах да би га ухватили за реч рекоше: Брат је твој Вен-Адад. А он рече: Идите, доведите га. Тада Вен-Адад изиђе к њему; а он га посади на своја кола.
33男たちはそのことばを吉兆と見て、すぐに受け止め、「はい、あなたの兄弟ベン・ハダドです」と言った。 すると彼は言った。「行って、彼を連れて来なさい。」 そこでベン・ハダドが出て来ると、アハブは彼を戦車に乗せた。
34Тада му рече Вен-Адад: Градове које је узео отац мој твом оцу, вратићу, и начини себи улице у Дамаску као што је отац мој учинио у Самарији. А он одговори: С том вером отпустићу те. И учини веру с њим, и отпусти га.
34ベン・ハダドは彼に言った。「わたしの父があなたの父から奪った町々を、わたしは返還します。わたしの父がサマリアに造ったように、あなたはダマスコに自分のための通りを造りなさい。」 アハブは言った。「この契約をもって、あなたを帰そう。」こうしてアハブは彼と契約を結び、帰らせた。
35Тада један између синова пророчких рече другом по речи Господњој: Биј ме. Али га онај не хте бити.
35預言者の子らのある男が、主のことばによって自分の仲間に言った。「どうか、わたしを打ってくれ!」 その男は彼を打つことを拒んだ。
36А он му рече: Што не послуша глас Господњи, зато, ево кад отидеш од мене, лав ће те заклати. И кад отиде од њега, сукоби га лав и закла га.
36預言者は彼に言った。「あなたが主の声に聞き従わなかったので、見よ、あなたがわたしから去るとすぐに、獅子があなたを殺すだろう。」彼が彼から去るとすぐに、獅子が彼を見つけて殺した。
37Опет, нашав другог рече му: Биј ме. А онај га изби и израни га.
37それから彼は別の男を見つけて、「どうか、わたしを打ってくれ」と言った。その男は彼を打って傷を負わせた。
38Тада отиде пророк и стаде на пут куда ће цар проћи, и нагрди се пепелом по лицу.
38そこで預言者は去って行き、頭帯を目の上に巻いて変装し、道端で王を待った。
39А кад цар пролажаше, он викну цара и рече: Твој слуга беше изашао у бој, а један дошавши доведе ми човека и рече: Чувај овог човека; ако ли га нестане, биће твоја душа за његову душу, или ћеш платити таланат сребра.
39王が通り過ぎたとき、彼は王に向かって叫び、言った。「あなたのしもべは戦いの真っただ中に出て行きました。すると、一人の男がわきにそれて、わたしのもとに一人の男を連れて来て言いました。『この男を見張れ!もし何らかの理由で彼がいなくなれば、あなたの命が彼の命の代わりとなるか、あるいはあなたが銀一タラント を払わなければならない。』
40А кад твој слуга имаше посла тамо амо, њега неста. Тада му рече цар Израиљев: То ти је суд, сам си одсудио.
40あなたのしもべがあちこちで忙しくしているうちに、彼はいなくなってしまいました。」 イスラエルの王は彼に言った。「あなたのさばきはそのようになる。あなた自身がそれを決めたのだ。」
41А он брже убриса пепео с лица, и цар Израиљев позна га да је један од пророка.
41彼は急いで目から頭飾りを取り去った。イスラエルの王は、彼が預言者の一人であることに気づいた。
42А он му рече: Овако вели Господ: Што си пустио из руку човека ког сам ја осудио да се истреби, душа ће твоја бити за његову душу и народ твој за његов народ.
42彼は王に言った。「主はこう言われる。『わたしが聖絶すると定めた者を、あなたが手から逃がしたので、あなたのいのちは彼のいのちに代わり、あなたの民は彼の民に代わる。』」
43И отиде цар Израиљев кући својој зловољан и љутит, и дође у Самарију.
43イスラエルの王は不機嫌になり、腹を立ててサマリアの自分の家へ帰った。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.