Numbers 23
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Balaam said to Balac: Build me here seven altars, and prepare as many calves, and the same number of rams.
1И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
2And when he had done according to the word of Balaam, they laid together a calf and a ram upon every altar.
2И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.
3And Balaam said to Balac: Stand a while by thy burnt offering, until I go, to see if perhaps the Lord will meet me, and whatsoever he shall command, I will speak to thee.
3Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам.
4And when he was gone with speed, God met him. And Balaam speaking to him, said: I have erected seven altars, and have laid on everyone a calf and a ram.
4И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару.
5And the Lord put the word in his mouth, and said: Return to Balac, and thus shalt thou speak.
5А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци.
6Returning he found Balac standing by his burnt offering, with all the princes of the Moabites:
6И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски.
7And taking up his parable, he said: Balac king of the Moabites hath brought me from Aram, from the mountains of the east: Come, said he, and curse Jacob: make haste and detest Israel.
7А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.
8How shall I curse him, whom God hath not cursed? By what means should I detest him, whom the Lord detesteth not?
8Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?
9I shall see him from the tops of the rocks, and shall consider him from the hills. This people shall dwell alone, and shall not be reckoned among the nations.
9Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.
10Who can count the dust of Jacob, and know the number of the stock of Israel? Let my soul die the death of the just, and my last end be like to them.
10Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!
11And Balac said to Balaam: What is this that thou dost? I sent for thee to curse my enemies: and thou contrariwise blessest them.
11Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.
12He answered him: Call I speak any thing else but what the Lord commandeth?
12А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?
13Balac therefore said: Come with me to another place from whence thou mayest see part of Israel, and canst not see them all: curse them from thence.
13Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.
14And when he had brought him to a high place, upon the top of mount Phasga, Balaam built seven altars, and laying on every one a calf and a ram,
14И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.
15He said to Balac: Stand here by thy burnt offering while I go to meet him.
15Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.
16And when the Lord had met him, and had put the word in his mouth, he said: Return to Balac, and thus shalt thou say to him.
16И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.
17Returning he found him standing by his burnt sacrifice, and the princes of the Moabites with him. And Balac said to him: What hath the Lord spoken?
17И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ?
18But he taking up his parable, said: Stand, O Balac, and give ear: hear, thou son of Sephor:
18А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!
19God is not a man, that he should lie, nor as the son of man, that he should be changed. Hath he said then, and will he not do? hath he spoken, and will he not fulfill?
19Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?
20I was brought to bless, the blessing I am not able to hinder.
20Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи.
21There is no idol in Jacob, neither is there an image god to be seen in Israel. The Lord his God is with him, and the sound of the victory of the king in him.
21Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.
22God hath brought him out of Egypt, whose strength is like to the rhinoceros.
22Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова.
23There is no soothsaying in Jacob, nor divination in Israel. In their times it shall be told to Jacob and to Israel what God hath wrought.
23Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.
24Behold the people shall rise up as a lioness, and shall lift itself up as a lion: it shall not lie down till it devour the prey, and drink the blood of the slain.
24Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених.
25And Balac said to Balaam: Neither curse, nor bless him.
25Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.
26And he said: Did I not tell thee, that whatsoever God should command me, that I would do?
26А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже?
27And Balac said to him: Come and I will bring thee to another place; if peradventure it please God that thou mayest curse them from thence.
27А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.
28And when he had brought him upon the top of mount Phogor, which looketh towards the wilderness,
28И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.
29Balaam said to him: Build me here seven altars, and prepare as many calves, and the same number of rams.
29И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
30Balac did as Balaam had said: and he laid on every altar, a calf and a ram.
30И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.