Нумерь 22
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Копиий луй Исраел ау порнит ши ау тэбэрыт ын шесуриле Моабулуй, динколо де Йордан, ын фаца Иерихонулуй.
1Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону.
2Балак, фиул луй Ципор, а вэзут тот че фэкусе Исраел аморицилор.
2И виде Валак, син Сефоров све што учини Израиљ Амореју.
3Ши Моаб а рэмас фоарте ынгрозит ын фаца унуй попор атыт де маре ла нумэр; л-а апукат гроаза ын фаца копиилор луй Исраел.
3И уплаши се Моав од народа веома; јер га беше много, и притужи Моаву од синова Израиљевих.
4Моаб а зис бэтрынилор луй Мадиан: „Мулцимя ачаста аре сэ ынгитэ тот че есте ын журул ностру, кум паште боул вердяца де пе кымп.” Балак, фиул луй Ципор, ера пе атунч ымпэрат ал Моабулуй.
4Па рече Моав старешинама мадијанским: Сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак, син Сефоров беше у оно време цар моавски.
5Ел а тримис соль ла Балаам, фиул луй Беор, ла Петор пе Рыу (Еуфрат), ын цара фиилор попорулуй сэу, ка сэ-л кеме ши сэ-й спунэ: „Ятэ, ун попор а ешит дин Еӂипт, акоперэ фаца пэмынтулуй ши с-а ашезат ын фаца мя!
5И посла посланике к Валаму, сину Веоровом у Фатуру, која је на реци у земљи народа његовог, говорећи: Ево народ изиђе из Мисира, ево прекрило је земљу, и стоји према мени.
6Вино, те рог, сэ-мь блестемь пе попорул ачеста, кэч есте май путерник декыт мине. Поате кэ аша ыл вой путя бате ши-л вой изгони дин царэ, кэч штиу кэ пе чине бинекувынтезь ту есте бинекувынтат ши пе чине блестемь ту есте блестемат.”
6Него ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолео и побио га или истерао из земље ове; јер знам, кога благословиш биће благословен, а кога прокунеш биће проклет.
7Бэтрыний луй Моаб ши бэтрыний луй Мадиан ау плекат авынд ку ей дарурь пентру гичитор. Ау ажунс ла Балаам ши й-ау спус кувинтеле луй Балак.
7И отидоше старешине моавске и старешине мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му речи Валакове.
8Балаам ле-а зис: „Рэмынець аич песте ноапте ши вэ вой да рэспунс дупэ кум ымь ва спуне Домнул.” Ши кэпетенииле Моабулуй ау рэмас ла Балаам.
8А он им рече: Останите овде ову ноћ, и одговорићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови моавски код Валама.
9Думнезеу а венит ла Балаам ши а зис: „Чине сунт оамений ачештя пе каре-й ай ла тине?”
9А Бог дође к Валаму и рече му: Какви су то људи код тебе?
10Балаам а рэспунс луй Думнезеу: „Балак, фиул луй Ципор, ымпэратул Моабулуй, й-а тримис сэ-мь спунэ:
10И рече Валам Богу: Валак син Сефоров, цар моавски, посла их к мени говорећи:
11‘Ятэ, ун попор а ешит дин Еӂипт ши акоперэ фаца пэмынтулуй; вино дар ши блестемэ-л; поате кэ аша ыл вой путя бате ши-л вой изгони.’”
11Ево народ изиђе из Мисира и прекрили земљу; него ходи, прокуни ми га, е да бих га надбио и отерао га.
12Думнезеу а зис луй Балаам: „Сэ ну те дучь ку ей ши нич сэ ну блестемь попорул ачела, кэч есте бинекувынтат.”
12А Бог рече Валаму: Не иди с њима, нити куни тај народ, јер је благословен.
13Балаам с-а скулат диминяца ши а зис кэпетениилор луй Балак: „Дучеци-вэ ынапой ын цара воастрэ, кэч Домнул ну вря сэ мэ ласе сэ мерг ку вой.”
13И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковим; вратите се у своју земљу јер ми не да Бог да идем с вама.
14Ши май-марий Моабулуй с-ау скулат, с-ау ынторс ла Балак ши й-ау спус: „Балаам н-а врут сэ винэ ку ной.”
14И уставши кнезови моавски дођоше к Валаку, и рекоше: Не хте Валам поћи с нама.
15Балак а тримис дин ноу май мулте кэпетений май ку вазэ декыт челе динаинте.
15Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првих.
16Ау ажунс ла Балаам ши й-ау зис: „Аша ворбеште Балак, фиул луй Ципор: ‘Ну май пуне педичь ши вино ла мине,
16И они дошавши к Валаму рекоше му: Овако вели Валак, син Сефоров: Немој се затезати, молим те, него дођи к мени.
17кэч ыць вой да мултэ чинсте ши вой фаче тот че-мь вей спуне; нумай вино, те рог, ши блестемэ-мь попорул ачеста!’”
17Јер ћу те добро даривати, и шта ми год кажеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ.
18Балаам а рэспунс ши а зис служиторилор луй Балак: „Сэ-мь дя Балак кяр ши каса луй плинэ де арӂинт ши де аур, ши тот н-аш путя сэ фак ничун лукру, фие мик, фие маре, ымпотрива порунчий Домнулуй Думнезеулуй меу.
18А Валам одговори и рече слугама Валаковим: Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господа Бога свог да учиним шта мало или велико.
19Тотушь, вэ рог, рэмынець аич ла ноапте ши вой ведя че-мь ва май спуне Домнул.”
19Али опет останите овде и ви ову ноћ да видим шта ће ми сада казати Господ.
20Думнезеу а венит ла Балаам ын тимпул нопций ши й-а зис: „Фииндкэ оамений ачештя ау венит сэ те кеме, скоалэ-те ши ду-те ку ей, дар сэ фачь нумай че-ць вой спуне.”
20И дође Бог ноћу к Валаму и рече му: Кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али шта ти кажем оно да чиниш.
21Балаам с-а скулат диминяцэ, а пус шауа пе мэгэрицэ ши а плекат ку кэпетенииле луй Моаб.
21А ујутру уставши Валам осамари магарицу своју, и пође с кнезовима моавским.
22Думнезеу С-а апринс де мыние пентру кэ плекасе. Ши Ынӂерул Домнулуй С-а ашезат ын друм, ка сэ и Се ымпотривяскэ. Балаам ера кэларе пе мэгэрица луй ши чей дой служиторь ай луй ерау ку ел.
22Али се разгневи Бог што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сеђаше на магарици својој и имаше са собом два момка своја.
23Мэгэрица а вэзут пе Ынӂерул Домнулуй стынд ын друм, ку сабия скоасэ дин тякэ ын мынэ, с-а абэтут дин друм ши а луат-о пе кымп. Балаам шь-а бэтут мэгэрица ка с-о адукэ ла друм.
23А кад магарица виде анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци, сврну магарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут.
24Ынӂерул Домнулуй С-а ашезат ынтр-о кэраре динтре вий ши де фиекаре парте а кэрэрий ера кыте ун зид.
24А анђео Господњи стаде на стазу међу виноградима, а беше зид и одовуд и одонуд.
25Мэгэрица а вэзут пе Ынӂерул Домнулуй, с-а стрынс спре зид ши а стрынс пичорул луй Балаам де зид. Балаам а бэтут-о дин ноу.
25И магарица видећи анђела Господњег приби се уз други зид, и притиште ногу Валамову о зид; а он је стаде опет бити.
26Ынӂерул Домнулуй а трекут май департе ши С-а ашезат ынтр-ун лок унде ну ера кип сэ те ынторчь нич ла дряпта, нич ла стынга.
26Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у теснацу, где не беше места да се сврне ни надесно ни налево.
27Мэгэрица а вэзут пе Ынӂерул Домнулуй ши с-а кулкат суб Балаам. Балаам с-а апринс де мыние ши а бэтут мэгэрица ку ун бэц.
27И магарица видећи анђела Господњег паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити магарицу својим штапом.
28Домнул а дескис гура мэгэрицей ши еа а зис луй Балаам: „Че ць-ам фэкут, де м-ай бэтут де трей орь?”
28Тада Господ отвори уста магарици, те она рече Валаму: Шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?
29Балаам а рэспунс мэгэрицей: „Пентру кэ ць-ай бэтут жок де мине; дакэ аш авя о сабие ын мынэ, те-аш учиде пе лок.”
29А Валам рече магарици: Што ми пркосиш? Да имам мач у руци, сад бих те убио.
30Мэгэрица а зис луй Балаам: „Ну сунт еу оаре мэгэрица та, пе каре ай кэлэрит ын тот тимпул пынэ ын зиуа де азь? Ам еу оаре обичей сэ-ць фак аша?” Ши ел а рэспунс: „Ну.”
30А магарица рече Валаму: Нисам ли твоја магарица? Јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: Ниси.
31Домнул а дескис окий луй Балаам, ши Балаам а вэзут пе Ынӂерул Домнулуй стынд ын друм, ку сабия скоасэ ын мынэ. Ши с-а плекат ши с-а арункат ку фаца ла пэмынт.
31Тада Господ отвори очи Валаму, који угледа анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци. И он сави главу и поклони се лицем својим.
32Ынӂерул Домнулуй й-а зис: „Пентру че ць-ай бэтут мэгэрица де трей орь? Ятэ, Еу ам ешит ка сэ-ць стау ымпотривэ, кэч друмул пе каре мерӂь есте ун друм каре дуче ла перзаре ынаинтя Мя.
32И рече му анђео Господњи: Зашто си био магарицу своју већ три пута? Ево ја изиђох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи.
33Мэгэрица М-а вэзут ши с-а абэтут де трей орь динаинтя Мя; дакэ ну с-ар фи абэтут динаинтя Мя, пе тине те-аш фи оморыт, яр пе еа аш фи лэсат-о вие.”
33Кад ме угледа магарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио, а њу бих оставио у животу.
34Балаам а зис Ынӂерулуй Домнулуй: „Ам пэкэтуит, кэч ну штиям кэ Те-ай ашезат ынаинтя мя ын друм, ши акум, дакэ ну гэсешть кэ е бине че фак еу, мэ вой ынтоарче.”
34А Валам рече анђелу Господњем: Згрешио сам, јер нисам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити.
35Ынӂерул Домнулуй а зис луй Балаам: „Ду-те ку оамений ачештя, дар сэ спуй нумай кувинтеле пе каре ци ле вой спуне Еу.” Ши Балаам а плекат ынаинте ку кэпетенииле луй Балак.
35А анђео Господњи рече Валаму: Иди с тим људима, али само оно говори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим.
36Балак а аузит кэ вине Балаам ши й-а ешит ынаинте пынэ ла четатя Моабулуй, каре есте ла хотарул Арнонулуй, ла хотарул чел май депэртат.
36А кад чу Валак да иде Валам, изиђе му на сусрет у град моавски на међи арнонској накрај међе.
37Балак а зис луй Балаам: „Н-ам тримис еу оаре ла тине сэ те кеме? Пентру че н-ай венит ла мине? Кум, ну пот еу оаре сэ-ць дау чинсте?”
37И рече Валак Валаму: Нисам ли слао к теби и звао те? Зашто ми не дође? Еда ли те не могу даривати?
38Балаам а рэспунс луй Балак: „Ятэ кэ ам венит ла тине. Акум ымь ва фи оаре ынгэдуит сэ спун чева? Вой спуне кувинтеле пе каре ми ле ва пуне Думнезеу ын гурэ.”
38А Валам рече Валаку: Ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи шта говорити? Шта ми Бог метне у уста, оно ћу говорити.
39Балаам а мерс ку Балак ши ау ажунс ла Кириат-Хуцот.
39И отиде Валам с Валаком, и дођоше у град Узот.
40Балак а жертфит бой ши ой ши а тримис дин ей луй Балаам ши кэпетениилор каре ерау ку ел.
40И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који беху с њим.
41Диминяца, Балак а луат пе Балаам ши л-а суит пе Бамот-Баал, де унде Балаам путя сэ вадэ о парте дин попор.
41А ујутру узе Валак Валама и одведе га на висину Валову, и оданде му показа један крај народа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.