Numbers 12
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Mary and Aaron spoke against Moses, because of his wife the Ethiopian,
1И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.
2And they said: Hath the Lord spoken by Moses only? hath he not also spoken to us in like manner? And when the Lord heard this,
2И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
3(For Moses was a man exceeding meek above all men that dwelt upon earth)
3А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.
4Immediately he spoke to him, and to Aaron and Mary: Come out you three only to the tabernacle of the covenant. And when they were come out,
4И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.
5The Lord came down in a pillar of the cloud, and stood in the entry of the tabernacle calling to Aaron and Mary. And when they were come,
5Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
6He said to them: Hear my words: if there be among you a prophet of the Lord, I will appear to him in a vision, or I will speak to him in a dream.
6И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.
7But it is not so with my servant Moses a who is most faithful in all my house:
7Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.
8For I speak to him mouth to mouth: and plainly, and not by riddles and figures doth he see the Lord. Why then were you not afraid to speak ill of my servant Moses?
8Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?
9And being angry with them he went away:
9И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.
10The cloud also that was over the tabernacle departed: and behold Mary appeared white as snow with a leprosy. And when Aaron had looked on her, and saw her all covered with leprosy,
10И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.
11He said to Moses: I beseech thee, my lord, lay not upon us this sin, which we have foolishly committed:
11Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.
12Let her not be as one dead, and as an abortive that is cast forth from the mother’s womb. Lo, now one half of her flesh is consumed with the leprosy.
12Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.
13And Moses cried to the Lord, saying: O God, I beseech thee heal her.
13И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.
14And the Lord answered him: If her father had spitten upon her face, ought she not to have been ashamed for seven days at least? Let her be separated seven days without the camp, and after wards she shall be called again.
14А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.
15Mary therefore was put out of the camp seven days: and the people moved not from that place until Mary was called again.
15Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
no verse 16 in this text
16После тога народ је отишао из Асирота и улогорио се у пустињи Фаран.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.