Числа 30
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1И пересказал Моисей сынам Израилевым все, что повелел Господь Моисею.
1И каза Мојсије синовима Израиљевим све што заповеди Господ.
2И сказал Моисей начальникам колен сынов Израилевых, говоря: вот что повелел Господь:
2И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.
3если кто даст обет Господу, или поклянется клятвою, положив зарок на душу свою, то он не должен нарушать слова своего, но должен исполнить все, что вышло из уст его.
3Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.
4Если женщина даст обет Господу и положит на себя зарок в доме отца своего, в юности своей,
4А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,
5и услышит отец обет ее и зарок, который она положила на душу свою, и промолчит о том отец ее, то все обеты ее состоятся, и всякий зарок ее, который она положила на душу свою, состоится;
5и чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
6если же отец ее, услышав, запретит ей, то все обеты ее и зароки, которые она возложила на душу свою, не состоятся, и Господь простит ей, потому что запретил ей отец ее.
6Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.
7Если она выйдет в замужество, а на ней обет ее, или слово уст ее, которым она связала себя,
7Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,
8и услышит муж ее и, услышав, промолчит: то обеты ее состоятся, и зароки ее, которые она возложила на душу свою, состоятся;
8а муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
9если же муж ее, услышав, запретит ей и отвергнет обет ее, который на ней, и слово уст ее, которым она связала себя, то они не состоятся, потому что запретил ей муж ее, и Господь простит ей.
9Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
10Обет же вдовы и разведенной, какой бы она ни возложила зарок на душу свою, состоится.
10А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
11Если жена в доме мужа своего дала обет, или возложила зарок на душу свою с клятвою,
11Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,
12и муж ее слышал, и промолчал о том, и не запретил ей, то все обеты ее состоятся, и всякий зарок, который она возложила на душу свою, состоится;
12и муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.
13если же муж ее, услышав, отвергнул их, то все вышедшие из уст ее обеты ее и зароки души ее не состоятся: муж ее уничтожил их, и Господь простит ей.
13Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.
14Всякий обет и всякий клятвенный зарок, чтобы смирить душу, муж ее может утвердить, и муж ее может отвергнуть;
14Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.
15если же муж ее молчал о том день за день, то он тем утвердил все обеты ее и все зароки ее, которые на ней, утвердил, потому что он, услышав, молчал о том;
15Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
16а если муж отвергнул их, после того как услышал, то он взял на себя грех ее.
16Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.
17Вот уставы, которые Господь заповедал Моисею об отношении между мужем и женою его, между отцом и дочерью его в юности ее, в доме отца ее.
17Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.