Numbers 30
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1(30-2) And Moses spoke unto the heads of the tribes of the children of Israel, saying: This is the thing which the LORD hath commanded.
1И каза Мојсије синовима Израиљевим све што заповеди Господ.
2(30-3) When a man voweth a vow unto the LORD, or sweareth an oath to bind his soul with a bond, he shall not break his word; he shall do according to all that proceedeth out of his mouth.
2И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.
3(30-4) Also when a woman voweth a vow unto the LORD, and bindeth herself by a bond, being in her father's house, in her youth,
3Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.
4(30-5) and her father heareth her vow, or her bond wherewith she hath bound her soul, and her father holdeth his peace at her, then all her vows shall stand, and every bond wherewith she hath bound her soul shall stand.
4А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,
5(30-6) But if her father disallow her in the day that he heareth, none of her vows, or of her bonds wherewith she hath bound her soul, shall stand; and the LORD will forgive her, because her father disallowed her.
5и чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
6(30-7) And if she be married to a husband, while her vows are upon her, or the clear utterance of her lips, wherewith she hath bound her soul;
6Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.
7(30-8) and her husband hear it, whatsoever day it be that he heareth it, and hold his peace at her; then her vows shall stand, and her bonds wherewith she hath bound her soul shall stand.
7Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,
8(30-9) But if her husband disallow her in the day that he heareth it, then he shall make void her vow which is upon her, and the clear utterance of her lips, wherewith she hath bound her soul; and the LORD will forgive her.
8а муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
9(30-10) But the vow of a widow, or of her that is divorced, even every thing wherewith she hath bound her soul, shall stand against her.
9Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
10(30-11) And if a woman vowed in her husband's house, or bound her soul by a bond with an oath,
10А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
11(30-12) and her husband heard it, and held his peace at her, and disallowed her not, then all her vows shall stand, and every bond wherewith she bound her soul shall stand.
11Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,
12(30-13) But if her husband make them null and void in the day that he heareth them, then whatsoever proceeded out of her lips, whether it were her vows, or the bond of her soul, shall not stand: her husband hath made them void; and the LORD will forgive her.
12и муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.
13(30-14) Every vow, and every binding oath to afflict the soul, her husband may let it stand, or her husband may make it void.
13Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.
14(30-15) But if her husband altogether hold his peace at her from day to day, then he causeth all her vows to stand, or all her bonds, which are upon her; he hath let them stand, because he held his peace at her in the day that he heard them.
14Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.
15(30-16) But if he shall make them null and void after that he hath heard them, then he shall bear her iniquity.
15Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
16(30-17) These are the statutes, which the LORD commanded Moses, between a man and his wife, between a father and his daughter, being in her youth, in her father's house.
16Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.
no verse 17 in this text
17Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.