Numbers 14
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1All the congregation lifted up their voice, and cried; and the people wept that night.
1Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2All the children of Israel murmured against Moses and against Aaron. The whole congregation said to them, “We wish that we had died in the land of Egypt, or that we had died in this wilderness!
2И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
3Why does the LORD bring us to this land, to fall by the sword? Our wives and our little ones will be captured or killed! Wouldn’t it be better for us to return into Egypt?”
3Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4They said to one another, “Let’s choose a leader, and let’s return into Egypt.”
4И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
5Then Moses and Aaron fell on their faces before all the assembly of the congregation of the children of Israel.
5Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.
6Joshua the son of Nun and Caleb the son of Jephunneh, who were of those who spied out the land, tore their clothes.
6А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,
7They spoke to all the congregation of the children of Israel, saying, “The land, which we passed through to spy it out, is an exceedingly good land.
7и рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.
8If the LORD delights in us, then he will bring us into this land, and give it to us: a land which flows with milk and honey.
8Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.
9Only don’t rebel against the LORD, neither fear the people of the land; for they are bread for us. Their defense is removed from over them, and the LORD is with us. Don’t fear them.”
9Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.
10But all the congregation threatened to stone them with stones. The LORD’s glory appeared in the Tent of Meeting to all the children of Israel.
10Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.
11The LORD said to Moses, “How long will this people despise me? How long will they not believe in me, for all the signs which I have worked among them?
11И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?
12I will strike them with the pestilence, and disinherit them, and will make of you a nation greater and mightier than they.”
12Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.
13Moses said to the LORD, “Then the Egyptians will hear it; for you brought up this people in your might from among them.
13А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,
14They will tell it to the inhabitants of this land. They have heard that you LORD are among this people; for you LORD are seen face to face, and your cloud stands over them, and you go before them, in a pillar of cloud by day, and in a pillar of fire by night.
14и рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;
15Now if you killed this people as one man, then the nations which have heard the fame of you will speak, saying,
15па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:
16‘Because the LORD was not able to bring this people into the land which he swore to them, therefore he has slain them in the wilderness.’
16Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.
17Now please let the power of the Lord be great, according as you have spoken, saying,
17Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:
18‘The LORD is slow to anger, and abundant in loving kindness, forgiving iniquity and disobedience; and he will by no means clear the guilty, visiting the iniquity of the fathers on the children, on the third and on the fourth generation.’
18Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.
19Please pardon the iniquity of this people according to the greatness of your loving kindness, and just as you have forgiven this people, from Egypt even until now.”
19Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.
20The LORD said, “I have pardoned according to your word;
20А Господ рече: Праштам по речи твојој.
21but in very deed—as I live, and as all the earth shall be filled with the LORD’s glory—
21Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,
22because all those men who have seen my glory and my signs, which I worked in Egypt and in the wilderness, yet have tempted me these ten times, and have not listened to my voice;
22ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,
23surely they shall not see the land which I swore to their fathers, neither shall any of those who despised me see it.
23неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.
24But my servant Caleb, because he had another spirit with him, and has followed me fully, him I will bring into the land into which he went. His offspring shall possess it.
24А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.
25Since the Amalekite and the Canaanite dwell in the valley, tomorrow turn and go into the wilderness by the way to the Red Sea.”
25Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.
26The LORD spoke to Moses and to Aaron, saying,
26Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
27“How long shall I bear with this evil congregation that complain against me? I have heard the complaints of the children of Israel, which they complain against me.
27Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.
28Tell them, ‘As I live, says the LORD, surely as you have spoken in my ears, so I will do to you.
28Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.
29Your dead bodies shall fall in this wilderness; and all who were counted of you, according to your whole number, from twenty years old and upward, who have complained against me,
29У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,
30surely you shall not come into the land concerning which I swore that I would make you dwell therein, except Caleb the son of Jephunneh, and Joshua the son of Nun.
30нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.
31But I will bring in your little ones that you said should be captured or killed, and they shall know the land which you have rejected.
31А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.
32But as for you, your dead bodies shall fall in this wilderness.
32А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.
33Your children shall be wanderers in the wilderness forty years, and shall bear your prostitution, until your dead bodies are consumed in the wilderness.
33А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.
34After the number of the days in which you spied out the land, even forty days, for every day a year, you will bear your iniquities, even forty years, and you will know my alienation.’
34По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.
35I, the LORD, have spoken. I will surely do this to all this evil congregation who are gathered together against me. In this wilderness they shall be consumed, and there they shall die.”
35Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.
36The men whom Moses sent to spy out the land, who returned and made all the congregation to murmur against him by bringing up an evil report against the land,
36А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,
37even those men who brought up an evil report of the land, died by the plague before the LORD.
37ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;
38But Joshua the son of Nun and Caleb the son of Jephunneh remained alive of those men who went to spy out the land.
38а Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.
39Moses told these words to all the children of Israel, and the people mourned greatly.
39И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.
40They rose up early in the morning and went up to the top of the mountain, saying, “Behold, we are here, and will go up to the place which the LORD has promised; for we have sinned.”
40А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.
41Moses said, “Why now do you disobey the commandment of the LORD, since it shall not prosper?
41Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.
42Don’t go up, for the LORD isn’t among you; that way you won’t be struck down before your enemies.
42Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.
43For there the Amalekite and the Canaanite are before you, and you will fall by the sword because you turned back from following the LORD; therefore the LORD will not be with you.”
43Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.
44But they presumed to go up to the top of the mountain. Nevertheless, the ark of the LORD’s covenant and Moses didn’t depart out of the camp.
44Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора.
45Then the Amalekites came down, and the Canaanites who lived in that mountain, and struck them and beat them down even to Hormah.
45Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.