Nomipā 30
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea naʻe lea ʻa Mōsese ki he houʻeiki ʻoe ngaahi faʻahinga ki he fānau ʻa ʻIsileli, ʻo pehē, Ko e meʻa eni kuo fekau ʻe Sihova.
1И каза Мојсије синовима Израиљевим све што заповеди Господ.
2Kapau ʻe fuakava ʻaki ʻe ha tangata ʻae fuakava kia Sihova, pe fuakava ʻaki ʻae fuakava ke nonoʻo hono laumālie ʻaki ʻae lea papau; ʻe ʻikai te ne fakakehe ʻene lea, ka ʻe fai ia ʻo fakatatau mo ia kotoa pē ʻoku ʻalu ʻi hono ngutu.
2И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.
3¶ Kapau ʻe fuakava ʻaki foki ʻe ha fefine ʻae fuakava kia Sihova, ʻo ne nonoʻo ʻaki ia ʻae lea papau, ka ʻoku kei ʻi he fale ʻo ʻene tamai, pea kei tāupoʻou ia.
3Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.
4Pea fanongo ʻa ʻene tamai ki heʻene fuakava, mo ʻene lea papau ʻaia ʻoku ne nonoʻo ʻaki hono laumālie, pea fakalongo pē ʻa ʻene tamai kiate ia, ʻe toki maʻu ai ʻa ʻene ngaahi fuakava kotoa pē, pea maʻu ʻae lea papau kotoa pē ʻaia kuo ne nonoʻo ʻaki ia.
4А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,
5Pea kapau ʻe taʻofi ia ʻe heʻene tamai ʻi he ʻaho ʻoku fanongo ai ia; pehē, ʻe ʻikai maʻu ʻene ngaahi fuakava, he ko ʻene ngaahi lea papau ʻaia naʻa ne nonoʻo ʻaki ʻa hono laumālie: pea ʻe fakamolemole ia ʻe Sihova, koeʻuhi kuo taʻofi ia ʻe heʻene tamai.
5и чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
6¶ Pea kapau naʻe ai ʻa hono husepāniti, ʻi heʻene fuakava, pe ko ʻene lea ʻaki ha meʻa mei hono loungutu, ke nonoʻo ʻaki hono laumālie;
6Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.
7Ka kuo fanongo ki ai ʻa hono husepāniti, pea naʻe fakalongo pē ia kiate ia ʻi he ʻaho ne ne fanongo ki ai; pehē ʻe maʻu ai ʻa ʻene ngaahi fuakava, mo ʻene lea papau ʻaia kuo ne nonoʻo ʻaki hono laumālie.
7Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,
8Pea kapau ʻoku taʻofi ia ʻe hono husepāniti ʻi he ʻaho ʻoku fanongo ia ki ai; pehē te ne fakataʻeaongaʻi ʻa ʻene fuakava, ʻaia ne ne fuakava ʻaki; pea mo ia ne ne lea ʻaki ʻe hono loungutu, ʻaia naʻa ne nonoʻo ʻaki hono laumālie, pea ʻe fakamolemole ia ʻe Sihova.
8а муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
9¶ Ka ko e fuakava kotoa pē ʻae fefine paea, pea mo ia kuo tukuange, ʻaia kuo na nonoʻo ʻaki hona laumālie, ʻe maʻu ia kiate ia.
9Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
10Pea kapau naʻe fuakava ia ʻi he fale ʻo hono husepāniti, pe nonoʻo hono laumālie ʻaki ʻae lea papau mo e fuakava;
10А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
11Pea fanongo ki ai ʻa hono husepāniti, ka naʻe fakalongo ia kiate ia, pea naʻe ʻikai te ne taʻofi ia: pehē ʻe maʻu ai ʻa ʻene ngaahi fuakava kotoa pē, pea ʻe maʻu ai mo e lea papau ʻaia ne ne nonoʻo ʻaki ʻa hono laumālie.
11Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,
12Pea kapau naʻe fakataʻeaongaʻi ʻaupito ia ʻe hono husepāniti ʻi he ʻaho naʻe fanongo ia ki ai: pehē ʻe ʻikai maʻu ʻaia kuo ʻalu ʻi hono loungutu, ʻi heʻene ngaahi fuakava, pe ko e nonoʻo ʻo hono laumālie, he kuo fakataʻeaongaʻi ia ʻe hono husepāniti; pea ʻe fakamolemole ia ʻe Sihova.
12и муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.
13Ko e fuakava kotoa pē, pea mo e fuakava ʻi he lea papau kotoa pē ke fakamamahi ʻae loto, ʻoku ʻi hono husepāniti ke fakamaʻu ia, pea ʻoku ʻi hono husepāniti ke fakataʻeaongaʻi ia.
13Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.
14Pea kapau ʻe mātuʻaki fakalongo pē ʻa hono husepāniti mei he ʻaho ki he ʻaho; ʻoku ne fakamaʻu ai ʻa ʻene fuakava kotoa pē, mo ʻene ngaahi lea papau, ʻaia kuo ne fai: ʻoku ne fakamaʻu ia, koeʻuhi naʻe fakalongo pē ia kiate ia ʻi he ʻaho naʻe fanongo ia ki ai.
14Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.
15Pea kapau te ne fakataʻeaongaʻi ia ʻi he hili ʻene fanongo ki ai; ʻe fua ʻe ia ʻa ʻene angahala.
15Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
16Ko e ngaahi fono eni naʻe fekau ʻe Sihova kia Mōsese, ki he tangata mo hono uaifi, pea mo e tamai mo hono ʻofefine ʻoku kei tāupoʻou ʻi he fale ʻo ʻene tamai.
16Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.
no verse 17 in this text
17Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.