Numbers 14
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And all the congregation lifted up their voice, and cried; and the people wept that night.
1Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2And all the children of Israel murmured against Moses and against Aaron; and the whole congregation said unto them: 'Would that we had died in the land of Egypt! or would we had died in this wilderness!
2И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
3And wherefore doth the LORD bring us unto this land, to fall by the sword? Our wives and our little ones will be a prey; were it not better for us to return into Egypt?'
3Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4And they said one to another: 'Let us make a captain, and let us return into Egypt.'
4И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
5Then Moses and Aaron fell on their faces before all the assembly of the congregation of the children of Israel.
5Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.
6And Joshua the son of Nun and Caleb the son of Jephunneh, who were of them that spied out the land, rent their clothes.
6А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,
7And they spoke unto all the congregation of the children of Israel, saying: 'The land, which we passed through to spy it out, is an exceeding good land.
7и рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.
8If the LORD delight in us, then He will bring us into this land, and give it unto us — a land which floweth with milk and honey.
8Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.
9Only rebel not against the LORD, neither fear ye the people of the land; for they are bread for us; their defence is removed from over them, and the LORD is with us; fear them not.'
9Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.
10But all the congregation bade stone them with stones, when the glory of the LORD appeared in the tent of meeting unto all the children of Israel.
10Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.
11And the LORD said unto Moses: 'How long will this people despise Me? and how long will they not believe in Me, for all the signs which I have wrought among them?
11И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?
12I will smite them with the pestilence, and destroy them, and will make of thee a nation greater and mightier than they.'
12Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.
13And Moses said unto the LORD: 'When the Egyptians shall hear — for Thou broughtest up this people in Thy might from among them —
13А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,
14they will say to the inhabitants of this land, who have heard that Thou LORD art in the midst of this people; inasmuch as Thou LORD art seen face to face, and Thy cloud standeth over them, and Thou goest before them, in a pillar of cloud by day, and in a pillar of fire by night;
14и рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;
15now if Thou shalt kill this people as one man, then the nations which have heard the fame of Thee will speak, saying:
15па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:
16Because the LORD was not able to bring this people into the land which He swore unto them, therefore He hath slain them in the wilderness.
16Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.
17And now, I pray Thee, let the power of the Lord be great, according as Thou hast spoken, saying:
17Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:
18The LORD is slow to anger, and plenteous in lovingkindness, forgiving iniquity and transgression, and that will by no means clear the guilty; visiting the iniquity of the fathers upon the children, upon the third and upon the fourth generation.
18Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.
19Pardon, I pray Thee, the iniquity of this people according unto the greatness of Thy lovingkindness, and according as Thou hast forgiven this people, from Egypt even until now.'
19Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.
20And the LORD said: 'I have pardoned according to thy word.
20А Господ рече: Праштам по речи твојој.
21But in very deed, as I live — and all the earth shall be filled with the glory of the LORD —
21Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,
22surely all those men that have seen My glory, and My signs, which I wrought in Egypt and in the wilderness, yet have put Me to proof these ten times, and have not hearkened to My voice;
22ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,
23surely they shall not see the land which I swore unto their fathers, neither shall any of them that despised Me see it.
23неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.
24But My servant Caleb, because he had another spirit with him, and hath followed Me fully, him will I bring into the land whereinto he went; and his seed shall possess it.
24А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.
25Now the Amalekite and the Canaanite dwell in the Vale; tomorrow turn ye, and get you into the wilderness by the way to the Red Sea.'
25Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.
26And the LORD spoke unto Moses and unto Aaron, saying:
26Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
27'How long shall I bear with this evil congregation, that keep murmuring against Me? I have heard the murmurings of the children of Israel, which they keep murmuring against Me.
27Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.
28Say unto them: As I live, saith the LORD, surely as ye have spoken in Mine ears, so will I do to you:
28Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.
29your carcasses shall fall in this wilderness, and all that were numbered of you, according to your whole number, from twenty years old and upward, ye that have murmured against Me;
29У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,
30surely ye shall not come into the land, concerning which I lifted up My hand that I would make you dwell therein, save Caleb the son of Jephunneh, and Joshua the son of Nun.
30нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.
31But your little ones, that ye said would be a prey, them will I bring in, and they shall know the land which ye have rejected.
31А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.
32But as for you, your carcasses shall fall in this wilderness.
32А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.
33And your children shall be wanderers in the wilderness forty years, and shall bear your strayings, until your carcasses be consumed in the wilderness.
33А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.
34After the number of the days in which ye spied out the land, even forty days, for every day a year, shall ye bear your iniquities, even forty years, and ye shall know My displeasure.
34По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.
35I the LORD have spoken, surely this will I do unto all this evil congregation, that are gathered together against Me; in this wilderness they shall be consumed, and there they shall die.'
35Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.
36And the men, whom Moses sent to spy out the land, and who, when they returned, made all the congregation to murmur against him, by bringing up an evil report against the land,
36А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,
37even those men that did bring up an evil report of the land, died by the plague before the LORD.
37ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;
38But Joshua the son of Nun, and Caleb the son of Jephunneh, remained alive of those men that went to spy out the land.
38а Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.
39And Moses told these words unto all the children of Israel; and the people mourned greatly.
39И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.
40And they rose up early in the morning, and got them up to the top of the mountain, saying: 'Lo, we are here, and will go up unto the place which the LORD hath promised; for we have sinned.'
40А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.
41And Moses said: 'Wherefore now do ye transgress the commandment of the LORD, seeing it shall not prosper?
41Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.
42Go not up, for the LORD is not among you; that ye be not smitten down before your enemies.
42Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.
43For there the Amalekite and the Canaanite are before you, and ye shall fall by the sword; forasmuch as ye are turned back from following the LORD, and the LORD will not be with you.'
43Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.
44But they presumed to go up to the top of the mountain; nevertheless the ark of the covenant of the LORD, and Moses, departed not out of the camp.
44Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора.
45Then the Amalekite and the Canaanite, who dwelt in that hill-country, came down, and smote them and beat them down, even unto Hormah.
45Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.