Numbers 14
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Wherefore the whole multitude crying wept that night.
1Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2And all the children of Israel murmured against Moses and Aaron, saying:
2И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
3Would God that we had died in Egypt and would God we may die in this vast wilderness, and that the Lord may not bring us into this land, lest we fall by the sword, and our wives and children be led away captives. Is it not better to return into Egypt?
3Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4And they said one to another: Let us appoint a captain, and let us return into Egypt.
4И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
5And when Moses and Aaron heard this, they fell down flat upon the ground before the multitude of the children of Israel.
5Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.
6But Josue the son of Nun, and Caleb the son of Jephone, who themselves also had viewed the land, rent their garments,
6А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,
7And said to all the multitude of the children of Israel: The land which we have gone round is very good:
7и рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.
8If the Lord be favourable, he will bring us into it, and give us a land flowing with milk and honey.
8Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.
9Be not rebellious against the Lord: and fear ye not the people of this land, for we are able to eat them up as bread. All aid is gone from them: the Lord is with us, fear ye not.
9Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.
10And when all the multitude cried out, and would have stoned them, the glory of the Lord appeared over the tabernacle of the covenant to all the children of Israel.
10Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.
11And the Lord said to Moses: How long will this people detract me? how long will they not believe me for all the signs that I have wrought before them?
11И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?
12I will strike them therefore with pestilence, and will consume them: but thee I will make a ruler over a great nation, and a mightier than this is.
12Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.
13And Moses said to the Lord: That the Egyptians, from the midst of whom thou hast brought forth this people,
13А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,
14And the inhabitants of this land, (who have heard that thou, O Lord, art among this people, and art seen face to face, and thy cloud protecteth them, and thou goest before them in a pillar of a cloud by day, and in a pillar of fire by night,)
14и рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;
15May hear that thou hast killed so great a multitude as it were one man and may say:
15па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:
16He could not bring the people into the land for which he had sworn, therefore did he kill them in the wilderness.
16Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.
17Let their the strength of the Lord be magnified, as thou hast sworn, saying:
17Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:
18The Lord is patient and full of mercy, taking away iniquity and wickedness, and leaving no man clear, who visitest the sins of the fathers upon the children unto the third and fourth generation.
18Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.
19Forgive, I beseech thee, the sins of this people, according to the greatness of thy mercy, as thou hast been merciful to them from their going out of Egypt unto this place.
19Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.
20And the Lord said: I have forgiven according to thy word.
20А Господ рече: Праштам по речи твојој.
21As I live: and the whole earth shall be filled with the glory of the Lord.
21Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,
22But yet all the men that have seen my majesty, and the signs that I have done in Egypt, and in the wilderness, and have tempted me now ten times, and have not obeyed my voice,
22ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,
23Shall not see the land for which I aware to their fathers, neither shall any one of them that hath detracted me behold it.
23неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.
24My servant Caleb, who being full of another spirit hath followed me, I will bring into this land which he hath gone round: and his seed shall possess it.
24А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.
25For the Amalecite and the Chanaanite dwell in the valleys. Tomorrow remove the camp, and return into the wilderness by the way of the Red Sea.
25Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.
26And the Lord spoke to Moses and Aaron, saying:
26Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
27How long doth this wicked multitude murmur against me? I have heard the murmurings of the children of Israel.
27Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.
28Say therefore to them: As I live, saith the Lord: According as you have spoken in my hearing, so will I do to you.
28Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.
29In the wilderness shall your carcasses lie. All you that were numbered from twenty years old and upward, and have murmured against me,
29У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,
30Shall not enter into the land, over which I lifted up my bend to make you dwell therein, except Caleb the son of Jephone, and Josue the son of Nun.
30нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.
31But your children, of whom you said, that they should be a prey to the enemies, will I bring in: that they may see the land which you have despised.
31А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.
32Your carcasses shall lie in the wilderness.
32А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.
33Your children shall wander in the desert forty years, and shall bear your fornication, until the carcasses of their fathers be consumed ill the desert,
33А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.
34According to the number of the forty days, wherein you viewed the land: year shall be counted for a day. And forty years you shall receive your iniquities, and shall know my revenge:
34По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.
35For as I have spoken, so will I do to all this wicked multitude, that hath risen up together against me: in this wilderness shall it faint away and die.
35Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.
36Therefore all the men, whom Moses had sent to view the land, and who at their return had made the whole multitude to murmur against him, speaking ill of the land that it was naught,
36А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,
37Died and were struck in the sight of the Lord.
37ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;
38But Josue. the son of Nun. and Caleb the son of Jephone lived, of all them that had gone to view the land.
38а Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.
39And Moses spoke all these words to all the children of Israel, and the people mourned exceedingly.
39И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.
40And behold rising up very early in the morning, they went up to the top of the mountain, and said: We are ready to go up to the place, of which the Lord hath spoken: for we have sinned.
40А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.
41And Moses said to them: Why transgress you the word of the Lord, which shall not succeed prosperously with you?
41Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.
42Go not up, for the Lord is not with you: lest you fall before your enemies.
42Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.
43The Amalecite and the Chanaanite are before you, and by their sword you shall fall, because you would not consent to the Lord, neither will the Lord be with you.
43Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.
44But they being blinded went up to the top of the mountain. But the ark of the testament of the Lord and Moses departed not from the camp.
44Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора.
45And the Amalecite came down, and the Chanaanite that dwelt in the mountain: and smiting and slaying them pursued them as far as Horma.
45Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.