Numbers 20
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And the children of Israel, and all the multitude came into the desert of Sin, in the first month: and the people abode in Cades. And Mary died there, and was buried in the same place.
1И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу синску првог месеца, и стаде народ у Кадису; и онде умре Марија, и би погребена онде.
2And the people wanting water, came together against Moses and Aaron:
2А онде немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона.
3And making a sedition, they said: Would God we had perished among our brethren before the Lord.
3И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: Камо да смо помрли кад помреше браћа наша пред Господом!
4Why have you brought out the church of the Lord into the wilderness, that both we and our cattle should die?
4Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овде и ми и стока наша?
5Why have you made us come up out of Egypt, and have brought us into this wretched place which cannot be sowed, nor bringeth forth figs, nor vines, nor pomegranates, neither is there any water to drink?
5И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло место, где не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће?
6And Moses and Aaron leaving the multitude, went into the tabernacle of the covenant, and fell flat upon the ground, and cried to the Lord, and said: O Lord God, hear the cry of this people, and open to them thy treasure, a fountain of living water, that being satisfied, they may cease to murmur. And the glory of the Lord appeared over them.
6И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња.
7And the Lord spoke to Moses, saying:
7И рече Господ Мојсију говорећи:
8Take the rod, and assemble the people together, thou and Aaron thy brother, and speak to the rock before them, and it shall yield waters. And when thou hast brought forth water out of the rock, all the multitude and their cattle shall drink.
8Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стени пред њима; те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стене, и напојићеш збор и стоку њихову.
9Moses therefore took the rod, which was before the Lord, as he had commanded him,
9И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповеди Господ.
10And having gathered together the multitude before the rock, he said to them: Hear, ye rebellious and incredulous: Can we bring you forth water out of this rock?
10И сазваше Мојсије и Арон збор пред стену, и он им рече: Слушајте одметници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду?
11And when Moses had lifted up his hand, and struck the rock twice with the rod, there came forth water in great abundance, so that the people and their cattle drank,
11И диже Мојсије руку своју и удари у стену штапом својим два пута, и изиђе вода многа, те се напоји народ и стока њихова.
12And the Lord said to Moses and Aaron: Because you have not believed me, to sanctify me before the children of Israel, you shall not bring these people into the land, which I will give them.
12А Господ рече Мојсију и Арону: Што ми не веровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тог у земљу коју сам им дао.
13This is the Water of contradiction, where the children of Israel strove with words against the Lord, and he was sanctified in them.
13То је вода од свађе, где се свађаше синови Израиљеви с Господом, и Он се прослави међу њима.
14In the mean time Moses sent messengers from Cades to the king of Edom, to say: Thus saith thy brother Israel: Thou knowest all the labour that hath come upon us:
14Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару едомском да му кажу: Овако каже брат твој Израиљ: Ти знаш све невоље које нас снађоше:
15In what manner our fathers went down into Egypt, and there we dwelt a long time, and the Egyptians afflicted us and our fathers.
15Како наши оци сиђоше у Мисир, и бејасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим;
16And how we cried to the Lord, and he heard us, and sent an angel, who hath brought us out of Egypt. Lo, we are now in the city of Cades, which is in the uttermost of thy borders,
16и викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи.
17And we beseech thee that we may have leave to pass through thy country. We will not go through the fields, nor through the vineyards, we will not drink the waters of thy wells, but we will go by the common highway, neither turning aside to the right hand, nor to the left, till we are past thy borders.
17Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из ког студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свратити ни на десно ни налево док не пређемо међу твоју.
18And Edom answered them: Thou shalt not pass by me: if thou dost I will come out armed against thee.
18А Едом му одговори: Не иди преко моје земље, да не изиђем с мачем преда те.
19And the children of Israel said: We will go by the beaten way: and if we and our cattle drink of thy waters, we will give thee what is just: there shall be no difficulty in the price, only let us pass speedily.
19А синови Израиљеви рекоше му: Ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пешице прођемо.
20But he answered: Thou shalt not pass. And immediately he came forth to meet them with an infinite multitude, and a strong hand,
20А он им одговори: Нећете проћи. И изиђе Едом пред њих с много народа и с великом силом.
21Neither would he condescend to their desire to grant them passage through his borders. Wherefore Israel turned another way from him.
21И кад не хте Едом допустити Израиљу да приђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега.
22And when they had removed the camp from Cades, they came to mount Her, which is in the borders of the land of Edom:
22И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору.
23Where the Lord spoke to Moses:
23И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе едомске говорећи:
24Let Aaron, saith he, go to his people: for he shall not go into the land which I have given the children of Israel, because he was incredulous to my words, at the waters of contradiction.
24Арон ваља да се прибере к роду свом, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевим, јер не послушасте заповести моје на води од свађе.
25Take Aaron and his son with him, and bring them up into mount Hor:
25Узми Арона и Елеазара сина његовог, и изведи их на гору Ор.
26And when thou hast stripped the father of his vesture, thou shalt vest therewith Eleazar his son: Aaron shall be gathered to his people, and die there.
26И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његовом, па ће се Арон прибрати и умрети онде.
27Moses did as the Lord had commanded: and they went up into mount Hor before all the multitude.
27И учини Мојсије како заповеди Господ; и изиђоше на гору Ор пред свим збором.
28And when he had stripped Aaron of his vestments, he vested Eleazar his son with them.
28И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару, сину његовом, и умре онде Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сиђоше с горе.
29And Aaron being dead in the top of the mountain, he came down with Eleazar.
29А кад виде сав збор да умре Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.
30And all the multitude seeing that Aaron was dead, mourned for him thirty days throughout all their families.
no verse 30 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.