Нумерь 21
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ымпэратул Арадулуй, ун канаанит каре локуя ла мязэзи, а аузит кэ Исраел вине пе друмул Атарим. Ел с-а луптат ымпотрива луй Исраел ши а луат май мулць приншь де рэзбой.
1А кад чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.
2Атунч Исраел а фэкут Домнулуй о журуинцэ ши а зис: „Дакэ вей да пе попорул ачеста ын мыниле меле, ый вой нимичи ку десэвыршире четэциле.”
2Тада се Израиљ заветова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.
3Домнул а аузит гласул луй Исраел ши а дат пе канааниць ын мыниле луй. Исраелиций й-ау нимичит ку десэвыршире, пе ей ши четэциле лор, ши локул ачела л-ау нумит Хорма.
3И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно место Орма.
4Ау плекат де ла мунтеле Хор пе друмул каре дуче спре Маря Рошие, ка сэ околяскэ цара Едомулуй. Попорул шь-а пердут рэбдаря пе друм
4Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу едомску, и ослаби дух народу од пута.
5ши а ворбит ымпотрива луй Думнезеу ши ымпотрива луй Мойсе: „Пентру че не-аць скос дин Еӂипт ка сэ мурим ын пустиу? Кэч ну есте нич пыне, нич апэ ши ни с-а скырбит суфлетул де ачастэ хранэ проастэ.”
5И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој.
6Атунч, Домнул а тримис ымпотрива попорулуй ниште шерпь ынфокаць, каре ау мушкат попорул, аша ынкыт ау мурит мулць оамень ын Исраел.
6А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу.
7Попорул а венит ла Мойсе ши а зис: „Ам пэкэтуит, кэч ам ворбит ымпотрива Домнулуй ши ымпотрива та. Роагэ-те Домнулуй ка сэ депэртезе де ла ной ачешть шерпь.” Мойсе с-а ругат пентру попор.
7Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.
8Домнул а зис луй Мойсе: „Фэ-ць ун шарпе ынфокат ши спынзурэ-л де о прэжинэ; орьчине есте мушкат ши ва приви спре ел ва трэи.”
8И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.
9Мойсе а фэкут ун шарпе де арамэ ши л-а пус ынтр-о прэжинэ ши орьчине ера мушкат де ун шарпе ши привя спре шарпеле де арамэ трэя.
9И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави.
10Копиий луй Исраел ау плекат ши ау тэбэрыт ла Обот.
10Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у Овоту.
11Ау плекат дин Обот ши ау тэбэрыт ла Иие-Абарим, ын пустиул дин фаца Моабулуй, спре рэсэритул соарелуй.
11И из Овота отишавши стадоше у логор на брдима аваримским у пустињи која је према моавској с истока.
12Де аколо ау плекат ши ау тэбэрыт ын валя Зеред.
12Оданде отишавши стадоше у логор у долини Зареду.
13Де аколо ау плекат ши ау тэбэрыт динколо де Арнон, каре курӂе прин пустиу, ешинд дин цинутул аморицилор, кэч Арнонул фаче хотарул Моабулуй, ынтре Моаб ши амориць.
13И одатле отишавши стадоше у логор на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе аморејске. Јер је Арнон међа моавска између Моаваца и Аморејаца.
14Де ачея се зиче ын Картя Рэзбоаелор Домнулуй: „Вахеб ын Суфа, Шувоаеле Арнонулуй
14Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке арнонске.
15Ши скурӂериле шувоаелор Каре се ынтинд ынспре Ар ши се атинг ку хотарул луй Моаб.”
15Јер ти потоци, који допиру до места Ара, теку покрај међе моавске.
16Де аколо с-ау дус ла Беер. Ла ачастэ фынтынэ, Домнул а зис луй Мойсе: „Стрынӂе попорул ши ле вой да апэ.”
16А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде.
17Атунч а кынтат Исраел кынтаря ачаста: „Цышнеште, фынтынэ! Кынтаць ын чинстя ей!
17Тада пева Израиљ песму ову: Дижи се, студенче; припевајте га;
18Фынтына пе каре ау сэпат-о кэпетенииле, Пе каре ау сэпат-о май-марий попорулуй, Ку тоягул де кырмуире, ку тоеӂеле лор!” Дин пустиул ачеста с-ау дус ла Матана;
18Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,
19дин Матана, ла Нахалиел; дин Нахалиел, ла Бамот;
19а из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,
20дин Бамот, ла валя дин кымпия Моабулуй, ын вырфул мунтелуй Писга, каре каутэ спре пустиу.
20а из Вамота у долину која је у пољу моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.
21Исраел а тримис соль ла Сихон, ымпэратул аморицилор, ка сэ-й спунэ:
21Тада посла Израиљ посланике к Сиону, цару аморејском говорећи:
22„Ласэ-мэ сэ трек прин цара та; ну вом интра нич ын огоаре, нич ын вий ши ну вом бя апэ дин фынтынь; вом цине друмул ымпэрэтеск, пынэ вом трече де цинутул тэу.”
22Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пређемо међу твоју.
23Сихон н-а ынгэдуит луй Исраел сэ трякэ прин цинутул луй. Сихон а стрынс тот попорул ши а ешит ынаинтя луй Исраел, ын пустиу. А венит ла Иахац ши с-а луптат ымпотрива луй Исраел.
23Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.
24Исраел л-а бэтут ку аскуцишул сабией ши й-а кучерит цара де ла Арнон пынэ ла Иабок, пынэ ла хотарул копиилор луй Амон, кэч хотарул копиилор луй Амон ера ынтэрит.
24Али га исече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока, до синова Амонових, јер тврда беше међа синова Амонових.
25Исраел а луат тоате четэциле ачеля ши с-а ашезат ын тоате четэциле аморицилор, ын Хесбон ши ын тоате сателе де прин ымпрежуримь.
25И узе Израиљ сва она места и насели се у свим градовима аморејским, у Есевону и у свим селима његовим.
26Кэч Хесбонул ера четатя луй Сихон, ымпэратул аморицилор. Ел порнисе ку рэзбой ымпотрива ымпэратулуй динаинте ал Моабулуй ши-й луасе тоатэ цара пынэ ла Арнон.
26Јер Есевон беше град Сиона, цара аморејског, који беше први завојштио на цара моавског и беше му узео сву земљу његову до Арнона.
27Де ачея зик поеций: „Вениць ла Хесбон! Сэ се зидяскэ дин ноу ши сэ се ынтэряскэ четатя луй Сихон.
27Зато говоре у причи: Ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.
28Кэч а ешит ун фок дин Хесбон, О флакэрэ дин четатя луй Сихон, Ши а мистуит пе Ар-Моаб, Пе локуиторий ынэлцимилор Арнонулуй.
28Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионовог, и спали Ар моавски и становнике на висини арнонској.
29Вай де тине, Моаб! Ешть пердут, попорул луй Кемош! Ел а фэкут пе фиий луй фугарь, Ши пе фетеле луй ле-а дат роабе Луй Сихон, ымпэратул аморицилор.
29Тешко теби, Моаве; пропао си, народе Хемосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару аморејском.
30Ной ам арункат ку сэӂециле асупра лор: Дин Хесбон пынэ ла Дибон тотул есте нимичит; Ам пустиит пынэ ла Нофах, Каре се ынтинде пынэ ла Медеба.”
30Али их пострељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.
31Исраел с-а ашезат астфел ын цара аморицилор.
31И тако живи Израиљ у земљи аморејској.
32Мойсе а тримис сэ искодяскэ Иаезерул. Ау луат сателе каре циняу де ел ши ау изгонит пе амориций каре ерау ын еле.
32Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који беху онде.
33Ау скимбат апой друмул ши с-ау суит пе друмул каре дуче ла Басан. Ог, ымпэратул Басанулуй, ле-а ешит ынаинте ку тот попорул луй, ка сэ лупте ымпотрива лор ла Едрей.
33Потом обративши се пођоше у Васан; и изиђе Ог, цар васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.
34Домнул а зис луй Мойсе: „Ну те теме де ел, кэч ыл дау ын мыниле тале, пе ел ши тот попорул луй ши тоатэ цара луй; сэ-й фачь кум ай фэкут луй Сихон, ымпэратул аморицилор, каре локуя ла Хесбон.”
34А Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону, цару Аморејском који живљаше у Есевону.
35Ши ей л-ау бэтут, пе ел ши пе фиий луй ши тот попорул луй, де н-ау лэсат сэ скапе унул мэкар, ши ау пус мына пе цара луй.
35И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.