Numbers 23
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Balaam said unto Balak, Build me here seven altars, and prepare me here seven oxen and seven rams.
1И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
2And Balak did as Balaam had spoken; and Balak and Balaam offered on every altar a bullock and a ram.
2И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.
3And Balaam said unto Balak, Stand by thy burnt offering, and I will go: peradventure the LORD will come to meet me: and whatsoever he sheweth me I will tell thee. And he went to an high place.
3Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам.
4And God met Balaam: and he said unto him, I have prepared seven altars, and I have offered upon every altar a bullock and a ram.
4И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару.
5And the LORD put a word in Balaam’s mouth, and said, Return unto Balak, and thus thou shalt speak.
5А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци.
6And he returned unto him, and, lo, he stood by his burnt sacrifice, he, and all the princes of Moab.
6И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски.
7And he took up his parable, and said, Balak the king of Moab hath brought me from Aram, out of the mountains of the east, saying , Come, curse me Jacob, and come, defy Israel.
7А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.
8How shall I curse, whom God hath not cursed? or how shall I defy, whom the LORD hath not defied?
8Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?
9For from the top of the rocks I see him, and from the hills I behold him: lo, the people shall dwell alone, and shall not be reckoned among the nations.
9Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.
10Who can count the dust of Jacob, and the number of the fourth part of Israel? Let me die the death of the righteous, and let my last end be like his!
10Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!
11And Balak said unto Balaam, What hast thou done unto me? I took thee to curse mine enemies, and, behold, thou hast blessed them altogether.
11Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.
12And he answered and said, Must I not take heed to speak that which the LORD hath put in my mouth?
12А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?
13And Balak said unto him, Come, I pray thee, with me unto another place, from whence thou mayest see them: thou shalt see but the utmost part of them, and shalt not see them all: and curse me them from thence.
13Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.
14¶ And he brought him into the field of Zophim, to the top of Pisgah, and built seven altars, and offered a bullock and a ram on every altar.
14И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.
15And he said unto Balak, Stand here by thy burnt offering, while I meet the Lord yonder.
15Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.
16And the LORD met Balaam, and put a word in his mouth, and said, Go again unto Balak, and say thus.
16И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.
17And when he came to him, behold, he stood by his burnt offering, and the princes of Moab with him. And Balak said unto him, What hath the LORD spoken?
17И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ?
18And he took up his parable, and said, Rise up, Balak, and hear; hearken unto me, thou son of Zippor:
18А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!
19God is not a man, that he should lie; neither the son of man, that he should repent: hath he said, and shall he not do it ? or hath he spoken, and shall he not make it good?
19Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?
20Behold, I have received commandment to bless: and he hath blessed; and I cannot reverse it.
20Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи.
21He hath not beheld iniquity in Jacob, neither hath he seen perverseness in Israel: the LORD his God is with him, and the shout of a king is among them.
21Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.
22God brought them out of Egypt; he hath as it were the strength of an unicorn.
22Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова.
23Surely there is no enchantment against Jacob, neither is there any divination against Israel: according to this time it shall be said of Jacob and of Israel, What hath God wrought!
23Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.
24Behold, the people shall rise up as a great lion, and lift up himself as a young lion: he shall not lie down until he eat of the prey, and drink the blood of the slain.
24Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених.
25¶ And Balak said unto Balaam, Neither curse them at all, nor bless them at all.
25Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.
26But Balaam answered and said unto Balak, Told not I thee, saying, All that the LORD speaketh, that I must do?
26А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже?
27¶ And Balak said unto Balaam, Come, I pray thee, I will bring thee unto another place; peradventure it will please God that thou mayest curse me them from thence.
27А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.
28And Balak brought Balaam unto the top of Peor, that looketh toward Jeshimon.
28И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.
29And Balaam said unto Balak, Build me here seven altars, and prepare me here seven bullocks and seven rams.
29И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
30And Balak did as Balaam had said, and offered a bullock and a ram on every altar.
30И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.