Numbers 21
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And when king Arad the Canaanite, which dwelt in the south, heard tell that Israel came by the way of the spies; then he fought against Israel, and took some of them prisoners.
1А кад чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.
2And Israel vowed a vow unto the LORD , and said, If thou wilt indeed deliver this people into my hand, then I will utterly destroy their cities.
2Тада се Израиљ заветова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.
3And the LORD hearkened to the voice of Israel, and delivered up the Canaanites; and they utterly destroyed them and their cities: and he called the name of the place Hormah.
3И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно место Орма.
4¶ And they journeyed from mount Hor by the way of the Red sea, to compass the land of Edom: and the soul of the people was much discouraged because of the way.
4Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу едомску, и ослаби дух народу од пута.
5And the people spake against God, and against Moses, Wherefore have ye brought us up out of Egypt to die in the wilderness? for there is no bread, neither is there any water; and our soul loatheth this light bread.
5И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој.
6And the LORD sent fiery serpents among the people, and they bit the people; and much people of Israel died.
6А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу.
7¶ Therefore the people came to Moses, and said, We have sinned, for we have spoken against the LORD , and against thee; pray unto the LORD , that he take away the serpents from us. And Moses prayed for the people.
7Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.
8And the LORD said unto Moses, Make thee a fiery serpent, and set it upon a pole: and it shall come to pass, that every one that is bitten, when he looketh upon it, shall live.
8И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.
9And Moses made a serpent of brass, and put it upon a pole, and it came to pass, that if a serpent had bitten any man, when he beheld the serpent of brass, he lived.
9И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави.
10¶ And the children of Israel set forward, and pitched in Oboth.
10Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у Овоту.
11And they journeyed from Oboth, and pitched at Ije-abarim, in the wilderness which is before Moab, toward the sunrising.
11И из Овота отишавши стадоше у логор на брдима аваримским у пустињи која је према моавској с истока.
12¶ From thence they removed, and pitched in the valley of Zared.
12Оданде отишавши стадоше у логор у долини Зареду.
13From thence they removed, and pitched on the other side of Arnon, which is in the wilderness that cometh out of the coasts of the Amorites: for Arnon is the border of Moab, between Moab and the Amorites.
13И одатле отишавши стадоше у логор на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе аморејске. Јер је Арнон међа моавска између Моаваца и Аморејаца.
14Wherefore it is said in the book of the wars of the LORD , What he did in the Red sea, and in the brooks of Arnon,
14Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке арнонске.
15And at the stream of the brooks that goeth down to the dwelling of Ar, and lieth upon the border of Moab.
15Јер ти потоци, који допиру до места Ара, теку покрај међе моавске.
16And from thence they went to Beer: that is the well whereof the LORD spake unto Moses, Gather the people together, and I will give them water.
16А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде.
17¶ Then Israel sang this song, Spring up, O well; sing ye unto it:
17Тада пева Израиљ песму ову: Дижи се, студенче; припевајте га;
18The princes digged the well, the nobles of the people digged it, by the direction of the lawgiver, with their staves. And from the wilderness they went to Mattanah:
18Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,
19And from Mattanah to Nahaliel: and from Nahaliel to Bamoth:
19а из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,
20And from Bamoth in the valley, that is in the country of Moab, to the top of Pisgah, which looketh toward Jeshimon.
20а из Вамота у долину која је у пољу моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.
21¶ And Israel sent messengers unto Sihon king of the Amorites, saying,
21Тада посла Израиљ посланике к Сиону, цару аморејском говорећи:
22Let me pass through thy land: we will not turn into the fields, or into the vineyards; we will not drink of the waters of the well: but we will go along by the king’s high way, until we be past thy borders.
22Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пређемо међу твоју.
23And Sihon would not suffer Israel to pass through his border: but Sihon gathered all his people together, and went out against Israel into the wilderness: and he came to Jahaz, and fought against Israel.
23Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.
24And Israel smote him with the edge of the sword, and possessed his land from Arnon unto Jabbok, even unto the children of Ammon: for the border of the children of Ammon was strong.
24Али га исече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока, до синова Амонових, јер тврда беше међа синова Амонових.
25And Israel took all these cities: and Israel dwelt in all the cities of the Amorites, in Heshbon, and in all the villages thereof.
25И узе Израиљ сва она места и насели се у свим градовима аморејским, у Есевону и у свим селима његовим.
26For Heshbon was the city of Sihon the king of the Amorites, who had fought against the former king of Moab, and taken all his land out of his hand, even unto Arnon.
26Јер Есевон беше град Сиона, цара аморејског, који беше први завојштио на цара моавског и беше му узео сву земљу његову до Арнона.
27Wherefore they that speak in proverbs say, Come into Heshbon, let the city of Sihon be built and prepared:
27Зато говоре у причи: Ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.
28For there is a fire gone out of Heshbon, a flame from the city of Sihon: it hath consumed Ar of Moab, and the lords of the high places of Arnon.
28Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионовог, и спали Ар моавски и становнике на висини арнонској.
29Woe to thee, Moab! thou art undone, O people of Chemosh: he hath given his sons that escaped, and his daughters, into captivity unto Sihon king of the Amorites.
29Тешко теби, Моаве; пропао си, народе Хемосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару аморејском.
30We have shot at them; Heshbon is perished even unto Dibon, and we have laid them waste even unto Nophah, which reacheth unto Medeba.
30Али их пострељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.
31¶ Thus Israel dwelt in the land of the Amorites.
31И тако живи Израиљ у земљи аморејској.
32And Moses sent to spy out Jaazer, and they took the villages thereof, and drove out the Amorites that were there.
32Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који беху онде.
33¶ And they turned and went up by the way of Bashan: and Og the king of Bashan went out against them, he, and all his people, to the battle at Edrei.
33Потом обративши се пођоше у Васан; и изиђе Ог, цар васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.
34And the LORD said unto Moses, Fear him not: for I have delivered him into thy hand, and all his people, and his land; and thou shalt do to him as thou didst unto Sihon king of the Amorites, which dwelt at Heshbon.
34А Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону, цару Аморејском који живљаше у Есевону.
35So they smote him, and his sons, and all his people, until there was none left him alive: and they possessed his land.
35И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.